U strahu su velike oči; samo diši, pa će proći. 

Piše: Marija Mišić

Lupanje srca, vrtoglavica, drhtanje ruku, znojenje, plitko disanje, o da, mnogima su ovi simptomi vrlo dobro poznati. Oni se javljaju kao posledica straha, kada naše telo misli da je u opasnosti. Neko se zaista suočava sa pravom opasnošću, pa se strah javlja kao reakcija na tu opasnost, a neko ove simptome doživljava vrlo često zbog nečega što je apsolutno iracionalno, ali naš sistem reaguje kao da nas juri strašni lav. I to je poptuno u redu.

Važno je razumeti da je strah normalna ljudska emocija i da je svaki pojedinac u nekom trenutku suočen s njim. Međutim, način na koji upravljamo strahom može biti ključan za naše emocionalno blagostanje i sposobnost suočavanja s životnim izazovima.

Mnogi stručnjaci tvrde da se veliki broj ljudi susreće sa anksioznošću, samo neki to osveste, a neki ne. Kod nekoga su izraženi jaki napadi panike, a nekome se strah manifestuje u vidu onoga što zovemo “trema”.

Ono što se često dovodi u vezu sa anksioznošću je manjak samopouzdanja. Te misli koje mnoge od nas proganjaju poput onih da nismo dovoljno lepi, da naše telo ne izgleda dovoljno dobro, da nismo dovoljno pametni, elokventni, da ćemo se osramotiti itd. stvara strašnu nesigurnost, sumnju u sebe i ogroman strah da nećemo ništa postići jer nismo dovoljno nešto.
Međutim, ono što je važno i što uvek treba da zasvetli kao crvena lampica kada takve misli počnu da se javljaju jeste da traganje za savršenstvom predstavlja lutanje u nedogled. Šta znači biti dovoljno lep ili dovoljno pametan ili dovoljno dobar u bilo čemu? Koji su standardi za to i ko ih propisuje? Čak i da pokušamo da se prilagodimo “standardima” koje viđamo na društvenim mrežama, da li ćemo zaista, istinski biti zadovoljni sobom?
Važno je da naučimo da prihvatimo i zavolimo sebe sa svojim vrlinama i manama, baš kao što volimo i naše najbliže.
Nesigurnost je nešto što nas sprečava da izađemo iz svoje zone komfora i suočimo se sa svojim strahovima. A samo onda kada iskoračimo, spoznaćemo svoje mogućnosti.

Ispričaću vam priču o jednoj Ani.

Ana je radoznala devojčica koja ima veliku tajnu – ona se boji svega i svačega. I ta lista strahova kao da se neprestano povećava, a strahovi je preplavljuju. Iako voli da peva, iako je učiteljica pohvalila jer je prošlog časa izvrsno otpevala i odsvirala jednu pesmicu, iako je dobila veliki aplauz kada je nastupala na priredbi, Ana i dalje oseća ogroman parališući strah pred audiciju.
I tako, jedne večeri dok je ležala u krevetu boreći se sa strahom koji joj nije dao mira, pojavio se jedan mali stvor po imenu gospodin Strahojed. On je poveo Anu u muzej strahova i pokazao joj je koliko su strahovi besmisleni i kako ih se može rešiti:

– Prvo i osnovno pravilo podrazumeva – počeo je da objašnjava hrabri Strahojed – da ne obraćaš pažnju na svoj strah. Kad misliš na strah, on postaje veći, ali ako ne obraćaš pažnju na njega, on samo nestane.

Sutradan, kada se probudila i shvatila da je sve to bio samo san, Ana je bila tužna i ponovo je osećala ono snažno lupanje srca. Međutim, setila se kako je gospodin Strahojed u snu pevušio:

U strahu su velike oči; samo diši, pa će proći

i rekla sebi: “Hajde, Ana, možeš ti to!”
Ana je sada velika devojka. Postala je glumica. Stalno nastupa pred velikim brojem ljudi. I dalje ponekad oseti kako srce želi da iskoči iz grudi, ali onda počne tiho da pevuši: U strahu su velike oči; samo diši, pa će proći…
I, gle’ čuda, strah stvarno nestane!

Ukoliko ste prepoznali svoje dete u ovoj priči, preporučujemo vam knjigu “Ana i gospodin Strahojed”. Rad na samopouzdanju, prevazilaženju strahova i osnaživanju ličnosti je kompleksan proces na kome treba raditi sa decom još od malena. Ova knjiga vam može pomoći na tom putu. Napisana stilom i jezikom bliskim deci, a opet važna lekcija i za roditelje, knjiga “Ana i gospodin Strahojed” će biti odličan saveznik na jačanju malih hrabriša!

Posetite našu prodavnicu i poručite knjigu klikom na link.