Autor: Marko Matijević, diplomirani pedagog u Centru za nestalu i zlostavljanu decu

Sećate li se reči naših roditelja, baka i deka: 

Kada ideš iz škole, biraj poznate i osvetljene puteve, izbegavaj napuštena mesta i ne ulazi u razgovore sa nepoznatim ili sumnjivim osobama i od njih ne primaj nikakve poklone. 

E to važi i danas! Neka nas ne pokoleba misao da su bili dosadni – matorci su imali pravo.

Koje su ti prve asocijacije kad se pomene reč – bezbednost? 

“Bezbednost” je u savremenom društvu tema svakodnevne debate. Zasedaju skupštine, međunarodne organizacije, svetski lideri svakodnevno o tome govore. Zbog bezbednosti ili pod njenim izgovorom – vode se ratovi. 

Bezbednost više nije neposredna i opipljiva. U istoriji ljudskog postojanja nikada nije bilo teže prepoznati da li je nečija bezbednost ugrožena.  

Svako ko udiše vazduh i živi na jednom od sedam svetskih kontinenata, ima osnovanu sumnju da mu je bezbednost kompromitovana.

Postoje, ipak, među nama oni koji su ugroženiji od drugih. 

Oni su se rodili i čitav svoj život proveli u prethodno pomenutoj eri nikad težeg prepoznavanja ugroženosti.

Oni nisu birali takve sisteme niti imaju moć odlučivanja. Oni odrasataju. 

Vrlo rano postaju svesni, kao i njihovi roditelji nekad, da bezbednost nije samo kod kuće ili u školi, već i na putu između njih.

Nešto ih ipak izdvaja od njihovih roditelja. Proširićemo misao iz prethodnog pasusa: 

Vrlo rano postaju svesni, kao i njihovi roditelji nekad, da bezbednost nije samo kod kuće ili u školi, već i na putu između njih, ali za razliku od njihovih roditelja nekad, bezbednost je danas presudna u onom virtuelnom svetu gde zapravo provode najviše vremena.

Digitalno okruženje nosi dodatne, do sada neviđene rizike. 

Mnogo je lakše stupiti u kontakt sa nepoznatim osobama. Naizgled apsurdno – pa zar društvene mreže i nisu stvorene zbog povezivanja ljudi? 

Ovde predlažem da pročitate tekst o grumingu. 

Ukoliko je vaše dete tinejdžer, velika je verovatnoća da spadate u ciljnu grupu kojoj bih postavio sledeće pitanje: 

Kada ste vi bili tinejžer, kakvom neprimerenom sadržaju ste bili izloženi? 

Vrlo verovatno ste svoje detinjstvo i adolescentski period živeli devedesetih godina. Za nas, ljude sa balkanskih prostora, te su godine donele mnoštvo poraznih slika koje su obišle svet. 

Ali hajde da govorimo u kontekstu sadržaja koji ste mogli da konzumirate, prevashodno putem medija masovne komunikacije.

Putem televizije ste, kasno u noć i svega nekoliko sati, mogli da gledate pornografski sadržaj. I to nije nužno loše, ukoliko je umereno. Ali, de facto spada u kategoriju “neprimerenog sadržaja”. 

Mogli ste, isto tako, te slike da gledate u magazinu koji ste “nasledili” od Milovana iz VII2.

No, tu se priča uglavnom i završava. Najštetniji sadržaj ste zapravo mogli konzumirati putem dnevnih i nedeljnih novina. Složićemo se da, kao tinejdžeri, novine niste čitali.

I zamislite sada, u kontekstu današnjeg vremena, koliko su ti vaši “gresi” smešni? 

Putem interneta i društevenih mreža, oni koji odrastaju ove 2026. godine imaju pristup svemu. 

Ne moraju da traže neprimeren sadržaj, sam će im se nametati. Gledaće masovnu pucnjavu u američkoj saveznoj državi Arizona, na feedu će im izaći ratovi širom sveta, njihov prijatelj će podeliti snimak porodičnog nasilja u susednoj Bugarskoj. 

Jasno vam je sada koliko je smešan magazin Milovana iz VII2. 

Moramo o ovome razgovarati. 

Bezbedno korišćenje interneta i postavljanje jasnih pravila predstavljaju ključne korake u prevenciji. 

Zato budimo otvoreni za razgovor na sve teme, delimo iskustva sa decom, pričajmo o njihovim svakodnevnim aktivnostima, ohrabrimo ono što je pozitivno i preventivnom delujmo na zaustavljanje rizičnih interakcija i komunikacija.