Nikada nije bilo lakše da dete iskusi zlostavljanje ili da bude izloženo nasilnim i brutalnim sadržajima nego što je to danas u »digitalnom dobu«.

Digitalno okruženje čine informaciono komunikacione tehnologije (u daljem tekstu: IKT) koje uključuju internet, mobilne uređaje, video-igre, kao i digitalne mreže  i usluge. Procenjuje se da preko polovine svetskog stanovništva i 86% stanovništva Evrope koristi internet, a da trećina globalne populacije prati društvene medije kao što su Facebook, Instagram, Youtube, Tik-tok i druge. Oko trećine svih korisnika interneta su deca mlađa od 18 godina.
Deca odrastaju u doba „superpovezanog“ i tehnodruštvenog života. Ovo okruženje prvobitno nije bilo dizajnirano za decu, ali ono danas ima veliku ulogu u njihovim životima. Generacije koje rastu uz IKT popularno se nazivaju „digitalnim urođenicima“ jer su im internet i digitalne tehnologije „bliski svet“. Današnja deca sve ranije ulaze u digitalno okruženje. Deo dece prva iskustva sa IKT stiče i pre treće godine života. Vrlo često, dete od 15 godina može funkcionalno da koristi IKT kao odrasla osoba od preko 25 godina.
Sva deca treba da imaju bezbedan pristup IKT i da budu osnažena da u učestvuju, izražavaju svoju ličnost, traže informacije i uživaju sva prava utemeljena u Konvenciji o pravima deteta. IKT mogu da budu važno sredstvo u procesima obrazovanja, socijalizacije, slobode izražavanja, participacije i inkluzije dece. Time je pristup internetu i digitalnoj pismenosti deo ljudskih prava deteta. Sa druge strane, digitalno okruženje može i negativno da utiče na živote dece na različite načine što stvara zabrinutost roditelja i odgovornih odraslih za moguće štetne posledice upotrebe IKT.
IKT stvaraju nove forme rizika po decu. Nijedno dete danas nije sigurno od rizika iz digitalnog okruženja jer se oni dešavaju unutar fizičkog prostora kuće i i dečje sobe. Fizički prostor više nije barijera koja štiti dete od negativnih uticaja iz socijalne sredine. Nikada nije bilo lakše da dete iskusi zlostavljanje ili da bude izloženo nasilnim i brutalnim sadržajima nego što je to danas u »digitalnom dobu«. Rizici digitalnog okruženja posebno se odnose na osetljive grupe dece koja već žive sa brojnim nedaćama i osujećenjima.
Deca su pod značajnom većim uticajem opasnosti iz digitalnog okruženja od odraslih zato što manje razumeju rizike kojima mogu biti izloženi a trpe veće negativne posledice. Te posledice jesu u sferama rizika po blagostanje, uživanje ljudskih prava, zdrav razvoj i ukupne dobrobiti deteta. Postoje četiri povezane grupe rizika po decu vezanih za digitalno okruženje. To su rizici kontakta, sadržaja, ponašanja i rizici po zdravlje. 

Rizici kontakta 

Opšti rizik za sve korisnike interneta, pa samim tim i decu, jeste pitanje praćenja i nadzora digitalnih navika pojedinaca od moćnih vlasnika društvenih mreža i kompanija koje prodaju svoje proizvode. To su univerzalni izazovi demokratije, ljudskih prava i sloboda i prava deteta u situaciji kada se šire digitalne tehnologije na različite oblasti života.
U dokumentarnom filmu The Social Dilemma (2020), autora Džefa Orlovskog, u kome govore nekadašnji tvorci razvoja društvenih mreža, poput Facebook-a i Instragrama, ubedljivo je pokazano kako ove mreže eksploatišu sopstvene korisnike radi finansijske dobiti. Film ukazuje da digitalne društvene mreže imaju snažan negativan efekat na mentalno zdravlje ljudi jer podstiču zavisnost, političke manipulacije i širenje teorija zavere. Internet kompanije svoje poslovanje usmeravaju na povećanje i zadržavanje korisnika. U njihovom interesu je, pre svega, uvećanje profita, gde problemi privatnosti i mentalnog zdravlja korisnika postaju „kolateralna šteta“. Svaki korisnik društvenih mreža mora da ostavlja lične podatke koje kompanije koriste za algoritme koji onda nude ciljane sadržaje u oglašavanju. Kompanije i oglašivači na društvenim mrežama „trguju pažnjom korisnika“.
Pored ovog rizika opšte manipulacije i zloupotrebe kod korišćenja društvenih mreža, deca mogu biti u neposrednom riziku od kontakta koji bi ugrozio njihovu fizičku bezbednost. To su situacije udvaranja deci kako bi se uspostavio seksualni kontakt, seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, kontakta u svrhu trgovine ljudima i regrutovanja dece na internetu za vršenje krivičnih dela. Deca mogu doživeti i kontakte kao deo delovanja ekstremnih političkih ili verskih organizacija. Ona mogu doći i u situacije ugrožavanja bezbednosti podataka sopstvenih računara (spamovi, virusi, hakovanja, nepoželjni mejlovi), kao i ugrožavanja privatnosti zbog deljenja dečijih fotografija, kako od same dece, tako i od roditelja.

Rizici sadržaja 

U digitalnom okruženju deca su izložena različitim štetnim sadržajima koji mogu da imaju potencijalno negativan uticaj na fizički, emocionalni, kognitivni i socijalni razvoj deteta. Rizici sadržaja postoje u četiri domena: komunikacije, nasilja, kulturnih modela i seksualnosti.
U domenu komunikacije, rizici sadržaja po decu su diskriminativne i rodno stereotipne informacije, govor mržnje, lažni narativi, ponižavajuće i stereotipno prikazivanje ljudi i situacija, manipulativni govor pojedinaca, lažne vesti i pogrešne informacije, zastupanje nezdravih i opasnih ponašanja (npr. izgladnjivanje i mršavljenje).
U domenu nasilja, deca su izložena rizicima od sadržaja u kome ima digitalnih napada mržnje, glorifikacije nasilja, podsticanja suicidalnih ponašanja i motivisanja za učešće u kriminalnim i terorističkim aktivnostima.
U domenu kulturnih modela, deca se susreću sa lažnim prizorima života drugih ljudi, pa zato mogu razviti osećanja manje vrednosti jer su drugi „lepši“, „zgodniji“, „uspešniji“, „lajkovaniji“ i „srećniji“. Na društvenim mrežama se dešava stvaranje lažne digitalne elite i narcističke kulture. Brojni su primeri kulturno nazadujućih uticaja pojedinih „influensera“ koji iskazuju mržnju, surovost, vulgarnost, bahatost i primitivizam. Društvene mreže su „pune“ banalizacije ljudskih odnosa i kiča. Naravno, ovoga ima i van digitalnog sveta ali to je ovde lako dostupno i potencijalno štetno u razvoju kulturnih navika i sistema vrednosti.
 U domenu seksualnosti to su pornografija i patološke forme zadovoljavanja seksualnih potreba odraslih kao što su pedofilija, sadizam, mazohizam i egzibicionizam. Deca preko interneta imaju laku dostupnost svih oblika seksualnih sadržaja ako ne postoji adekvatna kontrola od strane odraslih osoba. Tu se javljaju rizici rane i preterane seksualizacije i stvaranja pogrešnih rodnih očekivanja u seksualnosti.

Rizici ponašanja 

U digitalnom okruženju se, zbog nepostajanja fizičkog kontakta i anonimnosti, smanjuje odgovornost koja postoji u komunikaciji licem u lice što podstiče rizike u ponašanju. Deca mogu da budu i žrtve i akteri antisocijalnih ponašanja. Karakteristični oblici antisocijalnih i rizičnih ponašanja dece u digitalnom okruženju su:

• uvrede i digitalno uhođenje;
• virtuelna surovost i uznemiravanje drugih osoba;
• širenje seksualizovanih slika bez pristanka druge osobe;
• iznuđivanje novca i stvari;
• ispoljavanje govora mržnje;
• hakovanje i ilegalno skidanje sadržaja sa interneta i kršenje intelektualne svojine;
• kockanje;
• digitalna poslušnost pod pritiskom grupe vršnjaka ili starijih na mrežama;
• virtuelni voajerizam i egzibicionizam. 

Rizici ponašanja se odnose i na digitalna ponašanja koja simuliraju realni život i stvarnu bliskost sa drugim ljudima. Preterano korišćenje IKT kod dece može stvoriti novi oblik stresa i straha zbog želje da se održi digitalna povezanost i poštovanje na društvenim mrežama. Mnogi roditelji, danas, govore da imaju problem kako da stimulišu decu van on line okruženja jer deca izražavaju stanje „dosade“ kada nisu u digitalnom svetu i sa pametnim telefonom. Takođe, značajan roditeljski problem jeste vezan za organizaciju pripreme deteta za školu, jer korišćenje IKT kod dece dovodi do skraćevanja perioda učenja i rada na školskim obavezama.
I konačno, u kontekstu rizika ponašanja, otvara se problem da deca imaju pritisak da stalno proveravaju poruke i informacije koje dobijaju preko digitalnih uređaja. Savremenoj deci je pametni telefon kontinuirano u rukama, kao neka vrsta „mentalnog i fizičkog produžetka tela“. Zbog toga deca imaju problem prezasićenosti informacijama i previše mentalnih nadražaja koje treba da savladaju. Zato se javlja se izazov za decu i roditelje kako pauzirati i odmoriti se od upotrebe IKT i kako na najbolji način integrisanosti „off i on line život“. 

Rizici po zdravlje

Prevremena i prekomerna upotreba IKT mogu po decu stvoriti različite zdravstvene negativne posledice. Sa aspekta psihičkih funkcija to su izazovi koji nastaju zbog dugovremenog gledanja u ekran, kao što su problemi koncentracije, rasutosti pažnje, zaboravljanja informacija i oštećenja vida. Digitalni sadržaji lako podstiču fenomen multitaskinga kroz brzo i nekontrolisano kretanje između različitih sadržaja i rad na više sadržaja u isto vreme.
U fizičkom smislu, potencijalne negativne posledice su lišavanje sna, hronični umor, izloženost zračenju mobilnih uređaja, gubitak voljne („energije“), „sedeći“ način života i gojaznost. Rizici po zdravlje se ogledaju u mogućem razvoju zavisnosti od internet sadržaja i odvajanja od realnog sveta. Digitalne aktivnosti sa najvećom dozom kompulzivnosti kod dece su: pretraga informacija, on line igrice, četovanje, pornografija i kockanje.
Kao psihička posledica svih navednih zdravstvenih problema mogu se javiti poremećaji raspoloženja u vidu anksioznosti i depresivnosti. I ne samo to, relevantni stručnjaci, poput dr An Liz Dikande iz Francuske koja u knjizi „Mališani pred ekranima – kako ih zaštiti“ ubedljivo dokazuje da je nagli porast intelektualno-kognitivnih i mentalnih teškoća, kao i problema jezika i govora kod dece, direktno povezano sa preranom i preteranom izloženošću dece ekranima pametnih telefona. Takođe, doktorka Dikande dovodi u pitanje, sve češće uverenje u društvu, da digitalne tehnologije imaju pozitivan efekat na učenje kod dece. Pozivajući se na PISA testove iz nekih evropskih zemalja, ona stoji na stanovištu da učenici koji više koriste IKT imaju slabija školska postignuća.

Zašto nam treba Imanuel Kant 21. veka?

Kao ljudska bića moramo težiti da razvijemo digitalnu dalekovidost. Digitalno okruženje i je i šansa i rizik. Važna pouka je da on line i off line „svetovi“ treba da budu integrisani u životima dece. Čovek i tehnologija ne moraju biti suprotstavljeni. Kako se ponašamo i čemu težimo je naš izbor jer mi odlučujemo o načinu upotrebe tehnologije. U digitalnom okruženju treba težiti razvijanju čovečnosti i to preneti da decu! Globalnom društvu je potreban „virtuelni filozof Kant“ 21. veka koji treba da definiše kategoričke imperative digitalnog doba i moralne vertikale naše digitalne sadašnjosti i budućnosti.
U traganju za tim vertikalama odgovorne institucije za živote dece i roditelji imaju ključnu ulogu. Državne institucije imaju primarnu obavezu da poštuju, štite i ostvaruju prava svakog deteta na digitalnu uključenost i digitalnu bezbednost.
Filtriranje rizičnih sadržaja i blokiranje dece, samo po sebi, neće doprineti da digitalno okruženje postane sigurnije i bolje mesto za decu. Sticanje digitalnih kompetencija dece kroz formalno i neformalno obrazovanje za bezbedno, korisno i kreativno korišćenje IKT jeste osnova politika prema rizicima u digitalnom okruženju.
I konačno, u razvoju digitalnih politika i deca treba da budu pitana na kakav način digitalno okruženje utiče na njihove živote. Jako je važno da ove politike i inicijative budu zasnovane na naučno utvđenim dokazima o dečjim iskustvima u digitalnom okruženju.