Piše: Timea Kukla

Kupovina prvog telefona za dete predstavlja prekretnicu – otvara vrata ka novim načinima komunikacije, učenju i zabavi, ali istovremeno donosi i sasvim novu vrstu odgovornosti. Ključno je da roditelji od samog početka postave jasna pravila i osiguraju sigurno digitalno okruženje.

Podešavanja prilagođena uzrastu

Jedna od najčešćih grešaka prilikom podešavanja uređaja jeste kreiranje naloga sa mejlom odrasle osobe. Time se gubi mogućnost prilagođavanja sadržaja i zaštitnih mehanizama namenjenih maloletnim korisnicima. Platforme poput TikToka, YouTube-a i Instagrama imaju različite verzije za različite uzraste – sadržaj i dostupne funkcije nisu iste za, na primer, trinaestogodišnjake i šesnaestogodišnjake. Prilikom podešavanja telefona, važno je odabrati opciju koja odražava stvarne godine deteta kako bi zaštitni mehanizmi bili aktivni.

Balans između ekrana i drugih aktivnosti

Vreme provedeno ispred ekrana često je tema diskusije među roditeljima. Neki roditelji deci dozvoljavaju do sat vremena dnevno da budu onlajn, dok drugi deci puštaju da ispred ekrana budu većinu dana. Umesto postavljanja strogih ograničenja i odlaženja iz krajnosti u krajnost, preporučuje se fleksibilan pristup koji uzima u obzir obaveze, slobodno vreme i realne potrebe deteta. Preporučljivo je da deca uče kako da sama upravljaju svojim vremenom na telefonu umesto da se oslanjaju isključivo na spoljašnje zabrane.

Takođe, primer roditelja igra ključnu ulogu – ukoliko odrasli provode sate na telefonu, teško je očekivati da će dete usvojiti drugačije navike.

Dijalog umesto zabrana

Iako je instinktivna reakcija mnogih roditelja da zabrane određene aplikacije ili sadržaje, takav pristup može dovesti do suprotnog efekta. Deca će pre tražiti načine da zaobiđu zabrane, nego što će otvoreno razgovarati o onome što ih zanima. Umesto toga, preporučuje se informisanje o aplikacijama koje dete koristi, razgovor o digitalnim rizicima i podučavanje prepoznavanju potencijalno opasnih situacija.

Roditelji bi trebalo da budu upućeni u to kako funkcionišu platforme koje su popularne među decom, kako bi mogli da donesu informisane odluke. U situacijama kada dete naiđe na neprijatno iskustvo na internetu, ključno je da zna kome može da se obrati i da ne oseća strah od kazne.

Digitalni kapital roditelja i njegov uticaj

Istraživanja pokazuju da digitalna pismenost roditelja – ili digitalni kapital – direktno utiče na način na koji deca koriste tehnologiju za dalje razvijanje veština, znanja i interesovanja. Roditelji koji poznaju digitalni ekosistem bolje razumeju izazove i mogućnosti koje on donosi, što im omogućava da efikasnije usmeravaju svoje dete.

Više o značaju digitalnog kapitala i njegovom uticaju na razvoj deteta možete pročitati u posebnom tekstu klikom na link.

Prvi telefon kao alat za učenje i razvoj

Uređaj u detetovim rukama ne mora biti isključivo izvor distrakcije – može postati alat za istraživanje, učenje i razvoj kreativnosti. Postavljanjem jasnih pravila, uz podršku i razumevanje, roditelji mogu pomoći deci da izgrade zdrav odnos prema tehnologiji i prepoznaju kako ona može biti i korisna i zabavna.

Umesto stava „telefon je nužno zlo“, cilj je razviti digitalnu odgovornost i kritičko razmišljanje koje će detetu koristiti u daljem odrastanju, kada će oslanjanje na tehnologiju i njeno poznavanje biti preduslov za dalje obrazovanje, a posle i pronalaženje posla.