Piše: Anastasija Tomić, socijalni radnik Centra za nestalu i zlostavljanu decu
„Emocionalno nezreli roditelji se povlače pred stvarnim emocijama. Oni ne prihvataju unutrašnji svet svog deteta jer ne umeju da prihvate ni sopstveni”, Lindsay C. Gibson
Detinjstvo bi trebalo da bude sigurno utočište – prostor u kojem dete razvija osećaj sopstvene vrednosti, sigurnosti i poverenja u svet. Međutim, kada roditelj nosi duboke obrasce emocionalne nezrelosti, ova osnovna potreba deteta često ostaje neispunjena. Nevidljive rane koje takvo odrastanje ostavlja ne krvare spolja, ali oblikuju dušu, i donose sliku o sebi tokom celog života.
Emocionalno nezreli roditelji često ne umeju da upravljaju sopstvenim emocijama, teško postavljaju granice, prebacuju odgovornost na dete ili ga koriste za ispunjavanje svojih emocionalnih potreba. Njihove reakcije mogu biti nepredvidive, preterano burne ili potpuno distancirane. Često nisu u stanju da pruže emocionalnu podršku jer su sami ostali „zaglavljeni” u sopstvenim nerazrešenim traumama i dečijim ulogama.
Oblici emocionalnog zlostavljanja:
- Egocentričnost – roditelji koji uvek stavljaju svoje potrebe ispred potreba deteta.
- Nedostatak empatije – ne razumeju emocije deteta ili ih odbacuju kao preterane ili nebitne.
- Neodgovornost – često menjaju mišljenje, izbegavaju donošenje odluka ili očekuju da dete bude „zrelo“ više nego što treba.
- Zavisnost od deteta – osoba koja svoje dete nesvesno koristi kao emocionalnog partnera ili savetnika.
- Odsustvo emocionalne prisutnosti – roditelji fizički prisutni, ali emocionalno nedostupni.
Deca emocionalno nezrelih roditelja često uče da potiskuju sopstvene potrebe kako bi dobila ljubav. U detinjstvu to može delovati kao prilagođavanje, ali u odraslom dobu vodi do osećaja praznine, nesigurnosti, krivice i loših odnosa.
Neka od čestih posledica su:
- Perfekcionizam i potreba za odobravanjem
- Strah od odbacivanja i napuštanja
- Izbor toksičnih partnera
- Teškoće u postavljanju granica
- Hronična anksioznost ili osećaj da nešto nije u redu
Jedna od najtežih stvari u odrastanju uz emocionalno nezrele roditelje jeste to što dete često ne zna da je bilo zanemareno. Nasilje i zlostavljanje su vidljivi, ali emocionalna nepažnja ostaje u senci. Dete može godinama nositi osećaj da nije dovoljno dobro bez jasnog razloga, dok ne postane svesno porekla tih rana.
Iako je detinjstvo oblikovalo naše temelje, ono ne mora da određuje ceo naš život. Prepoznavanje obrazaca, postavljanje granica, rad na samopouzdanju i u mnogim slučajevima terapijski proces mogu pomoći odrasloj osobi da izađe iz uloge deteta koje je uvek nešto moralo da zasluži.
