Piše: Anastasija Tomić, socijalni radnik Centra za nestalu i zlostavljanu decu
„Ti nisi ono što ti se dogodilo, već ono što biraš da postaneš kroz isceljenje” – dr Theme Bryant
U vremenu kada je true crime postao svakodnevna zabava i najgledaniji žanr na streaming platformama, psiholozi postavljaju važno pitanje: šta nas tačno privlači ovom sadržaju? I još važnije – zašto ga povezujemo sa relaksacijom?
Jedan od najzapaženijih glasova u ovom domenu je dr Theme Bryant, klinička psihološkinja, profesorka sa Univerziteta Pepperdina i bivša predsednica Američkog psihološkog udruženja (APA). U intervjuu za The Mel Robbins Podcast, dr Bryant je istakla da je „uživanje u traumatskom sadržaju, poput true crime emisija, kao način opuštanja, potencijalni znak neraščišćene traume”.
„Ako vam je ideja relaksacije da pre spavanja pogledate tri epizode Law & Order trebalo bi da zastanete i zapitate se: Zašto mi je trauma opuštajuća?” – upozorava dr Bryant.
Trauma i neurobiologija navike
Kada osoba odrasta u stresnom, emocionalno nestabilnom ili nasilnom okruženju, njen nervni sistem se adaptira na haos. Ti ljudi često razvijaju tzv. „hipervigilantno stanje” – konstantnu pripravnost i sklonost da uoče potencijalnu opasnost. Kada se kasnije nađu u mirnom okruženju, ono može delovati čudno, pa čak i anksiozno. Zato biraju sadržaj koji reflektuje poznatu dinamiku stresa, jer im je to, ironično, prijatno.
„Neki ljudi su odrasli u haosu i za njih mir nije prirodan. Morate svesno vežbati da se osećate udobno u sigurnosti” – dr Theme Bryant.
True crime sadržaji tako postaju svojevrsni emocionalni anestetik – kroz njih osoba obnavlja kontakt sa sopstvenom traumom, ali iz sigurne distance. Iako to može izgledati kao običan „hobi”, psihološka podloga može biti dublja i vredna razumevanja.
Pitanje identifikacije i kontrole
Neke osobe identifikuju se sa žrtvama ili su kao deca bili svedoci nepravdi koje nikada nisu razrešene. Slušanjem ili gledanjem priča gde zločini bivaju rešeni i počinioci kažnjeni, stiče se iluzija kontrole nad vlastitim traumatskim iskustvima. Ovo naročito važi za žene – koje su najčešća publika true crime sadržaja – jer je veliki broj tih priča povezan sa rodno zasnovanim nasilje.
Kada je vreme za relaksaciju?
Uživanje u true crime žanru ne mora automatski značiti da osoba ima problem. Međutim, ako ovakav sadržaj postaje dominantan način opuštanja ili ako osoba oseća uznemirenost kada pokušava da se relaksira u tišini, to može biti signal za dalje istraživanje emocionalne pozadine.
Kao što dr Bryant ističe – nije svaki vid konzumacije true crime problematičan, ali je važno zapitati se: da li koristim tuđu traumu kao zamenu za obradu sopstvene?
Literatura:
- Bryant-Davis, T. (2022). Homecoming: Overcome Fear and Trauma to Reclaim Your Whole, Authentic Self.
- van der Kolk, B. (2014). The Body Keeps the Score: Brain, Mind, and Body in the Healing of Trauma.
- Herman, J. L. (2015). Trauma and Recovery.
- Levine, P. (2010). In an Unspoken Voice: How the Body Releases Trauma and Restores Goodness.
