Piše: Vladimir Paunović, socijalni radnik Centra za nestalu i zlostavljanu decu

Deca su često izložena kontekstima manipulacije kroz odrastanje, kako kroz odnose sa svojim vršnjacima, tako i kroz odnose sa bliskim osobama, pre svega sa roditeljima. Učenje deteta da prepozna manipulaciju i kaže „ne“ predstavlja ključ za razvoj njegove samostalnosti, samopouzdanja i sposobnosti da se zaštiti u različitim situacijama. Ovaj proces zahteva strpljenje, razumevanje i postepeni pristup prilagođen uzrastu deteta i s tim u vezi roditelji treba da pomognu detetu da prepozna znake manipulacije. U procesu vaspitanja, postoji nekoliko ključnih koraka koje roditeji moraju proći sa svojom decom u cilju sticanja veština i znanja za prepoznavanje manipulacije i odgovora na pokušaje istih. 

Prvi korak je pomoći detetu da razume šta je uopšte manipulacija. Manipulacija predstavlja pokušaj da se neko navede na određeno ponašanje ili odluku koristeći suptilne, često skrivene metode poput emocionalnog pritiska, lažnih obećanja ili izazivanja osećaja krivice. Deca su posebno ranjiva jer još uvek uče da prepoznaju svoje emocije i granice. Zato je važno početi od osnovnog – razgovora. Objasnite detetu, na jednostavan način, da nisu svi ljudi iskreni u svojim namerama i da je u redu reći „ne“ kada se oseća neprijatno.

Drugi korak je učenje prepoznavanja znakova manipulacije. Na primer, možete detetu ukazati na situacije poput: „Ako ti neko kaže da ćeš ga rastužiti ako ne uradiš šta traži ili da te neće primiti u igru sa ostalom decom, to može biti znak da pokušava da te natera na nešto“. Koristite primere iz svakodnevnog života, poput dečjih igara ili crtanih filmova, kako biste ilustrovali ove ideje. Postavljajte pitanja poput: „Šta misliš, zašto je ovaj lik to rekao?“ ili „Kako se osećao kada su mu to rekli?“. Ovo pomaže detetu da razvije kritičko razmišljanje.

Treće, važno je naučiti dete da postavi granice. Učite ga da prepozna svoja osećanja – ako se oseća nelagodno, uplašeno ili pod pritiskom, to je signal da treba da reaguje. Vežbajte s njim fraze poput: „Ne želim to da radim“, „Ne sviđa mi se to“ ili jednostavno „Ne“. Igrajte uloge kod kuće: vi budite manipulator, a dete neka vežba da kaže „ne“ čvrsto i jasno. Pohvalite ga svaki put kada to uspe, jer pozitivno ohrabrenje jača samopouzdanje. 

Naveo bih primer svojstven našoj kulturi kada roditelji primoravaju decu da poljube neku osobu iz okruženja (npr. babu, dedu, nekog rođaka, komšije), pri čemu u velikom broju slučajeva deca osećaju nelagodnost, ali pojedini roditelji ipak vrše pritisak, jer bi u suprotnom to predstvaljalo “nekulturno i nepoželjno ponašanje, ponašanje lošeg deteta”. Roditelji na ovaj način nesvesno vrše manipulaciju svog deteta, navodeći dete da uradi nešto suportno sopstvenom osećaju nelagodnosti, kako ne bi bilo “kažnjeno” za neprikladno ponašanje. Važno je u ovim situacijama ne vršiti pritisak na dete i dopustiti mu da postupi u skladu sa svojim unutrašnjim osećanjima i ohrabrivati ga da veruje sopstvenom unutrašnjem osećaju.

Četvrto, podstičite dete da veruje svom instinktu. Deca često osete da nešto nije u redu pre nego što razumeju zašto. Recite im da je u redu da se povuku iz situacije ili potraže pomoć od odrasle osobe od poverenja ako nisu sigurna. Na primer: „Ako ti neko kaže da je nešto tajna i da ne smeš nikome da kažeš, to nije u redu – uvek možeš da mi kažeš“.

Peto, budite dobar primer. Deca uče posmatrajući odrasle. Ako vide da vi postavljate granice i odbijate manipulaciju – bilo da je to u razgovoru s prijateljem ili u porodičnoj situaciji – oni će to usvojiti kao normalno ponašanje. Na primer, ako neko insistira da nešto uradite, a vi smireno kažete: „Ne mogu to sada, hvala što razumeš“, dete vidi kako se to radi s poštovanjem, ali odlučno.

Konačno, strpljenje je ključno. Ovo je proces koji traje godinama i zavisi od detetovog karaktera i iskustava. Stvarajte okruženje u kojem se dete oseća sigurno da iskaže svoje mišljenje i u kojem zna da ćete ga podržati. Tako će postepeno naučiti da prepozna manipulaciju i samouvereno kaže „ne“ kada je potrebno.

Sadržaj je nastao u okviru projekta PROMISE, koji se realizuje uz podršku INL programa Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji od 2024. do 2027. godine. Cilj projekta je prevencija seksualnog zlostavljanja dece i mladih kroz podizanje svesti, izmene Krivičnog zakonika i unapređenje usluga za žrtve i njihove porodice.