Kolumne

Dok sam pisala svoj roman prvenac, „Drvo života“, jedno vreme nisam znala kako ću ga završiti. Ne volim krajeve koji su svojevrsni antiklimaks, pa mi nijednog trenutka nije palo napamet da knjigu završim sretnim krajem za ljubavni par koji…

Dragi Igore, Veoma sam počastvovan ako mogu da dam svoj skromni doprinos, premda mi je delikatno da pišem čoveku koji je doživeo toliki bol.

Pitagora, vitez matematike, zamišljao je kosmos kao veliku muzičku kutiju. Planete, raspoređene u svemiru, po zakonima muzičkih intervala, stvaraju melodiju koju čovek samo podražava.

Tijana je živjela u Subotici sa svojim roditeljima, Igorom i Mirjanom, i starijom sestrom Saškom, ali bi sve slobodno vreme provodila u Bajmoku, kod deke, bake i ujaka, gdje bi učestvovala u evharistijskom životu svoje Crkve.

Gotovo je neverovatno koliko smo sposobni da osetimo nesreću i bol nekih ljudi koje nismo poznavali, nismo sreli ni videli u životu.

Nekoliko meseci nakon Tijaninog nestanka ni o kome i ni o čemu nisam mogla da pomislim nešto da napišem. Zatim su se nizali dani u kojima sam mislila da sam već sve napisala što sam imala, da više nemam šta da kažem...

Godina bez nje…Nada da je Tijana "tamo negde", privremeno, da je sve jedna gruba greška, izgubljena je trinaestog dana. 

Veće Višeg suda u Subotici uradilo je u ponedeljak jedino što je moglo da uradi: Dragan Đurić osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina.

Ima trenutaka u životu kad se sve nekako pokaže u pravom svetlu.