Uticaj partnerskih odnosa između roditelja na budućnost deteta, njegov izbor partnera i dalji razvoj u životu

Piše: Aleksandra Cvetković, diplomirani defektolog 

Porodična dinamika, odnosi koji se odvijaju između roditelja, kao i stil komunikacije koji oni neguju, igraju ključnu ulogu u formiranju ličnosti deteta, njegovih stavova prema ljubavi, poverenju i partnerskim vezama.

Deca koja rastu u stabilnim, harmoničnim partnerskim odnosima roditelja često razvijaju zdravu emocionalnu osnovu. Oni izgrađuju pozitivnu sliku o sebi jer doživljavaju ljubav i podršku u porodici, što im omogućava da se osećaju sigurno i voljeno. 

U suprotnom, deca koja svedoče sukobima, nasilju ili distanci između roditelja mogu razviti nesigurnost, strah i anksioznost. Ovaj nesiguran temelj može negativno uticati na njihovo kasnije ponašanje i sposobnost izgradnje stabilnih veza. Roditelji kroz svoj međusobni odnos deluju kao modeli ponašanja za svoje dete. 

Na primer, deca koja posmatraju kako roditelji rešavaju konflikte kroz komunikaciju i kompromis, usvajaju iste strategije u odraslom životu. S druge strane, deca koja gledaju roditelje koji izbegavaju komunikaciju ili koriste agresiju u rešavanju problema, mogu razviti iste destruktivne obrasce ponašanja u svojim budućim vezama. Takođe, način na koji roditelji iskazuju ljubav, poštovanje i podršku oblikuje očekivanja deteta od partnerskih odnosa u budućnosti. 

Ako roditelji međusobno poštuju granice, uzajamno uvažavaju mišljenja i razgovaraju o svojim osećanjima, dete usvaja uverenje da ljubav treba biti zasnovana na ravnoteži i međusobnom poštovanju. Ovo je ključni faktor za izgradnju zdravih i ravnotežnih odnosa u budućnosti. Dete će u životu tražiti partnere sa kojima može otvoreno razgovarati i rešavati nesuglasice.

Izbor partnera je jedan od najvažnijih aspekata kasnijeg razvoja deteta. Uticaj roditeljskih odnosa na izbor partnera deteta je duboko ukorenjen u emocionalnom i psihološkom razvoju. Deca nesvesno traže partnere koji podsećaju na njihove roditelje, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu, jer su od roditelja naučila šta znači ljubav, poštovanje, emocionalna povezanost i kako rešavati konflikte u odnosima. Deca koja rastu u stabilnom porodičnom okruženju obično imaju veću podršku u ostvarivanju svojih ciljeva, bilo da su to obrazovni ili profesionalni. 

Stabilni roditeljski odnosi često omogućavaju deci da razviju samopouzdanje, veće sposobnosti za rešavanje problema i bolju socijalnu adaptaciju. S druge strane, deca koja doživljavaju nestabilne porodične uslove, mogu imati poteškoće u ostvarivanju svojih potencijala, zbog stresa i nesigurnosti koju doživljavaju.

Partnerski odnosi roditelja ne utiču samo na detetov neposredni razvoj, već mogu imati dugoročne psihološke efekte. Deca koja odrastaju u porodicama sa stalnim napetostima mogu razviti osećaj depresije, nisko samopouzdanje, pa čak i poremećaje u ishrani ili druge telesne reakcije na stres. S druge strane, deca koja doživljavaju ljubav i podršku kroz roditeljske odnose mogu razviti otpornost na životne izazove i sposobnost da se zdravo nose sa stresom i neuspesima u odraslom životu.

Roditeljski odnos koji je pozitivan, pun ljubavi i podrške omogućava detetu da se razvije u emocionalno stabilnu i socijalno kompetentnu osobu. Suprotno tome, roditeljski konflikti, nedostatak pažnje i osetljivosti mogu ostaviti negativne posledice na emocionalni razvoj deteta, dovodeći do nesigurnosti i problema u uspostavljanju zdravih odnosa u budućnosti.

Ljubav koja se pokazuje u porodici predstavlja temelj za stvaranje stabilnih i zdravih međuljudskih odnosa u budućnosti.