„Mirko Besomirko”: Knjiga koja će pomoći deci u samoregulaciji emocija

Dečak Mirko bio je učenik prvog razreda i po svemu je bio običan đak prvak, osim što je često, ali baš često imao izlive besa. Kada bi pitali Mirka zašto se toliko ljuti, ni sam ne bi znao da odgovori…

 

Svi koji imaju decu, rade sa decom ili su jednostavno u bliskom kontaktu sa decom su se mnogo puta susreli sa agresivnim oblicima ponašanja dece i upravo je ljutnja jedna od najizazovnijih emocija. Međutim, ona nije beskorisna, naprotiv – to je veoma važna emocija. Emocionalna pismenost, veštine prevladavanja stresnih situacija i veštine regulacije emocija su ključne za mentalno zdravlje dece i mladih! O dečijim emocijama, posebno o ljutnji, ali i o slikovnici “Mirko Besomirko” razgovarali smo sa Milicom Kobilarov, master pedagogom i porodičnim psihoterapeutom pod supervizijom. 

 

  • U ovoj knjizi glavni junak je Mirko, dečak koji često ima izlive besa, ali ne zna koji je razlog za to. Koji su najčešći uzroci agresivnog ponašanja kod dece?
    Agresivno ponašanje kod dece može biti uzrokovano različitim faktorima. Frustracija i bes su česti okidači, naročito kada dete ne može da izrazi svoje potrebe ili osećanja na adekvatan način. Takođe, problemi u porodici, kao što su konflikti među roditeljima, razvod ili zanemarivanje, mogu doprineti agresivnosti kod dece. Pored toga, deca koja su izložena nasilju, bilo u porodici ili kroz medije, mogu pokazivati agresivno ponašanje kao naučeni obrazac.

 

  • Kako prepoznati razliku između normalnih izraza ljutnje i nekontrolisanog agresivnog ponašanja kod dece?
    Ljutnja je važan signal da nešto nije u redu. Normalni izrazi ljutnje su deo odrastanja i bitni su za emocionalni razvoj deteta. U vrlo kontrolisanim okolnostima čak i agresija može biti vrlo korisna. Na primer, može pomoći detetu da se izbori za svoja prava, postavi granice i zaštiti se u situacijama koje percipira kao opasne. Kada se ljutnja ispoljava na konstruktivan način, ona može podstaći dete na asertivnost i odlučnost. Međutim, ljutnja postaje problematična kada se manifestuje kroz fizičko ili verbalno nasilje prema drugima ili prema sebi. Agresivno ponašanje često uključuje neprimerene reakcije, gubitak kontrole i nameru da se povredi druga osoba. Ključno je obratiti pažnju na učestalost i intenzitet tih reakcija, kao i na njihovu posledicu na dete i njegovu okolinu.


  • Roditelji često ne reaguju kako bi trebalo na detetovo izražavanje ljutnje, pa mnogo puta možemo čuti da devojčicama kažu “Nemoj da se ljutiš, ružna si kada si ljuta” i slično. Na koji način roditelji, ali i učitelji i nastavnici treba da reaguju kada deca ispoljavaju agresivne oblike ponašanja? 
    Reakcija odraslih na agresivno ponašanje dece je izuzetno bitna može imati dugoročne posledice na razvoj deteta. Kada se deca suočavaju sa intenzivnim emocijama poput ljutnje, ključno je da odrasli pruže podršku i razumevanje umesto kritike i kažnjavanja. Na primer, umesto da devojčici kažete: „Nemoj da se ljutiš, ružna si kada si ljuta,“ možete reći: „Razumem da si ljuta. Hajde da pričamo o tome šta te muči.“ Negiranjem emocija ili davanjem komentara koji snižavaju samopouzdanje, šaljemo poruku da su osećanja deteta nevažna ili da ih treba sakriti. Reći detetu da je „ružna kada je ljuta“ ne samo da umanjuje njenu sposobnost da se izrazi, već i podstiče osećaj stida i niskog samopouzdanja.
    Važno je da deca imaju uzore u okruženju koji im pokazuju kako da adekvatno reaguju na svoje emocije. Kada se deci zabrani ili negira izražavanje neprijatnih emocija poput ljutnje ili tuge, to može dovesti do potiskivanja tih emocija. Deca koja su naučena da budu „dobra deca“ i da udovoljavaju drugima često kasnije u životu mogu imati poteškoća u izražavanju svojih potreba i emocija. Ovo može dovesti do problema u međuljudskim odnosima, kao i do unutrašnjeg konflikta i stresa.
    Reakcija odraslih oblikuje način na koji deca uče da se nose sa sopstvenim emocijama. Kada odrasli reaguju sa razumevanjem, deca se osećaju shvaćeno i podržano, što može smanjiti njihovu potrebu za agresivnim ponašanjem. Deca koja osećaju podršku imaju veće šanse da razviju zdrave strategije suočavanja sa stresom i da nauče kako da konstruktivno izraze svoje emocije. 


  • Kako možemo da pomognemo deci da ovladaju svojim emocijama, mislima i ponašanjima?
    Deca mogu naučiti da prepoznaju i upravljaju svojim emocijama kroz različite tehnike. Vežbe disanja, vizualizacija i razgovori o osećanjima mogu biti veoma korisni. Na primer, u knjizi se spominje vežba disanja koja je Mirku mnogo pomogla. Uz pomoć te vežbe, Mirko je naučio kako da se smiri i pronađe svoj unutrašnji mir. Takođe, roditelji i nastavnici mogu pomoći deci da razviju empatiju i veštine rešavanja konflikata kroz igre uloga i grupne aktivnosti.
    U situacijama kada roditelji nisu sigurni kako da se nose sa besom ili agresivnim ponašanjem deteta, porodična psihoterapija može biti izuzetno korisna. Ova vrsta terapije omogućava porodici da zajedno razmotri i razume uzroke problema, kao i da razvije efikasne strategije za podršku detetu u upravljanju emocijama i ponašanjem.


  • Da li smatrate da ova knjiga može pomoći u podsticanju pozitivnih oblika rešavanja konflikata među decom?
    Knjige koje se bave temom agresivnog ponašanja i rešavanja konflikata mogu biti izuzetno korisne. One mogu pomoći deci da se poistovete sa likovima i situacijama, prepoznaju sopstvena osećanja i nauče pozitivne načine rešavanja sukoba. Takve knjige mogu pružiti praktične savete i primere koji su deci lako razumljivi i primenljivi u svakodnevnom životu. Mirko, glavni junak u knjizi, je uz pomoć tehnika disanja i podrške svog prijatelja Besomira napokon pronašao svoj mir, što je divan primer kako deca mogu naučiti da upravljaju svojim emocijama i ponašanjem.

 

Iako je knjiga Mirko Besomirko zbog svoje koncepcije kao slikovnice, kratkih, jednostavnih i razumljivih rečenica pre svega namenjena deci, ona može biti od velike koristi i odraslima, kao pomoć u razumevanju dečijih emocija. Knjigu možete poručiti u našoj onlajn prodavnici, klikom na link

Postani član CNZD!

Da li ćeš pomoći ako znaš da možeš? Sada je tvoja prilika – podrži našu misiju i rad učlanjenjem u zajednicu koja okuplja ljude kojima je prioritet bezbedno odrastanje dece u Srbiji.

Bezbedna priča

Posetite zvanični podkast Centra za nestalu i zlostavljanu decu

Upišite se na listu za obaveštenja

Pridružite se našoj email listi da biste dobijali najnovije vesti i informacije sa našeg portala.

 

Uspešno ste upisali Vašu email adresu!