Piše: Timea Kukla
Nestanak deteta je poslednja stvar o kojoj želimo da razmišljamo, bilo kada, a pogotovo u sezoni odmora. Putovanja sa decom mogu biti najlepši deo godine. Ali i najsloženiji. U novoj sredini, u kombinaciji sa gužvom, promenama ritma i novim drugarima, deca se lako izgube iz vida. Desilo se svakom roditelju najmanje jednom. To su onih par sekundi kada vam srce preskoči, stomak se zgrči i knedla zastane u grlu. Ako vaše dete zna šta da uradi kada vas ispusti iz vida, ovaj trenutak će biti mnogo manje traumatičan. Osigurajte da imate plan i rešenje za sve, pa i za trenutak ako se dete izgubi.
Pripremili smo vam 10 pitanja na koja bi dete uzrasta od pet pa naviše trebalo da zna da odgovori pre nego što krenete na letovanje, i koja mogu da smanje verovatnoću da se nestanak deteta desi:
1. Kako se zovu tvoji roditelji?
Ne „mama” i „tata”. Ime i prezime. To je ključno ako dete traži pomoć.
2. Gde smo odseli?
Ime hotela, apartmana, ulica, broj sobe, bilo šta što dete može da zapamti. Učite ga kroz igru: „Zaboravila sam koji nam je ono broj sobe, možeš li ti da se setiš?“ ili „Da li se naš hotel zove na slovo M ili na slovo S? Na S! Tako je: Solaris!”
3. Koji je broj telefona tvoje mame/tate?
Ili neka ga zna napamet ili neka ga ima zapisanog i uvek kod sebe u torbici ili na kačketu.
4. Šta radiš ako me izgubiš iz vida?
Dete ne treba da krene da trči i da vas traži. Naučite ga da bude na mestu gde vas je poslednji put videlo ili da se obrati nekome za pomoć.
5. Kome možeš da priđeš za pomoć?
Učite ih da traže odraslu osobu u uniformi: spasioca, konobara, policajca, prodavca. Veoma je važno da to ne bude bilo koji prolaznik, jer ako dete naiđe na pogrešnu osobu i otrkije joj da je izgubljeno, može doći do tragičnog ishoda.
6. Šta nikada ne smeš da uradiš, bez obzira na obećanje?
Dete mora da zna da ne sme da ulazi u tuđe vozilo, da ide negde sa nepoznatim ljudima, čak ni ako kažu „tvoja mama mi je rekla“ ili „ja poznajem tvog tatu, ja sam njegov drug” ili ako mu obećavaju da će dobiti sladoled ili će mu pokazati slatku kucu ili macu.
7. Šta ako ti neko kaže da nešto sakriješ od roditelja?
Naučite decu: Tajne koje nas plaše ili povređuju nisu tajne, već alarmi. Tajna može biti da pravimo tortu tati za rođenan. Ta tajna ne povređuje i ne plaši nikoga. Neka bude slikovito, da dete razume.
8. Kako da kažeš NE, jasno i bez straha?
Vežbajte redovno jasno izražavanje stavova. Ohrabrite dete da kaže kada mu se nešto ne dopada, kada mu nešto ne prija ili ga plaši. „Ne želim to“, „Ne sviđa mi se“, „Neću da idem“, „Ne volim kada me tako diraš“. Granice se uče od malena.
9. Šta da kažeš ako ti se obrati nepoznata osoba i pita te nešto?
Naučite dete da ne razgovara sa nepoznatim odraslima bez vas u blizini. Može da kaže: „Ne razgovaram sa nepoznatima“ i „Sačekajte da dođe moja mama/tata“. Vežbajte konkretne odgovore. Deca ne treba da budu učtiva ako ih neko ugrožava.
10. Šta radiš ako vidiš drugo dete koje je izgubljeno ili uplašeno?
Ovo je odlično pitanje za razvijanje empatije, kao i dodatni način da dete nauči da prepozna znakove opasnosti. Ovako možete i da proverite da li je dete upamtilo šta u kojoj kriznoj situaciji treba da uradi.
Započnite ove razgovore na vreme, kroz kviz, kroz priču ili igru. Nikada nije previše rano da dete naučimo da ostane bezbedno, čak i kad roditelji nisu u blizini.
