Piše: Nada Šarac, specijalni pedagog i član Saveta Centra za nestalu i zlostavljanu decu
Kongres „Sva lica socijalne pedagogije“ realizovan je u online formatu 24. i 25 oktobra ove godine. Događaj je počeo svečanim otvaranjem i obraćanjima predstavnika nacionalnih udruženja iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Srbije. Nakon pozdravnih govora, učesnike je očekivao bogat program koji je otpočeo plenarno, predavanjem prof. dr. Hansa Thierscha, jednog od najistaknutijih evropskih teoretičara socijalne pedagogije.Razvoj socijalne pedagogije u Srbiji , predstavile su dr.Marija Maljković i dr. Vera Petrović, docentkinje Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, zajedničkim radom pod nazivom : Socijalna pedagogija u Srbiji-izazovi, perspektive i pravci razvoja.
Tokom dva dana, u četiri paralelne sesije, predstavljeno je preko 50 naučnih i stručnih radova iz zemalja regiona – od inovativnih pristupa u radu s decom i mladima do institucionalne i školske prakse. Veliko interesovanje je izazvao rad pod nazivom: Koncept usluge dnevni boravak za decu u sukobu sa zakonom, roditeljima, školom ili zajednicom, čiji su autori Igor Jurić, Aleksandra Cvetković, Nina Davidović i Vladimir Paunović, koji je na kongresu prezentovala jedna od autorki- Nina Davidović.
U nastavku prenosimo ključne poruke, odnosno zaključke kongresa:
Z1: Odnos kao temelj promene u hibridnom detinjstvu
Savremeno detinjstvo odvija se između dva sveta, onog neposrednog, ispunjenog kontaktima, emocijama i stvarnim iskustvima, te digitalnog, koji donosi neograničene mogućnosti, ali i nove oblike rizika i otuđenja. Stručnjaci su ukazali da upravo ta „dvostruka stvarnost“ stvara hibridni identitet deteta, kojem je potrebna jasnoća, kontinuitet i emocionalna sigurnost. Socijalni pedagozi, kroz partnerski odnos i razumevanje detetove perspektive, predstavljaju ključnu sponu između ovih svetova. Primeri projekata koji povezuju studente i decu kroz zajedničke aktivnosti poput sporta, umetnosti i slobodnog vremena pokazali su da se odnos gradi kroz iskustvo, a ne kroz formalnost. Dete koje ima priliku učestvovati, deliti i biti ravnopravan partner u zajedničkoj aktivnosti postaje subjekt vlastitog razvoja. Poruka upućena roditeljima, nastavnicima i stručnim radnicima jasna je: decu ne treba samo „usmeravati“, treba ih čuti, razumeti i biti prisutan. U vremenu u kojem digitalna prisutnost često zamenjuje emocionalnu bliskost, socijalni pedagozi su čuvari onog ljudskog u odrastanju, topline, stabilnosti i smisla.
Z2: Supervizija kao infrastruktura profesionalnog kvaliteta
Supervizija je prepoznata kao neophodan mehanizam održavanja kvaliteta, ali i kao alat zaštite mentalnog zdravlja stručnjaka. Iskustva iz regiona pokazuju da supervizija nije luksuz struke, nego njen temelj, ona pomaže stručnjacima da se nose s emocionalnim opterećenjem, kompleksnim slučajevima i etičkim dilemama koje prate njihov rad. Tokom diskusija istaknuto je da nedostatak sistemske supervizije u nekim zemljama regiona dovodi do profesionalne iscrpljenosti i gubitka kvaliteta usluga, što posredno utiče i na same korisnike. Uvođenje institucionalno podržane supervizije, edukacija supervizora i razvoj kulture refleksije predstavljaju nužan korak u profesionalizaciji socijalne pedagogije. Učesnici su naglasili važnost regionalnog povezivanja i razmene iskustava u oblasti supervizije, jer jedino kroz zajedničke standarde i podršku struka može osigurati održivost i kredibilitet. Supervizija je prikazana ne samo kao alat profesionalne kontrole, već kao prostor rasta, podrške i zajedničkog učenja, simbol poverenja u snagu refleksivne prakse.
Z3: Od prevencije do posttretmana: kontinuitet brige umesto fragmentacije sistema Regionalne studije slučaja i istraživanja jasno su pokazale da se ključne slabosti sistema socijalne zaštite nalaze u fragmentiranosti, nedostatku kontinuiteta između rane prevencije, institucionalizacije i posttretmanske podrške. Deca i mladi koji jednom uđu u sistem, često ostaju bez dugoročne podrške po izlasku iz njega. Učesnici kongresa istaknuli su važnost ranog prepoznavanja rizičnih ponašanja i delovanja pre nego što dođe do institucionalizacije. Povezivanje škola, centara za socijalni rad i lokalnih zajednica kroz dnevne i poludnevne
boravke, produžene stručne postupke i multisektorske timove pokazalo se kao model koji nudi održive rezultate. Ovi pristupi omogućavaju detetu da ostane u svom prirodnom okruženju, a porodici da razvije kapacitete za pozitivne promene. Posttretmanska podrška, kako su pokazali primeri iz Hrvatske i Srbije, predstavlja produžetak brige, a ne završetak intervencije, trenutak u kojem sistem pokazuje da ga zanima sudbina deteta i nakon formalnog završetka tretmana. Socijalna pedagogija u ovom kontekstu nije samo reakcija na problem, već prevencija budućih trauma i marginalizacije.
Z4: Profesionalna zajednica koja uči: regionalno umrežavanje kao pokretač promjene
Kongres je dokazao da profesionalna zajednica, kada je povezana i spremna na deljenje znanja, postaje motor promene. Iskustva iz Slovenije, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine pokazala su koliko je važno graditi mostove između institucija, škola i organizacija koje dele iste vrijednosti. Socijalni pedagozi su se složili da saradnja ne sme biti samo formalna, već živa i uzajamna, zasnovana na mentorstvu, superviziji, interviziji i zajedničkim edukacijama. Prikazani su inspirativni primeri timskog rada, interdisciplinarnih pristupa i inovacija u radu s decom, porodicama i zajednicom. Posebno su istaknuti primeri prevencije vršnjačkog nasilja i razvoja emocionalnih veština u školama, kao i rad s porodicama u riziku kroz savetodavne i psihosocijalne programe. Ove inicijative pokazuju kako socijalna pedagogija, u svojoj suštini, spaja obrazovanje, socijalnu brigu i mentalno zdravlje u jedan zajednički okvir delovanja. Regionalno umrežavanje struke prepoznato je kao ključni uslov za standardizaciju praksi i unapređenje profesionalnih kompetencija. Socijalni pedagozi su time potvrdili da žele biti promoterii kulture dijaloga, međusobne podrške i solidarnosti, vrednosti koje nisu samo teorijska načela struke, nego i njen moralni kompas.
