Uveliko su padale bombe po Srbiji i zemlja nam je bila napaćena i tužna, a nama se desilo nešto najlepše i najdivnije, rodila nam se druga devojčica.
Tog 4. maja 1999. godine, na svet je došla naša Tijana.
Ime koje smo joj dali na rođenju, krasiće je do kraja. Mirna, tiha i nadasve dobra. Osvajala nas je svojom smirenošću. Dete koje je znalo da se podvuče pod kožu. Bila je naša mazica.
Sa četiri godine Tijana je krenula u vrtić „Naša radost“. Nije bila baš oduševljena, pošto je kod kuće ipak ona zajedno sa sestrom bila „centar sveta“, ali vremenom i vrtić je postao mesto koje se voli.
Na jednoj klincijadi Tijana je imala svoju prvu muzičku tačku. Zajedno sa sestrom otpevala je dve stare pesme „UDADE SE, JAGODO“ i „KARANFILE, CVEĆE MOJE“. Pljuštali su prvi aplauzi.
Volela je i znala je da peva. Kuća nam je odzvanjala od pesme.
Imala je tri i po godine kada je naučila sva slova, a sa četiri godine sama je čitala bajkice. Više je volela da čita nego da se igra sa igračkama. Ako smo hteli da je obradujemo, kupili bismo joj knjigicu.
2006. godine polazi u prvi razred Osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“, ali i u osnovnu muzičku školu. Osnovnu školu je završila kao „Vukovac“, a velika ljubav joj je bila matematika.
Učestvovala je na opštinskim i okružnim takmičenjima, na kojima je dobila više pohvala.
Na likovnom konkursu 2010. godine, pohvaljuje se povodom 60 godina rada Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ za osvojeno prvo mesto.
Muzička skola je bila Tijanina velika oaza. Tu se pronašla u potpunosti i to je želela da nastavi u budućnosti. Svirala je violončelo.
Na prvo takmičenje odlazi 2009. godine u Bačku Topolu i osvaja prvu nagradu kao izrazito istaknut učesnik.
Iste godine na 7. Festivalu gudača u Sremskoj Mitrovici osvaja prvu nagradu, sa maksimalnih 100 bodova.
2010. godine na 8. Međunarodnom festivalu gudača u Sremskoj Mitrovici osvaja prvu nagradu.
Na festivalu u Knjaževcu 2011. godine osvaja prvu nagradu.
Na 10. Međunarodnom festivalu gudača „Stringfest“ 2012. godine osvaja drugu nagradu.
Tijana je sve stizala i nikad se nije žalila što nema više slobodnog vremena, jer je posle jutra provedenog u osnovnoj školi, posle podne provodila u muzičkoj školi. Noću je učila. Mi smo se bojali da će se razboleti, jer je previše zauzeta, ali ona kao da nije bila svesna koliko je vredna i marljiva.
Želela je da upiše srednju muzičku školu i to dva smera: violončelo i etnomuzikologiju.
Tijana je dete koje nikada nije slagalo. Nikada nas nije razočarala i svaki njen postupak je bio dobro osmišljen.
Razmišljala je tri koraka unapred.
Tijanu su volela mala deca, jer je znala kako treba sa njima, a voleli su je i stariji ljudi, jer je znala da ih poštuje.
Ona je bila naša sreća, naša ljubav, naše SVE!
Mi smo je voleli najbolje što smo znali, a znali smo.
Toliko smo jos želeli da joj pružimo…
Srećice naša, mi znamo da nas ti odnekud posmatraš i bićemo jaki samo zbog tebe.
Počivaj u miru Anđele naš i uvek će te voleti tvoji mama, tata i sestra.
