Krajem oktobra, od 22. do 25, održan je FICE kongres u Splitu, koji su posetile dr Jovana Škorić i Aleksandra Cvetković, ispred tima Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
FICE kongresi se fokusiraju se na teme vezane za zaštitu dece i mladih, alternativnu brigu i socijalni rad. Kongres, na kom je ove godine izlagalo više od 100 stručnjaka, fokusirao se na važnost usluga u zajednici, digitalnu dobrobit, bezbednost i rezilijentnost dece, pogotovo one u sistemu socijalne zaštite. Vrednost ovog događaja je  tome što je okupio profesionalce iz najrazličitihij oblasti rada sa decom, i pružio učesnicima uvid u položaj deteta u socijalnoj zaštiti u različitim državama.

Udruzenje strucnjaka za podrsku dece i porodici FICE Srbija je osnovano 13. avgusta 2003. godine na Zlatiboru kao nacionalna mreza institucija/organizacija – sa svojim zaposlenima u oblasti institucionalne brige o deci i mladima u Srbiji uz podrsku FICE Internacional (udruženje stručnjaka za podršku deci i porodici sa pet kontinenata). FICE Internacional je osnovan 1948. i svojevremeno je bila zajednica dečjih domova Jugoslavije.

Konferencija je u najvećoj meri odgovarala na pitanja zašto je štetno da deca dugo vremena provode u ustanovama socijalne zaštite i zašto je važno razvijati lepezu usluga u zajednici. Glavni argumenti različitih država, odnosili su se na sledeće:

• Deca ne bi trebalo da borave dugo u ustanovama zbog nekoliko ključnih razloga: predug boravak u institucionalnom okruženju može imati negativne posledice na njihov emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj. U ustanovama deca često imaju ograničene mogućnosti za izgradnju stabilnih, emocionalno bogatih odnosa sa odraslima koji im pružaju podršku. Nedostatak individualizovanih programa i privrženosti može dovesti do osećaja nesigurnosti, izolacije i nižeg samopouzdanja;
• U ustanovama deca su često podvrgnuta strogim pravilima i rutinama koje ne pružaju dovoljno prostora za razvoj samostalnosti i donošenje sopstvenih odluka, što im otežava pripremu za život izvan institucionalnog okruženja. Dužim boravkom, deca mogu postati zavisna od strukture ustanove, što im otežava da se kasnije prilagode izazovima svakodnevnog života u porodici ili zajednici;
• Socijalna izolacija: deca u ustanovama često nemaju istu vrstu prilika za socijalnu integraciju, zbog čega mogu osećati stigmu, odbačenost ili nižu vrednost. Ovako izolovana deca se kasnije mogu suočiti sa poteškoćama u socijalizaciji, što ih može sputati u stvaranju prijateljstava i zdravih odnosa u odraslom dobu.

Dr Jovana Škorić zaključuje da su usluge u zajednici ključne jer pružaju podršku deci, mladima i porodicama na način koji omogućava zdrav razvoj i integraciju u svakodnevni život, smanjujući potrebu za institucionalizacijom. Podržavajući decu u stabilnim, podržavajućim okruženjima, omogućavamo im razvoj zdravih odnosa, socijalnih veština i osećaj pripadnosti, što su temelji za njihovu dugoročnu dobrobit.

EVROPSKA GARANCIJA ZA DETE (2011)

Evropska garancija za dete je inicijativa Evropske unije koja ima za cilj da osigura da deca u nepovoljnom položaju širom EU dobiju osnovne usluge potrebne za njihov razvoj i blagostanje. Garancija posebno cilja na decu koja su izložena siromaštvu, decu iz romskih zajednica, decu sa invaliditetom, decu iz migrantskih porodica, kao i na decu koja se nalaze u ustanovama ili sistemu socijalne zaštite.
Ovaj program prepoznaje važnost jednakog pristupa ključnim uslugama kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, odgovarajući smeštaj i zdrava ishrana. Evropska garancija za dete podstiče države članice da razviju i implementiraju nacionalne akcione planove kako bi se unapredila podrška deci i smanjile socijalne nejednakosti. Jedan od važnih ciljeva je da se deci obezbedi podrška koja im omogućava da odrastaju u porodičnom okruženju i u zajednici, a ne u institucionalnoj brizi, što doprinosi njihovom socijalnom, emocionalnom i psihološkom razvoju.

Dr Jovana Škorić i Aleksandra Cvetković tvrde da stručnjaci koji su obučeni da razumeju i odgovore na specifične potrebe mogu značajno doprineti razvoju i blagostanju ove populacije. Dodaju i to da se samo kroz sveobuhvatnu edukaciju i posvećenost mogu stvoriti bolji uslovi za decu u alternativnom smeštaju i da im se na taj način osigura svetla budućnost.

Ono što naši stručnjaci preporučuju za dalje korake jeste:

• Implementacija redovnih obuka i seminara za profesionalce
• Razvijanje programa koji podstiču saradnju među institucijama i OCD (organizacije civilnog dustva)
• Praćenje i evaluacija pristupa koji su pokazali uspeh u radu sa decom.
• Uvođenje inovativnih metoda u obuke, poput e-learning platformi i simulacija u virtuelnoj realnosti (VR).

O inovativnim metodama govori dr Škorić: „Treba uvesti VR obuke koje omogućavaju profesionalcima da dožive situacije sa kojima se deca suočavaju, kao što su emocionalni stres ili trauma. Na primer, mogu proći kroz simulaciju razgovora sa detetom koje je doživelo traumu. Zatim, radionice sa elementima igre, gde bi se koristile igre uloga za simulaciju situacija, na primer: učesnici mogu igrati uloge roditelja i dece kako bi bolje razumeli perspektivu i potrebu za emocionalnom podrškom i sl.”.

DIGITALNA BEZBEDNOST DECE I MLADIH U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE

Da je digitalna bezbednost dece i mladih u sistemu socijalne zaštite složen i hitan problem koji zahteva pažnju i akciju svih aktera ukazuje Aleksandra Cvetković.

„Kroz edukaciju, obuku i jačanje svesti, moguće je stvoriti sigurnije digitalno okruženje za decu i mlade, čime se smanjuju rizici od onlajn zlostavljanja i poboljšava njihova ukupna dobrobit. Osiguranje prava i sigurnosti dece i mladih, posebno onih koji su najosetljiviji, mora biti prioritet za sve institucije i organizacije koje se bave njihovom zaštitom”, objašnjava Aleksandra i dodaje da ulaganje u digitalnu bezbednost nije samo pitanje zaštite, već i pitanje pružanja prilike deci i mladima da se razvijaju i napreduju u sigurnom i podržavajućem okruženju.

Glavni izazovi:

• Nedostatak edukacija za profesionalce koji rade sa decom u vezi sa digitalnom bezbednošću.

• Neadekvatni resursi, nedostatak priručnika i onlajn platformi.

• Nedovoljna saradnja sa institucijama, privatnim sektorima, Internet provajderima i OCD.

• Nepotpuno razvijene politike zaštite na nivou državnih i lokalnih vlasti.

Kongres FICE 2024. godine u Splitu uspešno je postavio temelje za dalji razvoj i inovacije u zaštiti dece i mladih. Kroz predloge za unapređenje obrazovanja stručnjaka, implementaciju novih tehnologija u obuke i podizanje svesti o digitalnoj bezbednosti, stvoreni su smeli planovi za budućnost. Dalji razvoj usluga u zajednici i smanjenje institucionalne brige ključni su za obezbeđivanje zdravog i sigurnog okruženja za decu u socijalnoj zaštiti.