Na mapi sveta ne postoji ona zelena tačka koja označava pozitivnu, bezbednu statistiku.

Na planeti Zemlji danas živi oko četiri milijarde žena i devojčica. One su različitih rasa, godina i obrazovanja. Dolaze iz različitih kultura i društvenih sistema. Žive u svakoj državi i na svakom kontinentu.

Razlike su, dakle, brojne.

Ipak, postoji nešto što im je zajedničko.

U svakoj kulturi, u svakom sistemu i u svakoj državi na svetu – žene su žrtve seksualnog nasilja.

Demokratija, komunizam, autokratija – čovečanstvo je kroz istoriju osmislilo različite političke sisteme. Postoje zakoni, institucije, sistemi zaštite i kažnjavanja počinilaca. Ipak, koliko god su se društva razvijala i menjala, nijedan sistem još nije uspeo da stvori svet u kome je broj žrtava seksualnog nasilja – nula.

Od toga nas deli broj koji u sebi sadrži čak 8 nula.

Podaci UNICEF pokazuju da je stanje alarmantno – procenjuje se da je više od 370 miliona žena širom sveta silovano ili seksualno napadnuto pre svoje 18. godine.

Drugim rečima – veoma je verovatno da svako od nas poznaje bar jednu ženu koja je kao devojčica preživela silovanje ili seksualni napad. Samo što o tome često ne znamo ništa.

Dakle, to nije neka daleka i tuđa priča.

To je priča nekoga koga poznajemo.

Ako pogledamo širu sliku, seksualno nasilje ne mora uvek biti fizički kontakt. Ono može biti i beskontaktno – kroz uznemiravanje, ucene, izlaganje seksualnom sadržaju ili nasilje putem interneta i društvenih mreža.

Kada se u obzir uzmu svi oblici seksualnog nasilja nad devojčicama, statistika je još poraznija.

Procene pokazuju da je više od 650 miliona žena u svetu doživelo neki oblik seksualnog nasilja tokom detinjstva – odnosno svaka peta žena.

To znači da je gotovo izvesno da je svako od nas u životu upoznao barem jednu žrtvu seksualnog nasilja.

„Većina seksualnog nasilja u detinjstvu dešava se tokom adolescencije, sa značajnim porastom između 14. i 17. godine. Studije pokazuju da deca koja dožive seksualno nasilje imaju veću verovatnoću da budu ponovljeno zlostavljana. Sprovođenje ciljanih intervencija tokom adolescencije ključno je za prekidanje ovog ciklusa i ublažavanje dugoročnih posledica traume“, navodi se u izveštaju UNICEF-a iz 2024. godine.

Kada je reč o seksualnom nasilju nad maloletnicama u Srbiji – zvanična i sveobuhvatna statistika ne postoji.

Povremena istraživanja, sprovedena na manjim uzorcima, ukazuju da Srbija ne odstupa značajno od globalnih trendova.

Razmere problema mogu se sagledati i kroz jedno poređenje.

U Srbiji živi oko 6,7 miliona ljudi.

Broj žena koje su širom sveta do svoje 18. godine bile žrtve silovanja ili seksualnog napada približno je jednak populaciji čak 55 Srbija.

Zahvaljujući Klari Cetkin danas obeležavamo Međunarodni dan žena – 8. mart.

Početkom 20. veka žene su se izborile da ovaj datum podseća na borbu za osnovna prava: pravo glasa, radnička prava, dostojanstvene uslove rada i društvenu ravnopravnost.

U međuvremenu je postignuto mnogo.

Ipak, žene i devojčice širom sveta i dalje su žrtve nasilja – i broje se u milionima.

Koliko je žrtava seksualnog nasilja bilo u vreme Klare Cetkin – nije moguće utvrditi. U to vreme takve statistike gotovo da nisu ni postojale.

Danas, skoro jedan vek nakon njene smrti, devojčice i žene širom sveta i dalje su žrtve.

A sve prethodno pomenute brojke verovatno su – manje od stvarnosti. Zbog straha, srama i društvene stigme veliki broj seksualnih napada nikada se ne prijavi.

Zato Osmi mart nije samo praznik.

On je i opomena.

Jer svaka silovana devojčica predstavlja opomenu društvu koje još nije uspelo da je zaštiti.