Piše: Nada Šarac, specijalni pedagog i član Saveta Centra za nestalu i zlostavljanu decu

U martu ove godine UNICEF – Srbija je objavio izveštaj – Situacionu analizu prava i položaja dece i adolescenata u Srbiji. UNICEF je bio i naručilac izrade ove situacione analize kako bi svim nosiocima obaveza obezbedio nezavisnu analizu položaja dece u Srbiji. Ona treba da omogući sa jedne strane, dublje razumevanje potreba, potencijala i kapaciteta dece, a sa druge da pruži smernice za javno zagovaranje i reagovanja kroz partnerstva. Dakle, značaj i cilj Situacione analize jeste da doprinese unapređenju prava deteta u Srbiji. Analiza posmatra prava, potrebe i blagostanje sve dece u Srbiji, ali naglašava socioekonomske nejednakosti, razlike između urbanih i ruralnih područja i između različitih geografskih lokacija, rodne jazove i druge razlike, i nastoji da ukaže na manje vidljivu i marginalizovaniju decu. Dakle, i pored toga što se u izveštaju razmatra položaj sve dece u Srbiji, on je u najvećoj mogućoj meri usredsređen na onu koja su najranjivija, najmarginalizovanija i najugroženija. Situaciona analiza je namenjena širokoj publici, između ostalog državnim institucijama i ministarstvima, civilnom društvu, privatnom sektoru, zajednici, deci i porodicama. Izrađena je vođena idejom da se pokrene i usmeri dijalog između nosilaca prava i nosilaca obaveza u vezi sa pitanjima koja se tiču dece i adolescenata.

Posebno ugrožena deca

Iako su sva deca u Srbiji, kao i u drugim državama, u potencijalnom riziku od nasilja i eksploatacije, neka su u većem riziku od drugih. Kada je reč o siromaštvu nastalom zbog malih prihoda, najugroženija su deca koja žive u višečlanim porodicama, deca u seoskim domaćinstvima, na jugu zemlje i u romskim naseljima, kao i deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom. Siromaštvo je takođe češće u porodicama u kojima roditelji imaju niže obrazovanje. Generalno gledano, siromaštvo zbog niskih prihoda je povezano sa većom deprivacijom i deca koja žive u siromaštvu su takođe češće izložena većem riziku od eksploatacije kroz dečji rad, trgovinu ljudima ili rane brakove. Postoje i deca iz drugih grupacija koja su pod većim rizikom od teških kršenja prava, kao što su žrtve dečjih brakova, deca lišena slobode, deca u rezidencijalnim ustanovama i deca sa problemima mentalnog zdravlja.

Romska deca

Kada je reč o grupacijama dece u najvećem riziku od siromaštva, deprivacije i socijalne isključenosti, Romi su najmarginalizovanija grupa u Srbiji. Deca koja žive u romskim naseljima zaostaju za opštom populacijom u skoro svim zdravstvenim, obrazovnim, socijalnim i drugim bitnim pokazateljima, iako se taj jaz postepeno smanjuje. Deca u romskim naseljima suočavaju se sa mnogo većom prevalencijom i intenzitetom siromaštva od druge dece u Srbiji. Gotovo 20 procenata porodica u romskim naseljima nema nikakav ili ima neredovan pristup ispravnoj vodi za piće, preko 55 procenata nema nikakav ili ima neredovan pristup kanalizacionoj mreži, a 14,5 procenata nema nikakav ili ima neredovan pristup električnoj energiji. Samo 7 procenata dece iz romskih naselja pohađa predškolske ustanove, u poređenju sa 61 procentom u opštoj populaciji, samo 85,4 procenta upisuje osnovno obrazovanje, a samo 88,9 procenata ga završi (99,9 procenata za opštu populaciju). Samo 28 procenata upisuje srednje obrazovanje, a stopa završetka iznosi samo 61 procenat (49,5 procenata za devojčice), u poređenju sa nacionalnim prosekom od 98 procenata. Romski učenici su prekomerno zastupljeni u specijalnim školama, odeljenjima i rezidencijalnim ustanovama. Deca romskog porekla su takođe prekomerno zastupljena među decom prestupnicima, posebno decom upućenom u vaspitno-popravne ustanove i decom koja žive i rade na ulici. Stope smrtnosti odojčadi i dece mlađe od pet godina su za 30 procenata više od nacionalnog proseka, dok je zaostajanje u rastu u odnosu na uzrast tri puta više od nacionalnog proseka (17 procenata u poređenju sa 5 procenata). Potpuni i blagovremeni obuhvat imunizacijom porastao je sa 13 procenata 2014. godine na 35 procenata 2019. godine, ali je i dalje znatno ispod nacionalnog proseka. Romske žene i devojčice suočavaju se sa dvostrukom diskriminacijom i posebno su u riziku od rodno zasnovanog nasilja i govora mržnje. One se suočavaju sa višestrukom diskriminacijom i negativnim društvenim normama, kao i sa društvenim stavovima u svojim zajednicama koji koče njihov pristup obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenim i drugim socijalnim uslugama. Stope dečjih brakova i dalje su posebno visoke u romskim zajednicama, gde je 56 procenata žena stupilo u brak pre navršene 18. godine života, a skoro svaka šesta devojčica je stupila u brak pre navršene 15. godine života. Rasprostranjenost dečjih brakova u Srbiji usko je povezana sa ekonomskim statusom domaćinstva i društvenom integracijom. I u opštoj populaciji i u romskoj zajednici devojčice koje žive u siromašnijim domaćinstvima, posebno u ruralnim krajevima, mnogo češće se udaju u ranom uzrastu. Socioekonomski problemi su od suštinskog značaja za praksu dečjih brakova u romskoj zajednici. Izuzetno je važno da se isključenost Roma prepozna kao pitanje prava deteta i da se svi nosioci obaveza u potpunosti uključe i podrže punu i brzu primenu i kontrolu primene nacionalne Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji.

Deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom

Deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom takođe pripadaju grupaciji posebno ugrožene dece. Deca sa teškoćama u razvoju su od najranijeg uzrasta u većem riziku od toga da žive u porodičnom okruženju koje nije stimulativno za razvoj rane pismenosti, sa roditeljima koji ne koriste pozitivne roditeljske strategije i u siromašnijim domaćinstvima. Oko 13.000 dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom registrovano je kao korisnici sistema socijalne zaštite, oko 24 procenta više nego pre pet godina. Deca sa teškoćama u različitim domenima su u većem riziku od toga da ne pohađaju programe PVO, da kasne sa polaskom u osnovnu školu i da se obrazuju u segregiranim okruženjima.

Da bi se podsticalo napredovanje dece od najranijeg uzrasta, potrebno je ojačati mehanizme ranog otkrivanja, proširiti podršku i smernice za decu sa teškoćama u razvoju i proširiti spektar usluga koje ta deca mogu koristiti. Istraživanje stavova iz 2023. godine pokazalo je široko rasprostranjene pozitivne stavove prema osobama sa invaliditetom, mada 40 procenata ispitanika veruje da je za osobe sa invaliditetom bolje da žive u institucijama ako ne mogu da se brinu o sebi. Nedostatak sveobuhvatne mreže usluga podrške širom zemlje je verovatno značajan faktor koji doprinosi tome da 66,4 procenta dece u rezidencijalnim ustanovama u Srbiji ima smetnje u razvoju ili invaliditet, a od toga oko 30 procenata nije upisano u školu.

Zakonodavstvo i javne politike još uvek omogućavaju obrazovanje u specijalnim školama i odeljenjima. Uprkos iskazanoj posvećenosti inkluzivnom obrazovanju, Srbija i dalje ima segregirane škole i odeljenja za decu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, iako je taj broj opao sa 6.524 (2021. godine) na 4.735 (2023. godine). Školske 2023/24. godine 447 dece je pohađalo 74 specijalne predškolske grupe (49 u predškolskim ustanovama, 8 u osnovnim školama i 17 u specijalnim školama). U istom periodu broj učenika sa IOP-om u redovnim školama je stalno rastao, pa ih je 2023. godine bilo preko 18.000. Ali rezultati testova pokazuju da učenici koji se obrazuju na osnovu IOP-a imaju niže rezultate od nacionalnog proseka, što ukazuje na potrebu da se unapredi kvalitet nastave.

Deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i dalje se suočavaju sa negativnim društvenim normama, ograničenim opsegom usluga podrške i institucionalnim okvirima koji nisu u potpunosti spremni da ih integrišu. Potrebna je koherentna međuresorna strategija koja okuplja Vladu, civilno društvo i zajednice kako bi se uklonio široki spektar prepreka za ostvarivanje prava sa kojima se suočavaju deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i njihove porodice.

Porodice, naročito jednoroditeljske porodice sa decom sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, ne dobijaju uvek odgovarajuću finansijsku, socijalnu i drugu podršku. Dečji dodatak, dodatak za pomoć i negu drugog lica i model novčane naknade za roditelje dugogodišnje staratelje ne obezbeđuju osnovnu sigurnost i zadovoljavanje osnovnih potreba dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i njihovih staratelja. Roditelji koji ne rade jer njihova deca zahtevaju stalnu negu i podršku ne primaju pomoć, ni finansijsku ni u uslugama, koja bi im omogućila da brinu o deci i da se zaposle.

Deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i dalje se smeštaju u rezidencijalne ustanove, često bez pristupa obrazovanju, odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti i uskraćeno im je porodično okruženje. Proces deinstitucionalizacije stagnira i treba ga ubrzati, uz razvoj usluga i mera za povratak dece u biološke porodice, treba unaprediti hraniteljstvo i usluge u zajednici za decu i porodice.

Deca izbeglice/migranti

Srbija se nalazi na raskrsnici nekoliko migracionih puteva i pod nesrazmerno snažnim uticajem širih kretanja stanovništva. U 2023. godini zabeleženo je 106.099 novih dolazaka, a između februara 2022. i februara 2024. godine, Srbija je zabeležila priliv od 333.788 izbeglica iz Ukrajine, od kojih je 329.583 kasnije napustilo zemlju. Prolazna priroda većine izbeglica i migranata, u spoju sa ograničenim pravnim putevima, doprinosi visokoj stopi fluktuacije, ali se porodice suočavaju sa značajnim izazovima u nastavku svog putovanja, što je dodatno pogoršano upornim vraćanjem iz zemalja u okruženju.

Skupština Srbije je 2023. godine usvojila izmene i dopune Zakona o strancima kako bi se tražiocima azila koji imaju međunarodnu zaštitu omogućio stalni boravak u zemlji, ali većina izbeglica i migranata Srbiju i dalje smatra tranzitnom zemljom. Izbeglice i migranti su opisivali da su u Srbiji lepo dočekani, ali da su deca, uprkos tome što čine samo oko 7 procenata populacije iz mešovitih migracija, i dalje veoma ugrožena.

Ograničen pristup državnim službama, preopterećeni nacionalni sistemi i kulturne prepreke izlažu ih različitim rizicima, uključujući rodno zasnovano nasilje i trgovinu ljudima. Deca koja putuju sa porodicama su bolje zaštićena nego deca bez pratnje, ali su pričala kako su krijumčari i policija tukli njihove roditelje. Doživela su poniženja i razdvajanja porodica i morala su da nose mlađu braću i sestre. Putovanje takođe utiče na roditeljske kompetencije, pa oni ponekad nisu u stanju da prepoznaju ili zadovolje potrebe svoje dece.

Deca bez pratnje i deca razdvojena od roditelja ili staratelja su među najugroženijim populacijama koje dolaze u Srbiju. Ta deca su 2022. godine činila oko 4 procenta svih pristiglih. U proseku, 2022. godine, na teritoriji Srbije je svakog meseca bilo registrovano 126 dece bez pratnje i dece razdvojene od roditelja ili staratelja (5 procenata više nego 2021. godine), ukupno 2.688 u toku godine (100% više nego 2021. godine), a CSR je izdao 1.048 rešenja o starateljstvu.

Međutim, stvarni broj je verovatno veći jer relevantni akteri u oblasti zaštite ne identifikuju decu bez pratnje i decu razdvojenu od roditelja ili staratelja koja su već u rukama krijumčara, pa je stoga njihovo prisustvo u velikoj meri potcenjeno. Najviše je dečaka, u proseku starosti 16 ili 17 godina, poreklom iz Avganistana, ali i iz Sirije, Maroka i drugih zemalja.

U državnim ustanovama socijalne zaštite smešteno je 72 dece bez pratnje, dok je 22 dece bilo smešteno u prihvatilištima nevladinih organizacija. Postoji poseban centar za smeštaj dece bez pratnje i dece razdvojene od roditelja ili staratelja. Usluge zdravstvene i socijalne zaštite su dostupne u svim centrima, a ulažu se napori da se deca pravovremeno integrišu u redovni školski sistem. Deca bez pratnje i deca razdvojena od roditelja ili staratelja obično stižu u Srbiju iscrpljena, često traumatizovana i potrebne su im zdravstvena nega i zaštita. Većina nastavlja put ka državama članicama EU posle nekoliko dana ili meseci.

Mnoga deca koriste usluge krijumčara i suočavaju se sa ekstremno visokim rizikom od zlostavljanja, nasilja i situacija opasnih po život. Granične vlasti u susednim zemljama često vraćaju nazad decu koja pokušavaju sama da neregularno pređu granicu, a organizacije civilnog društva i UNHCR su primetili nasilje prema deci izbeglicama i migrantima. Mali broj dece bez pratnje i dece razdvojene od roditelja ili staratelja odlučuje da ostane u Srbiji i vodi postupak za dobijanje azila ili koristi druge zakonske mogućnosti za trajna rešenja.

Posebno su ugrožena deca bez pratnje i deca razdvojena od roditelja ili staratelja koja putuju sama ili borave van centara, pa su zbog toga izložena izuzetno visokim rizicima od nasilja. Do njih je najteže doći i povezati ih sa potrebnim uslugama i resursima. Što se tiče dece bez pratnje i dece razdvojene od roditelja ili staratelja smeštene u centre za azil ili prihvatne centre, potrebno je dalje unapređenje usluga i standarda dečje zaštite.

Iako je zakonodavni okvir usklađen sa međunarodnim standardima, postoje bitni nedostaci u zaštiti zbog ograničenih resursa i izazova u primeni. Pojavio se primetan jaz u identifikaciji i zaštiti dece bez pratnje i dece razdvojene od roditelja ili staratelja nakon smanjenja tima za izbegličku i migrantsku populaciju u MRZBSP, što je uticalo na adekvatno organizovanje starateljstva, identifikaciju i kapacitete za vođenje slučajevima zbog problema sa finansiranjem.

Neophodno je dalje jačanje kapaciteta u sistemu socijalne zaštite kako bi se uspostavili efikasni i održivi mehanizmi zaštite dece u ovakvim situacijama. Velika fluktuacija izbeglica i migranata u Srbiji stavlja dodatni pritisak na pružaoce usluga, naročito usluga dečje zaštite. Iako izbeglice i migranti više nisu „zaglavljeni” u Srbiji tokom dužeg vremenskog perioda, više korisnika je u prolazu u kraćem periodu i potrebna im je kratkoročna pomoć. Njihova tendencija da izbegavaju prihvatne centre i druge „zvanične” objekte koji mogu dovesti do administrativnog kašnjenja znači da su potrebni veći napori da se dopre do njih i da se poboljša identifikacija u ovakvim sredinama.

Srbija zaslužuje pohvale zbog toga što je preuzela odgovornost za brigu i zaštitu ove posebno ugrožene grupe ljudi dok oni ostaju u zemlji, ali s obzirom na to da su njihove potrebe veće od krova nad glavom i smeštaja, a uzevši u obzir da se sredstva iz donacija smanjuju, osiguravanje bezbednosti i dobrobiti dece izbeglica i migranata zahtevaće dodatno unapređenje kapaciteta zemlje za sprovođenje postojećih zakonskih okvira.