Piše: Nada Šarac, specijalni pedagog i član Saveta Centra za nestalu i zlostavljanu decu

Problem ranog napuštanja školovanja (RNŠ) je prisutan u velikom broju zemalja Evropske unije, a cilj EU je da do 2030. godine smanji udeo mladih u NEET (Not in Education, Employment, or Training) kategoriji na 9%.

Problem ranog napuštanja školovanja (RNŠ) je prisutan u velikom broju zemalja Evropske unije. Evropska unija je postavila cilj da do 2030. godine smanji udeo mladih u NEET kategoriji na 9%. Skraćenica NEET znači „Not in Education, Employment, or Training“, odnosno „Nisu u obrazovanju, zaposlenju ili obuci“. Ovaj termin se koristi za mlade (obično uzrasta od 15 do 29 godina) koji nisu uključeni u formalno obrazovanje, nemaju posao i ne učestvuju u bilo kakvom vidu stručnog osposobljavanja ili usavršavanja. NEET stopa je važan indikator u socijalnim i ekonomskim analizama jer ukazuje na rizik od dugotrajne nezaposlenosti, socijalne isključenosti i ekonomske nesigurnosti mladih. Evropska unija i mnoge države imaju strategije za smanjenje broja mladih u ovoj kategoriji kroz programe zapošljavanja, obrazovanja i osposobljavanja.

Sedamnaest država članica već je postiglo glavni cilj strategije Evropa 2030, odnosno smanjilo je stopu na manje od 10%. Od država članica čija je stopa manja od 10% pet ih još nije postiglo svoje vrlo ambiciozno postavljene nacionalne ciljeve: Finska, Holandija, Češka, Slovačka i Poljska*. Međutim, pored svih ostvarenih rezultata, prema podacima Eurostata, u 2022. godini u Evropskoj uniji je 11,7% mladih uzrasta od 15 do 29 godina bilo van obrazovnog sistema, nezaposleno ili nisu bili na obuci (NEET kategorija). Ovo predstavlja smanjenje u odnosu na 2021. godinu, kada je taj procenat iznosio 13,1%. Što se tiče Srbije, u 2022. godini 13,4% mladih od 15 do 24 godine pripadalo je NEET kategoriji, što je smanjenje u odnosu na prethodnu godinu. Podaci za 2023. godinu još nisu dostupni.

U najtežem položaju po pitanju obrazovanja su mlade osobe migrantskog porekla. One se suočavaju se s većim rizikom od ranog napuštanja školovanja. Rizik je posebno visok za Rome i druge manjine koje su u nepovoljnom položaju. Zbog nedavnog naglog porasta priliva izbeglica i migranata povećan je problem integracije učenika migrantskog porekla, pri čemu je od ključnog značaja upravo njihovo uključivanje u obrazovni sistem.

Evropska komisija preporučuje državama članicama, tri međusobno povezane mere politike smanjenja RNŠ: Izradu sveobuhvatnih strategija; kreiranje politika utemeljenih na činjenicama i uvođenje mera prevencije i rana intervencije. Države bi trebalo da sprovode sistemske, sveobuhvatne strategije koje se zasnivaju na činjenicma i koje uključuju  preventivne, interventne i kompenzacijske mere.
Preventivne mere su dominantno usmerene na procese koji dovode do ranog napuštanja školovanja. One između ostalog uključuju pristup kvalitetnom ranom i predškolskom vaspitanju i obrazovanju, kao i takve oblike obrazovanja koji mogu da se prilagode i obezbede bolju integraciju dece iz ranjivih grupacija (npr. migranata).
Interventne mere se primenjuju kao odgovor na poteškoće koje se pojavljuju u ranoj fazi i njima se nastoji sprečiti da te poteškoće uzrokuju rano napuštanje školovanja. Često se primenjuju na široku populaciju učenika, ali su najkorisnije i najvažnije za učenike izložene riziku ranog napuštanja školovanja. Usmerene su na učenike i temelje se na ranom utvrđivanju podrške koja je potrebna za učenje i podizanje/održavanje motivacije.
Kompenzacijskim merama se nude različite mogućnosti obrazovanja i osposobljavanja onim učenicima koje su rano napustile školovanje i cilj ovih mera je njihovo ponovno uključivanje u obrazovanje i profesionalno osposobljavanje. 

Brojne su zemlje, odnosno države koje su razvile uspešne preventivne, interventne i kompenzacijske programe namenjene sprečavanju i saniranju ranog napuštanja obrazovnog procesa. Ipak, izvršen je odabir tri primera dobre prakse, razvijenih u Irskoj, Nemačkoj i Holandiji. Bez obzira što je reč o ekonomski razvijenim zemljama, čiji se obrazovni sistemi potpuno razlikiju od obrazovnog sistema u Srbiji i zemljama regiona, neki značajni elementi te dobre prakse se mogu uspešno primeniti i na našim prostorima.

U Nemačkoj je 2010. godine prihvaćen Program suočavanja i potpore mladima koji su u riziku od napuštanja obrazovnog procesa, koji uključuje preventivne, intervencijske i kompenzacijske mere. Taj program se oslanja na četiri glavne tačke:

1. jačanje individualne podrške učenicima
2. razvijanje novih oblika učenja
3. razvijanje specifičnih intervencija koje pokazuju dobre rezultate u suočavanju s težim i teškim problemima
4. integracija partnera na lokalnom nivou – jačanje saradnje sa socijalnim radnicima, psiholozima, regionalnim edukacijskim mrežama i roditeljima.

Stalno veće Ministarstva obrazovanja i kulture navodi niz mera kako sprečiti osipanje učenika iz sistema obrazovanja (Peer review on early school leaving, 2013):

1. Individualna podrška učenicima s različitim problemima (npr. učitelj iz osnovne škole mora kontaktirati nastavnika iz srednje škole i objasniti mu kakve probleme ima učenik i zatim ostati u kontaktu s učenikom; deca sa problemima u učenju na kraju polugodišta dobijaju poseban „portfolio“ u kome su ubeležene njihove veštine…)
2. Podrška deci migrantskog porekla (posebno dodatnim časovima jezika)
3. Celodnevno školovanje koje uključuje dodatne časove jezika i orijentacijske časove  vezane uz buduće školovanje/zaposlenje
4. Povećanje broja sastanaka s preduzećima/tržištem rada
5. Praktičniji nastavni plan
6. Umrežavanje (npr. traženje sponzora za siromašniju decu)
7. Poboljšanje teorijskog i psihološkog obrazovanja nastavnog osoblja
8. Podrška deci koja su u riziku od odutajanja/napuštanje niže srednje škole da prevaziđu rizike i uspeju da završe školu
9. Redovno ukazivanje učenicima na korisnost i dobiti od završene škole kako bi se podstakla želja za sticanjem svedočanstva/diplome
10. Podrška deci i mladima pri biranju budućeg zaposlenja.

U Irskoj se HSCL (HOME SCHOOL COMMUNITY LIAISON), program podrške deci i mladima, sprovodi u saradnji sa školama i sedam organizacija koje funkcionišu na lokalnom nivou**. Program se primenjuje u lokalnim zajednicama u Dablinu, Galwayu i Corku. Korisnici programa su deca iz „ugroženih“ škola, izbeglice, tražioci azila i deca pripadnici „putujućih zajednica“ (Travelling Community). U vreme ekonomskih kriza povećan je rizik ranog napuštanja školovanja mladih. Takođe, istraživanja su pokazala da irska deca iz ugroženih zajednica teže upisuju više nivoe obrazovanja (fakultete), a procenjuje se da oko 1000 dece godišnje ne nastavlja srednju školu nakon osnovne, a trećina te dece napušta osnovnu školu s problemima koje nosi nedovoljna  pismenost. Kao odgovor na izazove obrazovanja u okviru ugroženih zajednica, Suas, irska organizacija koja se bavi obrazovanjem, pokrenula je mentorski program čiji su ciljevi da spreči RNŠ i unapredi socijalnu uključenost u Irskoj. Mentori su studenti-volonteri, koji se uključuju na početku školske godine i angažovani su jedno ili dva polugodišta na nedeljnoj osnovi. Program se sprovodi sa ciljem podrške učenicima u postojećem obrazovnom sistemu, posebno je namenjen mladima koji prerano napuštaju školu, onima kojima je potrebna pomoć u učenju engleskog jezika, zatim deci izbeglicama i azilantima. Program uključuje i pomoć u pisanju domaćih zadataka i razvoj mentorstva kroz vršnjačku pomoć. Programom se podstiče razvoj volonterske kulture među mladima i bolje razumevanje posledica nedostatka obrazovanja i nejednakosti u Irskoj.

Kancelarija za obrazovanje i veštine iz Dablina pokrenula je „Provođenje politika jednakih šansi u školama“ (DEIS), akcioni plan za uključenost u obrazovanje kojim je obuhvaćeno 669 osnovnih i 195 srednjih škola u Irskoj. Akcioni plan je usmeren na potrebe i prioritete u obrazovanju dece i mladih iz slabije razvijenih zajednica i njihovo uključivanje u predškolsko, osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje na uzrastu od 3 do 18 godina. Na ovaj je način omogućeno prepoznavanje dece i mladih u nepovoljnom položaju i razvoj programa potpore školama. Kao mera potpore u svrhu prevencije ranog napuštanja školovanja, razvijena je strategija koja se odnosi na učenike koji ne uspevaju da ostvare svoj puni obrazovni potencijal. Kako bi se pomoglo učenicima i članovima njihovih porodica, osiguravaju se koordinatori-učitelji, koji sa punim radnim vremenom pomažu učenicima kod kuće i u školi. Njihovo radno vreme je fleksibilno i na raspolaganju su porodicama i u kućnim posetama. Njihova uloga je da usmeravaju decu/učenike i da ih zainteresuju za školu. Takođe, pomažu nastavnicima u školama kako bi razvili veštine pomaganja učenicima s problemima u učenju. Poseduju nove informacije i upoznati su s promenama nastavnog plana, pa se u tom smislu za njih redovno organizuju edukativni treninzi. 

Holandija je jedan od najuspešnijih primera u EU za smanjenje ranog napuštanja školovanja koja je uspela da od 2000. već do 2012. godine smanji stopu RNŠ sa 15,5% na 8%. Razvoj politika za smanjenje RNŠ u Holandiji bazira se na nalazima ad hoc formirane radne grupe koja je sprovela istraživanje na terenu, sa fokusom na pojedince pogođene ranim napuštanjem škole. Njihovi nalazi su utvrdili da višestruki problemi (emotivni, teškoće u učenju, različiti problemi kod kuće, itd.) zajedno kulminiraju ranim napuštanjem škole. Iz tog razloga, radna grupa je zaključila da pristup uspešnom rešavanju ovog problema leži u sledećem: 

– Blisko sarađivati sa mladima, i to u njihovom okruženju i smanjiti administraciju i preteranu birokratiju što je više moguće;
– Obezbediti individualne programe po meri pojedinca (usmerene na dete) i posebnu brigu, gde je to potrebno;
– Obezbediti mentora za pojedinačne slučajeve, koji uzima učenika pod svoje okrilje nakon prvog/prijemnog intervjua u školi.

 Glavne karakteristike uspostavljenog sistema borbe protiv RNŠ u Holandiji su: visoko razumevanje prirode i kompleksnosti problema osipanja i RNŠ na svim nivoima i od strane svih uključenih aktera; sistematsko prikupljanje podataka i oslanjanje na relevantne podatke pri kreiranju konkretnih mera za sve nivoe intervencija; integrisani pristup i bliska saradnja najrazličitijih službi (koje prevazilaze sektore obrazovanja, socijalne zaštite i zdravstva); fleksibilnost i decentralizovanost primene na lokalnom nivou; poseban fokus na uzrasne grupe koje su procenjene kao grupe učenika pod najvećim rizikom od RNŠ; snažna podrška sa nacionalnog nivoa (kako politička tako i operativna). Snažna primena kreiranih politika je ojačana određivanjem jasnih zaduženja i odgovornosti svih koji su uključeni. U tom smislu je značajno i ravnomerno raspoređivanje kako horizontalnih tako i vertikalnih zaduženja, a posebno je ojačana podršku učenicima pod rizikom od RNŠ na nivou škole i lokalne zajednice kroz funkcionisanje timova koji okupljaju različite profile obučenih profesionalaca (nastavno osoblje, zdravstvene i socijalne službe itd.). 

Na kraju, potrebno je reći da neke zemlje imaju državne ili nevladine agencije ili organizacije koje se isključivo bave sprečavanjem osipanja ili ranog napuštanja školovanja, u čemu prednjače Sjedinjene Američke Države jer skoro svaka federalna država ima takvu organizaciju. Velike rezultate u radu, koji takođe mogu služiti kao primer dobre prakse postižu programi organizacije National Dropout Prevention Center (NDPC), koja deluje još od 1986. godine.

*Tematski informativni članak europskog semestra
** HCSL je pionir u uključivanju škole u ​​život zajednice i uključivanju zajednice i njenih agencija u život škole.