Piše: Timea Kukla
Seksualno zlostavljanje dece konačno dobija jasniji pravni odgovor: Evropski parlament usvojio je nacrt zakona koji donosi reforme prilagođene digitalnom dobu.
Šta donosi novi zakon i koja krivična dela obuhvata?
Promene dolaze kao odgovor na sve veći broj pretnji koje se pojavljuju u digitalnom okruženju, uključujući upotrebu veštačke inteligencije za kreiranje eksplicitnog sadržaja gde su akteri deca, širenje materijala sa “instrukcijama za sprovođenje zlostavljanja”, gruming i livestream zlostavljanja putem platformi koje koriste mahom deca.
Zakon po prvi put eksplicitno kriminalizuje čak i samo gledanje zlostavljanja u prenosu uživo, bez obzira na to da li je snimak sačuvan ili ne, čime se pokriva jedan od ozbiljnih pravnih nedostataka u dosadašnjem sistemu.
Nova pravna rešenja predviđaju jasno proširenje definicija krivičnih dela u vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece, uključujući i situacije koje do sada nisu bile eksplicitno obuhvaćene zakonodavstvom, poput korišćenja veštačke inteligencije za generisanje lažnog i štetnog sadržaja. Paralelno sa tim, ukida se zastara za ovakva krivična dela, čime se priznaje činjenica da žrtvama često treba mnogo vremena da progovore o iskustvima zlostavljanja.
Posebno je značajna i predložena promena u načinu definisanja pristanka kada je reč o maloletnicima. U zakon se uvodi razlika između ravnopravnih odnosa među vršnjacima i onih u kojima postoji zloupotreba autoriteta, lažno predstavljanje ili manipulacija, što ima direktne posledice u procesuiranju slučajeva gruminga.
Nova obaveza za tehnološke kompanije
Zakon uvodi i novu obavezu za tehnološke kompanije koje posluju na teritoriji EU. Njihova obaveza je od sad da prepoznaju, prijavljuju i uklanjaju sadržaje koji se odnose na seksualno zlostavljanje dece, uključujući i one koji se razmenjuju putem enkriptovanih poruka, sve uz odgovarajući sudski nadzor. Ovim se prvi put uvodi jasna pravna odgovornost digitalnih platformi u borbi protiv ovakvih zločina.
Zaštita i podrška bez retraumatizacije
Novi pristup ne podrazumeva samo oštrije sankcije, već i jaču podršku žrtvama. Evropski parlament poziva države članice da implementiraju model Barnahus centara, koji predstavljaju specijalizovane prostore u kojima se deca saslušavaju, medicinski i psihološki zbrinjavaju, i gde dobijaju pravnu pomoć bez dodatne traumatizacije, sve pod istim krovom. Iako model nije formalno obavezujući, njegova implementacija postaje preporučeni standard za sve zemlje članice.
U cilju jačanja sistemskog odgovora, predviđeno je i osnivanje posebnog EU centra za borbu protiv seksualnog zlostavljanja dece, koji će imati zadatak da koordinira aktivnosti između država članica, pruži stručnu i tehničku podršku i olakša međunarodnu saradnju u istragama.
Zakon predviđa i širenje ovlašćenja u istragama, uključujući mogućnost prikrivenih operacija i digitalnog nadzora, čime se državama omogućava da efikasnije reaguju na organizovane mreže zlostavljanja koje funkcionišu putem enkriptovanih i teško dostupnih kanala.
Šta ovaj zakon znači za Srbiju
Ove promene imaju potencijal da značajno utiču ne samo na zemlje članice Evropske unije, već i na države koje sarađuju sa EU u oblasti zaštite dece. Za zemlje poput Srbije, koje teže usklađivanju sa evropskim standardima, nova regulativa šalje jasan signal o pravcu u kojem se politika zaštite dece mora razvijati sa naglaskom na multidisciplinarni pristup, prevenciju, digitalnu pismenost i pravovremenu reakciju institucija.
Usvajanje ovih izmena predstavlja odgovor na složenost savremenih oblika zlostavljanja i istovremeno poruku da se odgovornost za bezbednost dece u digitalnom prostoru više ne može ignorisati, odlagati niti prepuštati isključivo porodici ili školskom sistemu. Reč je o zajedničkom zadatku koji zahteva konkretne zakone, obučene stručnjake i političku volju.
Zakon sada ulazi u fazu pregovora s Evropskim savetom, nakon čega se očekuje njegova konačna implementacija.
