Piše: Vladimir Paunović, socijalni radnik u Centru za nestalu i zlostavljanu decu
Seksualno zlostavljanje dece predstavlja jedno od najtežih i najopasnijih kršenja osnovnih prava deteta. Reč je o problemu koji ne poznaje granice, ne bira sredinu i često ostaje skriven iza zidova porodice, škole ili digitalnog prostora. Posledice ovakvih dela prate žrtve čitav život, dok društvo često reaguje tek kada je šteta već načinjena.
Prema dostupnim podacima, u Republici Srbiji je na kraju 2025- godine 885 lica upisano u registar pravosnažno osuđenih za krivična dela protiv polne slobode maloletnih lica. Ovaj broj ne sme da se posmatra kao puka statistika. Ovaj broj je veliko upozorenje. On predstavlja najmanje 885 potvrđenih slučajeva u kojima je dete bilo izloženo ozbiljnom nasilju, zloupotrebi i gubitku osećaja sigurnosti. A nažalost neotkrivenih slučajeva je daleko, daleko više.
Uspostavljanje registra učinilaca krivičnih dela protiv maloletnika jeste važan korak, ali on sam po sebi ne može da spreči nova krivična dela. Zlostavljanje dece se najčešće ne dešava „na ulici“, već u okruženju koje bi trebalo da bude sigurno. U velikom broju slučajeva počinilac je osoba koju dete poznaje i kojoj veruje.
Strah, sramota, osećaj krivice i nepoverenje u sistem često sprečavaju dete ili porodicu da nasilje prijave. Zbog toga realan broj žrtava gotovo sigurno prevazilazi zvanične podatke. Svaki neprijavljeni slučaj znači dete koje ostaje nezaštićeno, a počinicu daje prostor da nastavi sa zloupotrebama.
Seksualno zlostavljanje dece danas se ne odvija samo u fizičkom prostoru. Internet je otvorio nova, opasna polja za vrbovanje, manipulaciju, ucene i onlajn seksualnu eksploataciju. Deca su svakodnevno izložena kontaktima sa nepoznatim osobama, deljenju sadržaja i pritiscima koje često ne umeju da prepoznaju kao opasnost. Granice između stvarnog i digitalnog sveta više ne postoje, a zaštita dece zahteva stalno praćenje, edukaciju i brzu reakciju svih nadležnih institucija. Realnost je takva da smo kroz internet otvorili novi digitalni prozor u našim životima, kroz koje mnogi predatori veoma rado vole gledaju. A u najgorim slučajevima u redovno ulaze u život kroz taj upravo kroz taj prozor.
Seksualno zlostavljanje ostavlja duboke tragove. Deca žrtve često se suočavaju sa ozbiljnim psihološkim posledicama: anksioznošću, depresijom, poremećajem poverenja, problemima u učenju, povlačenjem iz društva i poteškoćama u kasnijem životu. Bez adekvatne pomoći, trauma se produbljuje, a šansa za zdrav oporavak se smanjuje. Zato svaka reakcija mora biti brza, stručna i usmerena na zaštitu deteta, a ne na prikrivanje problema.
Borba protiv seksualnog zlostavljanja dece ne može biti prepuštena samo pojedincima. Ona zahteva sistemsku, stalnu i ozbiljnu reakciju države, institucija, škola, roditelja, medija i civilnog sektora. Iz tog razloga je potrebno
- jasno govoriti o granicama i bezbednosti sa decom,
- omogućiti lako i sigurno prijavljivanje,
- reagovati bez odlaganja na svaku sumnju,
- obezbediti stručnu podršku žrtvama,
- unaprediti zaštitu dece u digitalnom prostoru.
Podatak o 885 osuđenih lica u registru mora biti alarm, a ne samo informacija, jer je realan broj počinitelja seksulanog zlostavljanja prema deci mnogi veći i statistički postoji velika mogućnost da se jedna takva osoba nalazi u našoj neposrednoj blizini. Svaki propust sistema, svako ćutanje i svako okretanje glave znači prostor više za zlostavljanje. Zaštita dece nije pitanje izbora, već obaveza društva. I upravo iz tog razloga svako od nas ima obavezu da se edukuje i da bude svestan činjenice da ljudi koji žele da povrede i iskoriste decu jesu relanost i opasnost po njih i da svaki slučaj i vid seksualnog nasilja nad decom mora biti prepoznat, prijavljen i zaustavljen – bez izuzetka i bez odlaganja.
