Kako naučiti dete da prepozna, reaguje i zaštiti se od vršnjačkog nasilja

Piše: Nina Davidović, psiholog Centra za nestalu i zlostavljanu decu

Svaki roditelj se nada da njegovo dete neće iskusiti vršnjačko nasilje – ni kao žrtva, ni kao onaj koji ga sprovodi. Ipak, istina je da su deca često u dodiru s nasiljem, bilo direktno, bilo kao posmatrači. Zato je važno da ih na vreme naučimo da ga prepoznaju, da znaju kako da reaguju, zaštite sebe i pomognu drugima. Uloga roditelja je ključna – kako u prevenciji, tako i u podršci kada do problema dođe. Evo nekoliko važnih koraka koji u tome mogu pomoći.

Negujte otvorenu i iskrenu komunikaciju

Deca koja osećaju da ih roditelji zaista slušaju i razumeju, lakše se otvaraju i traže pomoć. Umesto opštih pitanja poput „Kako je bilo u školi?“, postavljajte ona koja podstiču dete na razmišljanje i opisivanje situacija: „Ko ti je danas bio posebno drag ili zabavan?“, „Da li se neko ponašao grubo prema nekome – ili prema tebi?“, „Postoji li neko s kim ti nije prijatno da provodiš vreme?“. Na ovaj način ne samo da gradite odnos poverenja, već učite dete da prepoznaje, razume i imenuje emocije, što je osnova svake zdrave komunikacije.

Pomozite detetu da prepozna nasilje

Deca ne znaju uvek da je i zadirkivanje, ismevanje na društvenim mrežama, ignorisanje, zapravo oblik nasilja. Razgovarajte s njima o različitim vrstama nasilja: fizičkom, verbalnom, emocionalnom, socijalnom i digitalnom. Naučite ih da postave granice i da prepoznaju povredu svojih ili tuđih prava.

Razvijajte socijalne veštine i samopouzdanje

Podrška porodice, razvijene socijalne veštine i samopouzdanje čine decu otpornijom. Ohrabrujte dete da razvija interesovanja, stiče nova prijateljstva i neguje bliske odnose. Vežbajte asertivnu komunikaciju – kako da kaže „ne“, da izrazi neslaganje mirno i bez sukoba, da postavi granice i obrati se odraslima kad se oseća ugroženo.

Ne podstičite uzvraćanje nasiljem

Iako motivisan brigom, roditeljski savet „Ako te neko udari – uzvrati!“ može biti štetan i dodatno ugroziti dete. Tako se dete uči da se problemi rešavaju nasiljem, što ga lako može dovesti u ulogu vršioca nasilja. Umesto toga, učite ga kako da razlikuje samoodbranu od osvete i kako da se zaštiti na nenasilan način – traženjem pomoći, udaljavanjem iz situacije, mirnim, ali jasnim postavljanjem granica. Pokažimo primerom da je rešenje u smirenoj reakciji, ne u nasilnom uzvraćanju.

Budite primer

Decu ne učimo samo rečima već i delima. Način na koji vi rešavate sukobe, izražavate emocije i pružate podršku, oblikuje njihovo ponašanje. Pokušajte da reagujete smireno i empatično kada vam se dete obrati. Nemojte minimizirati problem („Ma to su dečije svađe“), ali ni preuveličavati i impulsivno “uzimati pravdu u svoje ruke”. Važno je da vaše reakcije detetu nude sigurnost, podršku i jasne smernice.

Podržite i dete koje sprovodi nasilje

Dete koje je bilo izloženo nasilju, često iz osećaja bespomoćnosti i nesigurnosti može i samo početi da reaguje nasilno i da povređuje druge. To ne znači da je loše dete, već da mu je potrebna pomoć da razume svoje emocije i svoje ponašanje, kao i da osvesti posledice. Umesto isključivo kažnjavanja, pokušajte da otkrijete zašto se tako ponaša. Deca koja vrše nasilje često nose sopstvene teškoće, nesigurnosti ili ne znaju kako drugačije da izraze emocije. Razgovarajte, radite na razumevanju osećanja, pokažite prihvatanje, ali i granice. Baš kao što učimo decu da vežu pertle ili rešavaju domaće zadatke, tako ih učimo i kako da se nose sa osećanjima i sukobima. Prava i trajna promena se događa kada dete oseti da nije odbačeno, već vođeno – da ima podršku da uči, da se menja i razvija zdravije načine odnosa prema sebi i drugima.