Piše: Nada Šarac, specijalni pedagog i član Saveta Centra za nestalu i zlostavljanu decu
Primena vaspitnih naloga, diverzionih mera koje su alternativa krivičnim sankcijama prema maloletnicima, podrazumeva brojne učesnike. Pored pravosudnih organa, maloletnika i njegovih roditelja/staratelja, to je organ starateljstva, obrazovne ustanove, zdravstvene ustanove, sportske organizacije, organizacije civilnog društva, privredne organizacije i strukovna udruženja.
Osnovni cilj ovog teksta je pojašnjenje uloge centra za socijalni rad u procesu primene vaspitnih naloga, kao i posredno, razgraničenja uloge CSR kao organa starateljstva od uloge pružaoca usluga socijalne zaštite (kao što je Dnevni boravak za decu i mlade u sukobu sa zakonom, školom, roditeljima i zajednicom) u procesu sprovođenja vaspitnih naloga.
Kada govorimo o institucijama socijalne zaštite sa razlogom najveću pažnju treba posvetiti organu starateljstva, odnosno, centru za socijalni rad. Ova institucija ima nezamenljiv značaj u društvenom reagovanju na maloletnički kriminal i uopšte na sve oblike maloletničkog prestupništva.
U krivično-procesnom smislu centar za socijalni rad ima dvostruku ulogu: s jedne strane, pomoćnog organa kome sud nalaže ili poverava vršenje određenih poslova, a s druge strane, organa koji ima i samostalnu nadležnost u toku trajanja postupka prema maloletnicima i koji može uticati svojim odlukama na sam tok postupka.
Uloga CSR kao organa starateljstva u procesu primene i praćenja vaspitnih naloga
Uloga organa starateljstva u postupku prema maloletnim delinkventima definisana je Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Zakonom o socijalnoj zaštiti i Porodičnim zakonom.
Pre nego što definišemo ulogu organa starateljstva u procesu primene i praćenja vaspitnih naloga, trebalo bi reći nešto više o ulozi organa starateljstva u zaštiti dece koja ispoljavaju probleme u ponašanju i prava i obaveze organa starateljstva u krivičnom postupku prema maloletniku.
Prava i obaveze organa starateljstva u krivičnom postupku prema maloletniku
Organ starateljstva nije stranka u postupku, ali je značajan saradnik organa krivičnog postupka, koji ima sledeća prava:
- da bude obavešten o pokretanju postupka
- da se upozna s tokom postupka
- da u toku postupka stavlja predloge, ukazuje na činjenice iz lične i porodične istorije deteta, tj. maloletnika
- prisustvuje glavnoj raspravi kada veće za maloletnike donosi odluku
Iz ovih prava proizilaze sledeće navedene obaveze:
- na zahtev tužioca dostavlja mišljenje o celishodnosti pokretanja postupka
- dostavlja podatke o ličnosti maloletnika i prilikama u kojima živi
- na zahtev sudije pribavlja podatke o izvršenju vaspitne mere
- predlaže izmenu ili obustavu mere prilikom vršenja nadzora
Uloga i odgovornost organa starateljstva u primeni vaspitnih naloga u Zakonu o maloletnicima je potpunije određena. Tako prema Zakonu o maloletnicima, nadležni organ starateljstva učestvuje u:
- izboru vaspitnog naloga*,
- nadzoru nad sprovođenjem vaspitnog naloga** i
- podnošenju izveštaja javnom tužiocu ili sudiji za maloletnike o ispunjenju naloga***.
Prema Pravilniku o organizaciji, normativima i standardima rada Centra za socijalni rad, u skladu sa javnim ovlašćenjima koje ima, Centar obavlja sledeće poslove kada su u pitanju vaspitni nalozi:
- sarađuje sa javnim tužiocem, odnosno sudijom za maloletnike u izboru i primeni vaspitnih naloga;
- sprovodi medijaciju između maloletnog učinioca i žrtve krivičnog dela;
- podnosi izveštaj o ispunjenju vaspitnog naloga javnom tužiocu, odnosno sudiji za maloletnike;
- prisustvuje, po odobrenju suda, radnjama u pripremnom postupku prema maloletnom učiniocu krivičnog dela (saslušanje maloletnog učinioca krivičnog dela, saslušanje drugih lica), stavlja predloge i upućuje pitanja licima koja se saslušavaju;
- dostavlja mišljenje sudu pred kojim se vodi krivični postupak prema maloletniku u pogledu činjenica koje se odnose na uzrast maloletnika, zatim, činjenica potrebnih za ocenu njegove zrelosti, ispituje sredinu u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se tiču njegove ličnosti i ponašanja;
- prisustvuje sednici veća za maloletnike i glavnom pretresu u krivičnom postupku prema maloletnom učiniocu krivičnog dela;
Uloga organa starateljstva vezana za organizaciju primene vaspitnog naloga nije Zakonom o maloletnicima eksplicitno određena. Ona se može izvesti iz obaveza da organ starateljstva učestvuje u izboru vaspitnog naloga, nadzoru nad sprovođenjem vaspitnog naloga (samo u slučaju kada veće za maloletnike odredi jedan ili više vaspitnih naloga) i izveštavanju tužioca/suda o ispunjenosti vaspitnog naloga. Generalno data važna uloga organu starateljstva u sprovođenju postupka i realizaciji i praćenju svih vaspitnih mera koje Zakon o maloletnicima predviđa, implicira da organ starateljstva, kada su u pitanju vaspitni nalozi, ima ulogu onog ko organizuje primenu vaspitnih naloga.
Organizacija primene vaspitnih naloga za konkretnog maloletnika kao i drugi navedeni poslovi povereni Zakonom o maloletnicima su poslovi koje centar za socijalni rad obavlja u funkciji organa starateljstva.
Organ starateljstva je kompetentan da da ocenu ličnosti i životnih prilika maloletnika. Nalaz i mišljenje organa starateljstva, sadrži sve relevantne podatke o maloletniku i okruženju u kome živi: osnovne podatke o maloletniku, njegovoj ličnosti, duševnoj razvijenosti, ličnim svojstvima i sklonostima, zdravstvenom stanju, opisu njegovog dosadašnjeg života s naglaskom na događaje koji su važni za razumevanje njegovog sadašnjeg ponašanja, eventualne promene sredine, tok školovanja, školski uspeh, odnos prema drugovima, vršnjacima, porodičnu situaciju, podatke o roditeljima, bračnim, porodičnim i roditeljskim odnosima, procesu vaspitanja, ekonomskom statusu porodice, recidivizmu, uz prethodno upoznavanje s okolnostima izvršenja krivičnog dela. U slučaju potrebe, navode se i podaci koji upućuju na potrebu veštačenja. Na kraju nalaza daje se obrazloženo mišljenje koje sadrži sve relevantne podatke na osnovu kojih bi, pored ostalog, sud/tužilaštvo, mogao doneti najadekvatniju odluku.
Iako je nalaz i mišljenje organa starateljstva veoma korisno, ono ne obavezuje sudiju u donošenju konačne odluke.
Centri za socijalni rad takođe vode evidencije o primenjenim vaspitnim nalozima koje realizuju, u skladu sa pravilima koja važe za oblast socijalne zaštite. Podatke iz evidencije o konkretnom maloletniku prema koje se primenjuje vaspitni nalog, organ starateljstva ne može dati drugom organu ili instituciji bez dozvole organa koji je doneo vaspitni nalog (sud ili tužilaštvo).
Uloga centra za socijalni rad u procesu sprovođenja vaspitnih naloga
Uloga centra za socijalni rad generalno i posebno kao organa starateljstva vezana za organizaciju primene vaspitnih naloga razgraničava se na tri oblasti:
- identifikaciju resursa u okviru lokalne zajednice za primenu vaspitnih naloga
- pokretanje inicijative za uspostavljanje usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici sa odgovarajućim programima i
- organizovanje, preko voditelja slučaja, primene konkretnog vaspitnog naloga.
Centar za socijalni rad kao ustanova socijalne zaštite u skladu sa svojim nadležnostima ima odgovornost za operativno planiranje u uspostavljanju usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici. U okviru te uloge ima odgovornost i za identifikaciju resursa za primenu vaspitnih naloga i za regulisanje međusektorske saradnje u primeni vaspitnih naloga.
Kako je međuresorna saradnja posebno, ako ne i ključno pitanje, upravljanja vaspitnim nalozima, posebno je razmatramo.
U Zakonu o maloletnicima odgovornost drugih učesnika, sem pravosudnih organa, maloletnika, roditelja ili zastupnika maloletnika i organa starateljstva, u primeni i sprovođenju vaspitnih naloga nije pomenuta. Polazna tačka u definisanju saradnje svih učesnika u primeni vaspitnih naloga zato mora da bude izvorna nadležnost onih koji su u primenu vaspitnog naloga uključeni, razume se u zavisnosti od vrste vaspitnih naloga; centara za socijalni rad, škola, sportskih organizacija, zdravstvenih ustanova, nevladinih i humanitarnih organizacija, privrednih organizacija, strukovnih asocijacija i drugih i na kraju, lokalne samouprave.
Centar za socijalni rad je po svojim nadležnostima u mogućnosti da identifikuje resurse u okviru lokalne zajednice za primenu vaspitnih naloga i inicira i realizuje, u saradnji sa lokalnom samoupravom, potpisivanje protokola o saradnji sa potencijalnim učesnicima u primeni vaspitnih naloga.
Protokole o saradnji na lokalnom nivou potpisuje centar za socijalni rad (institucija u koju je inkorporiran organ starateljstva) onda kada je to potrebno sa organizacijama koje ispunjavaju kriterijume date u standardima za primenu svakog konkretnog vaspitnog naloga.
Potpisivаnje protokolа od strаne predstаvnikа lokalne sаmouprаve je poželjno i trebа insistirаti nа uključivаnju lokаlne sаmouprаve u proces potpisivanja protokola, polаzeći pre svegа od nаdležnosti lokаlne sаmouprаve i obаveze dа pokreće inicijаtivu zа uspostаvljаnje međuresorne sаrаdnje u lokаlnoj zаjednici.
Stvaranje preduslova za uspostavljanje međusektorske saradnje
Međuresorna saradnja može se efikasno regulisati na dva nivoa: centralnom i lokalnom i to kroz protokol o saradnji ili ugovor o saradnji. Osnovna razlika je u stepenu obaveznosti i preciznosti definisanja sadržaja saradnje.
Protokoli o saradnji mogu i trebalo bi da se donose na centralnom nivou, kada ih potpisuju nadležna ministarstva ili na nivou lokalne samouprave, koja može inicirati potpisivanje protokola o saradnji između lokalnih učesnika u primeni vaspitnih naloga.
Postojanje protokola o međuresornoj saradnji na centralnom nivou u oblasti primene vaspitnih naloga značajno bi unapredilo uslove za primenu vaspitnih naloga koji podrazumevaju učešće više aktera iz različitih resora. U aktuelnoj situaciji, kada izostaje preciznija zakonska regulativa, kada protokoli o saradnji na centralnom nivou nisu potpisani ostaje mogućnost da se međuresorna saradnja u primeni pojedinih vaspitnih naloga reguliše u okviru lokalne zajednice.
Centar za socijalni rad je po svojim nadležnostima u mogućnosti da identifikuje resurse u okviru lokalne zajednice za primenu vaspitnih naloga i inicira i realizuje, u saradnji sa lokalnom samoupravom, potpisivanje protokola o saradnji sa potencijalnim učesnicima u primeni vaspitnih naloga. Najznačajniji resurs za primenu vaspitnih naloga su pružaoci dnevnih usluga u zajednici, konkretno Dnevni boravak za decu i mlade u sukobu sa zakonom, školom, roditeljima i zajednicom.
Jedan od bitnih uslova za potpisivanje i protokola i ugovora o saradnji je ispunjenost standarda koji su definisani za primenu konkretnih vaspitnih naloga za organizacije ili pojedince koji učestvuju u sprovođenju vaspitnog naloga. Treba naglasili da je posebno pitanje poverljivosti podataka vezanih za primenu vaspitnih naloga.
Naime, kako pitanje međuresorne saradnje ili saradnje brojnih učesnika u primeni vaspitnih naloga primena pojedinih vaspitnih naloga traži aktivno uključivanje organizacija ili pojedinaca koje učestvuju u njihovom sprovođenju, veoma je važno da su upoznati sa svojim ulogama u tom procesu a za pojedine vaspitne naloge i sa osnovnim informacijama vezanim za primenu konkretnog vaspitnog naloga prema konkretnom maloletniku i obavezama koje se odnose na poverljivost podataka, što su pitanja koja se uređuju protokolima o saradnji.
Rukovođenje principom najboljih interesa deteta predstavlja najbolji put ka unapređenju međusektorske saradnje i uspostavljanju sistema pravosuđa prilagođenog potrebama deteta. Upravo to čini širi kontekst za razvoj raznovrsnih intervencija koje su usmerene na unapređenje restorativnog i reintegrativnog pristupa u postupanju sa maloletnicima u sukobu sa zakonom i njihovim porodicama, kako bi se sprečilo dalje vršenje krivičnih dela i obezbedila njihova reintegracija u društvo.
* „Izbor i primenjivanje vaspitnog naloga vrši se u saradnji sa roditeljima, usvojiocem ili staraocem maloletnika i nadležnim organom starateljstva. (čl. 8. stav 3.)
** Kad veće za maloletnike odredi jedan ili više vaspitnih naloga iz člana 7. stav 1. tač. 1) – 5) ovog zakona, nadzor nad njihovim sprovođenjem vrši organ starateljstva. (čl.71 stav 2.)
*** „ Ako maloletnik u potpunosti ispuni preuzeti vaspitni nalog, o čemu izveštaj podnosi organ starateljstva, javni tužilac za maloletnike će doneti rešenje o odbacivanju krivične prijave, odnosno predloga oštećenog za pokretanje postupka.( čl. 62 st.4) “Ako maloletnik u potpunosti izvrši preuzeti vaspitni nalog, o čemu izveštaj podnosi organ starateljstva, sudija za maloletnike donosi rešenje o obustavljanju postupka. (čl.71. stav 5.)
