1. sta radti ukoliko vam niko ne poveruje da ste zrtva.
Ne postoji mogućnost da Vam se ne poveruje, sva saznanja i činjenice koje iznesete kao eventualna žrtva se proveravaju.

2. Kako se odbraniti od toga ? I kako poznati takve ljude ?
Ne postoji generalni profil, najrazličitiji muškarci i žene imaju svoju ulogu u lancu trgovine ljudima, od vrbovanja do eksploatacije, a vrlo često su to osobe od poverenja, srodnici, čak i članovi uže porodice, kao i ljudi koje žrtva poznaje duži vremenski period. S druge strane, eksploataciju može vršiti i nepoznata osoba koju je žrtva upoznala tražeći posao, mogućnost za školovanje u drugoj zemlji ili drugom gradu, brak i sl. Trgovina ljudima često funkcioniše kao „porodični posao“ u kome svaki član porodice ima svoju ulogu.

3. Koliko je sajber s***x zastupljen u Srbiji?
Izvodjenje pornografskih predstava pred kamerama i prodaja takvog materijala putem internet mreže prvi put je identifikovano u Bačkom Petrovom Selu u organizovanom obliku, dok su procesuirana i dva pojedinačna slučaja.

4. Da li preko video igrica mozemo biti napadnuti?
Ukoliko video igrice koje koriste poseduju on line chat komunikaciju možete biti izloženi eventualnom digitalnom nasilju od strane drugih učesnika u igri, ali je veoma bitno prekinuti i zadokumentovati takvu komunikaciju. Iako onlajn igrice mogu da budu veoma edukativne i zabavne, iza njih se kriju mnoge opasnosti. U većini slučajeva sadržaj igrica je veoma nasilan, ima seksualnu konotaciju ili se tokom igranja koristi vulgaran rečnik. Pored toga, onlajn igrice podrazumevaju komunikaciju sa strancima, koji nisu uvek dobronamerni.

5. Kako odreagovati kada bi nas napala nepoznata osoba?
U suštini ne treba prihvatati komunikaciju sa nepoznatom osobom putem internet mreže, ali ako bi Vas neko napao to treba prijaviti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na telefon 19833,kome se može prijaviti bilo koja vrsta digitalnog uznemiravanja. Ukoliko se radi o pretnji fizičkim nasiljem ili napadom na život ili telo nekog lica, takvu pretnju treba prijaviti policijskoj stanici gde živite.

6. DA li je prostitucija zabranjena u Srbiji?
Zakon o javnom redu i miru izmedju ostalog propisuje i kazne za prostituciju.

7. Ako mi prijavimo pokusaj napada za koliko vremena ce Policija reagovati?
Bez obzira na način na koji je došla do saznanja da se desilo nasilje, policija je u nekoliko slučajeva dužna da izađe na mesto događaja: ukoliko je prijavljeno da je nasilje u toku, ako je očigledno se sprema nasilje, i ako se ono završilo a postoje razlozi da se smatra da je žrtva i dalje u opasnosti. Takođe, policija uvek mora da interveniše ako je žrtva ili počinilac nasilja i maloletnik. U tim slučajevima policajci moraju odmah da odu na mesto događaja i zaštite žrtvu. Nasilnika će zadržati, prikupiti dokaze i o svemu obavestiti prvo javnog tužioca, a potom, ukoliko on nije zainteresovan za slučaj, u konsultaciji s prekršajnim sudijom napisati prekršajnu prijavu ili (ako se zaključi da nasilja ipak nije bilo) pustiti osumnjičenog. Ako nema razloga za izlazak policije na mesto događaja, ona će proslediti prijavu javnom tužiocu, a on će odlučiti šta dalje.

8. Zar policija ne moze da iskljuci sajt?
Policija nema zakonska ovlašćenja da zatvori neki sajt, ali o tome može da obavesti tužioca koji će preko nadležnog suda izdejstvovati naredbu za ukidanje odredjenog internet sajta, na kome se nalaze nedozvoljeni i štetni sadržaji.

9. Kome se prvom obratiti kada bi nas napala nepoznata osoba?
Ako se radi o verbalnom nasilju to prvo treba prijaviti roditeljima, ili ako je izvršeno u školi onda razrednom starešini, a ukoliko je razredni starešina odsutan onda pedagogu ili nekom drugom prosvetnom radniku. Takodje, prijava se može podneti i Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na telefon 19833 ili policiji ukoliko je došlo do pretnje usmerene na život ili telo.

10. Da li je to neka bolest sto oni rade?
Trgovina ljudima nije bolest već jedna od najprofitabilnijih kriminalnih aktivnosti. Trgovci ljudima su sva lica koja su uključena u proces trgovanja ljudima (učestvuju u vrbovanju žrtava, njihovom sprovođenju, prevoženju, čuvanju, obezbeđenju smeštaja, kontrolisanju ili eksploataciji). To su osobe koje su regrutovanjem (vrbovanjem), sprovođenjem, prevoženjem, čuvanjem, obezbeđenjem smeštaja, kontrolisanjem ili eksploaticijom ljudi uključene u proces trgovanja njima.

11. Ako prijavimo sumnju da nas neko prati kolima da li će ce Policija reagovati ili će da ceka da napadac nešto pokuša?
Policija će odmah reagovati i izvršiti proveru vozača ukoliko je Vaša sumnja opravdana.

12. Kako se odbraniti od toga ?
Ne stupati u kontakt sa nepoznatim osobama, a ukoliko dodje do komunikacije naročito putem internet mreže I odlučite da se nadjete sa nepoznatom osobom, obavezno to učinite na mestima gde boravi više ljudi u toku dana I ukoliko je moguće uz prisustvo vašeg roditelja, neke starije osobe ili prijatelja, uz prethodno obaveštavanje bliskih osoba gde idete. Na srednjoškolskim putovanjima u inostranstvo pasoš ne dajite nikom drugom I neka je uvek uz vas.

13. Koliko su nasi podaci zasticeni u bazama podataka od hakera?
Sve zavisi na koje baze podataka se misli, ali generalno sve što je na internet mreži ne može da se garantuje 100% sigurnost. Najsigurniji podaci su koji koriste SSL standard i uspostavljaju enkriptovani link izmedju servera i pretraživača na korisnikovom računaru. Takvi podaci ne mogu se presretnuti. Svakako da su podaci koji koriste https protokol daleko sigurniji od onih podataka koji koriste http protokol. Primer: https://mail.google.com – sigurniji od http://www.loznica.rs

14. Zasto ljudi to dozvoljavaju?
Postoji dosta razloga zašto ljudi pristaju na dobrovljnu trgovinu ljudima, jedni odnjih su: loši odnosi unutrar pordice, nezposlenost, siromaštvo, nedostatak obrazovanja, nasilje koje trpe, diskriminacija polova….. U slučaju prisline trgovine kao faktori se mogu navesti dovodjenje u zabludu lica, kidnapovanje, obmana putem polu istine, obmana laćnim oglasima i obećanjima o boljem životu I sl.

15. Koliko godina je imala najmladja zrtva vrbovanja sa interneta?
Devet godina.

19. Zasto ljudi to uopste rade?
Pre svega radi sticanja protivpravne imovinske koristi. Bavljenje kriminalom zahteva biološka, psihološka, sociološka, objašnjenja, društvenih odnosa, i još mnogo drugih faktora. Uglavnom jedan od psiholoških faktora je devijantno ponašanje I nemoguće je criminal objasniti samo jednim činiocem.

25. Da li se takva osoba moze zausaviti?
Može kroz primenu represivnih metoda, otkrivanjem izvršioca krivičnog dela, kao i preventivnim delovanjem. Kada se govori o prevenciji trgovini ljudima, mora se pre svega obratiti pažnja na uzroke koji dovode do same trgovine. Siromaštvo, nezaposlenost ili nasilje u porodici kao uzroci trgovine ljudima dolaze iz različitih društvenih sfera, reflektujući prirodu ekonomskih, političkih, porodičnih i drugih odnosa u jednoj zajednici Otkrivanje uzroka predstavlja prvi i osnovni korak u kreiranju funkcionalnih i efikasnih odgovora kako na postojanje samih uzroka, tako i na saniranje njihovih posledica.

26. Sta bi trebalo uraditi ako saznamo da se tako nesto desi u okolini?
Sva saznanja preko roditelja ili nekog drugog starijeg lica u koje imate poverenje trebalo bi podeliti sa nadležnim institucijama, a to su policija ili tužilaštvo ukoliko se radi o krivičnim delima, ali postoji i veliki broj vladinih i nevladinih agencija kojima se može prijaviti trgovina ljudima. Npr. Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, nevladina organizacija “Astra”, fondaciji “Tijana Jurić” koja je neprofitna organizacija osnovana u skladu sa Zakonom o zadužbinama i fondacijama Republike Srbije, s osnovnim zadatkom da svojim delovanjem poboljša bezbednost dece u Srbiji, i dr.

27. Koliki je procenat spasenih od trgovine ljudima?
Tačan procent se ne može iskazati, jer se ne zna ukupan broj žrtvi trgovine ljudima, ali se može dati broj identifikovanih žrtava, npr. u Srbiji je prošle godine identifikovano 57 žrtava, a ove godine

26. Kada govorimo o vrsti eksploatacije, žrtve su izložene nekoj vrsti seksualne eksploatacije ali su prisutni gotovo svi njeni oblici -radna eksploatacija, prinudna prošnja, prinuda na vršenje krivičnih dela, i dr

29. Koliko traje potraga za napadacem?
Potraga za napadačem je stalan i kontinuiran process, koja može da traje i nekoliko godina, ali i da se napadač uhapsi odmah tokom vršenja krivčnog dela. Sve zavisi kada se saznalo za krivično delo, ali u današnje vreme policija primenjuje i metode pomoću kojih saznaje i samo pripremanje krivičnog dela kako bi zaustavili izvršenje krivičnog dela.

30. Da li mozemo to prijaviti policiji, ali da to bude anonimna prijava?
Prijava može biti anonimna, pseudonimna i popisana, a u svim slučajevima policija je dužna uz koordinaciju sa nadležnim tužilaštvom da proveri navode prijave ukoliko su u istoj izneseni osnovi sumnje.

32. Da li svi video snimci zavrse na dark webu?
Takvi snimci ne distribuiraju se i ne prodaju samo preko dark web-a, već i preko raznih foruma, internet sajtova koje koriste standardne protokole i distribuiraju putem raznih torent mreža.

34. Zašto Policija ne reaguje dovoljno i zašto neke osobe budu pronadienlpronadjene tek posle nekoliko godina?
Policija reaguje odmah nakon zaprimanja saznanja ili krivične prijave. Odredjene istražne radnje zahtevaju medjunarodnu policijsku saradnju ili medjunarodnu pravnu pomoć radi prikupljanja relevantnih dokaza. Takodje, mnogi učinioci posle izvršenja krivičnog dela nastoje da ukolone tragove i dokaze, a neretko i beže u druge zemlje kako bi se sklonili od krivičnog progona. Sve zavisi od komleksnosti svakog pojedinačnog slučaja i prikupljenih tragova i dokaza na mestu izvršenja krivičnog dela, kao i velikog broja drugih faktora.

38. Koji je najlaksi i najbrzi moguci nacin da policija zaustavi pedofila?
Kada se prikupe potrebni dokazi i obaveštenja, svaki pedofil bude procesuiran od strane nadležnih organa.

39. Sta ako povredimo osobu koja nas je napala, da li mozemo mi imati neke posledice?
Ukoliko nas, recimo, neko negde napadne, želeći da nas napadne, oduzme, ošteti ili slično neku našu stvar, Zakon nam dozvoljava da se branimo, kako telo i život, tako i imovinu, te ukoliko u toj odbrani izvršimo radnju koja ima elemente krivicnog dela mi ćemo biti oslobodjeni, jer nam Zakon dozvoljava, da ukoliko se ispune odredjeni uslovi mi sami, dakle pre Suda štitimo svoje pravo, jer kasnije može biti prekasno. Pre svega naša radnja (dakle radnja napadnutog ili radnja vlasnika stvari koji je zatekao lopova u kradji) mora biti neophodno potrebna , što u praksi znači da je bila nužna. Neće postojati nužna odbrana ako smo na drugi, lakši način mogli da odbijemo napad, a ne da, na primer, lomimo ruku napadaču ili da lišimo života nekoga ko pokušava da nam ukrade novčanik.

42. Da li se treba bojati izaci sam i prosetati ulicom?
Nema potrebe za bojaznošću, jer su sve ulice u Republici Srbiji bezbedne. Kod nas ne postoje takozvana geta ili favele koje su pod kontrolom kriminalacau kojima u kojim ulicama policija ne patrolira ili ne ulazi u njih.

43. Da li internet predatori koriste narkotike da bi manipulisali zrtvama?
U odredjenim istragama zabeleženo je i korišćenje narkotika radi manipulacije žrtvama.

47. Da li na fejsu postoji dugme da stranica nije primerena? I da li može ministarstvo da dobije tu informaciju ako je stranicu napravio na teritoriji srbije?
Gotovo sve društvene mreže imaju mehanizme prijava nedozvoljenih i štetnih objava pa tako Facebook mreža. MUP Republike Srbije ima direktnu saradnju sa kompanijom Facebook radi dobijanja zakonitih informacija o počiniocima krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, a koja su izvršena preko Facebook mreže.

48. Da li moze da se spreci izrada web strana sa zabranjenim sadrzajem?
Sama izrada se jedino može sprečiti ako postoje saznanja da neko lice priprema izradu web strana sa nedozvoljenim i štetnim sadržajem, a ako takva web stranica već postoji policija nema zakonska ovlašćenja da ukloni tu web stranicu, ali o tome može da obavesti tužioca koji će preko nadležnog suda izdejstvovati naredbu za ukidanje web stranice na kojoj se nalaze nedozvoljeni i štetni sadržaji.

49. da li se desilo da niste uspeli da uhvatite kriminalca koji to radi
Kao i u svim policijam na svetu postoje kriminalci koji nisu identifikovani, ali radi se o veoma malom procentu takvih neidentifikovanih lica ili lica za koja postoji osnov sumnje da su izvršili krivično delo, ali činjenično stanje nije moguće dokazati zbog nedostatka relevantnih dokaza.

50. da li sam siguran preko facebooka ako se bavim youtube-om i svi znaju za moj profil koliko sam siguran?
Ako ste na Vašem profilu dobro podesili nivoe privatnosti koje se odnose na vidljivost objavljenih postova, fotografija, video zapisa, i dr. neprihvatanje nepoznatih osoba za prijatelje, ne ostavljanja ličnih podataka poput adrese gde živite, škole koju pohadjate i sl. I ako vasa lozinka sadrži minimum 8 karaktera sa specijalnim znacima poput “ @!#$%^&*()_, I dr.” kao i ako primenjujete dvostruku verifikaciju Vašeg naloga kroz jedinstveni kod koji stiže porukom na Vaš mobilni telefon onda ste bezbedni I sigurni.