Nedavno se pojavio aktuelni i veoma kontroverzni predlog na nivou Evropske unije, poznat kao „Chat Control”, koji spada u okvir takozvane Regulacije o sprečavanju i borbi protiv materijala seksualnog zlostavljanja dece (CSAM). Ovaj predlog teži da bude usvojen 2025. godine, a već oko 15 država članica EU ga podržava.

Cilj zakona je jasan – borba protiv CSAM-a putem obaveznog skeniranja svih digitalnih komunikacija, uključujući i one koje su enkriptovane, kao što su poruke na Signal-u, WhatsApp-u ili Telegram-u. Ideja je da se na taj način spreči širenje materijala i brže identifikuju osobe koje ga distribuiraju.

Kako zakon funkcioniše

Predloženi sistem koristi client-side scanning, što znači da se poruke (tekst, slike, video, linkovi) pregledaju pre nego što budu enkriptovane. Ovo je ključno, jer standardna end-to-end enkripcija funkcioniše tako da poruku mogu pročitati samo pošiljalac i primalac. Ni sam servis, ni provajder interneta, ni država ne mogu pristupiti sadržaju poruke.

Uvođenjem client-side skenera, poruke se pregledaju pre enkripcije, čime se gubi suština end-to-end zaštite. Stručnjaci i udruženja za digitalna prava upozoravaju da ovakav sistem u praksi razbija osnovnu zaštitu komunikacije i otvara vrata potencijalnim zloupotrebama.

Pokrenuta je i kampanja „Fight Chat Control”, koja edukuje građane i olakšava obraćanje poslanicima Evropskog parlamenta kako bi se zakon eventualno zaustavio ili modifikovao.

Dobre strane predloga 

• Prevencija i brže otkrivanje zlostavljanja: sistem može pomoći u identifikaciji i zaustavljanju distribucije CSAM-a.
• Prepoznavanje problema: pokazuje da EU ozbiljno pristupa zaštiti dece i nastoji da spreči ponovnu viktimizaciju, jer svaki put kada se materijal deli, dete ponovo trpi.
• Međunarodna koordinacija: regulativa se primenjuje u svim državama članicama, što je važno jer zlostavljanje na internetu ne poznaje granice.
  

Loše strane i rizici

• Utiče na privatnost građana: skeniranje svih poruka znači masovni nadzor i ugrožava poverenje korisnika.
• Slabljenje enkripcije: client-side scanning potkopava end-to-end zaštitu, što ne ugrožava samo privatnost, već i sigurnost dece od hakera i drugih pretnji.
• Potencijalne zloupotrebe: tehnologija može biti iskorišćena za politički nadzor ili kontrolu govora.
  Pravni rizici: pravnici EU upozoravaju da ovakav nadzor može biti u suprotnosti sa osnovnim ljudskim pravima, posebno pravom na privatnost i slobodu izražavanja.
• Lažni pozitivni rezultati: softver može pogrešno označiti nevinu komunikaciju, što može dovesti do nepotrebnih istraga i stigmatizacije korisnika.
  

Problem CSAM-a mora biti rešen odlučno i sistemski. Ovaj zakon pokazuje političku volju, što je važno, ali da bi deca zaista bila bezbedna, mere moraju biti efikasne, proporcionalne i zakonite – inače rizikujemo gubitak poverenja građana i slabljenje digitalne sigurnosti. Rešenje mora biti takvo da štiti i decu i osnovna ljudska prava.