Autorka: Teodora Jerkić, diplomirana socijalna radnica
“Ćao ja sam Marina, imam 12 godina i idem u peti razred. Volim da crtam i pišem. Omiljeni predmeti su mi istorija, geos i naravno srpski. Nedavno sam se doselila na Blok 70 na Novom Beogradu i nemam puno drugarica. Otac mi je službenik a majka prodavačica i stalno mi govore da bih trebala više da se družim, ali ja nemam s kim. Jako bih volela da ovim putem upoznam bar jednu prijateljicu s kojom mogu da provodim slobodno vreme”.
Verovatno ste već negde videli ovu poruku?
Skratiću neizvesnost – ovu poruku nikada nije napisala dvanaestogodišnja Marina. Napisao ju je Obrad, lik iz kultnog srpskog filma “Sedam i po”, pre tačno 20 godina.
Obrad se lažno predstavlja na internetu kako bi stupio u kontakt sa maloletnim devojčicama.
Te 2006. godine društvene mreže su tek bile u povoju. Ali, pedofil Obrad je našao način kako da ih iskoristi.
Obrad je, na neki način, preteča današnjih “grumera”.
Grooming (eng.) predstavlja složen i veoma opasan oblik zloupotrebe dece.
Najčešće definisanje ovog pojma, u stručnoj literaturi, odnosi se na proces u kome odrasla osoba uspostavlja odnos poverenja sa detetom u cilju seksualne eksploatacije.
Gruming uključuje elemente manipulacije, emocionalne kontrole i socijalnog inženjeringa.
Takođe, ovaj fenomen podrazumeva lažno predstavljanje, uspostavljanje poverenja i postepeno uvođenje deteta u intimnije razgovore.
Brojna istraživanja navode da gruming ne podrazumeva izolovan čin već proces koji se odvija kroz nekoliko faza.
Najpre započinje uspostavljanjem inicijalnog kontakta sa detetom, najčešće putem društvenih mreža ili drugih onlajn platformi.
Groomer se predstavlja kao vršnjak, odnosno osoba sa identičnim interesovanjima, što pomaže izgradnji poverenja u odnosu sa detetom.
Svakodnevna komunikacija vodi ka stvaranju emocionalne povezanosti između deteta i manipulatora. Kako vreme prolazi, dete postaje izolovano, a teme u svakodnevnoj komunikaciji postaju seksualizovane.
Grumer je strpljivi manipulator, spreman da mesecima ili čak godinama gradi odnos sa detetom pre same eksploatacije.
Teško je uočljiv u ranim fazama.
Deca, odnosno žrtve manipulacije, često nisu svesna u kakvoj se opasnosti nalaze. Posebna opasnost uviđa se u adolescenciji. Deca u tom razvojnom periodu imaju izraženu potrebu za prihvatanjem i podrškom.
Neki osnovni indikatori, pomoću kojih možemo prepoznati gruming, su insistiranje na trajnosti i tajnosti razgovora, izolovanje deteta od porodice i svakodnevnih aktivnosti, nagle promene u ponašanju deteta, veliki broj sati provedenih na društvenim mrežama i emocionalna povezanost sa nepoznatom osobom.
Deca, žrtve manipulacije, najčešće imaju problema sa apetitom i snom, povučena su, gube zainteresovanost za školu, vršnjake i vannastavne aktivnosti, imaju fizičke tegobe bez realnog medicinskog uzroka, prekomerno su zainteresovani za seksualne sadržaje.
Ova pojava u društvu predstavlja pretnju i ozbiljan rizik, dok prevencija iste zahteva multidisciplinaran pristup i kontinuiranu edukaciju.
Pravovremeno prepoznavanje i rana zaštita dece podrazumeva poznavanje i razumevanje ranih faza ove pojave.
Kada govorimo o prevenciji i edukaciji, podrazumeva se aktivno učešće roditelja i nastavnika u dečijem digitalnom životu, razvijanje kritičkog mišljenja i digitalne pismenosti.
