Medu je strah da ostane u vrtiću
572 RSD
Jedan medvedić voleo je da se igra sa drugim životinjicama i igračkama, ali kad je trebalo da krene u vrtić, odjednom se uplašio i počeo da plače.
− Mama, ja ne bih išao u vrtić − stalno je ponavljao uplašeni meda. Mama i tata su se iznenadili, jer su mislili da će se medi dopasti mesto gde ima puno igračaka i druge dece. A i u vrtić se jednostavno moralo ići. Meda je u početku bio veoma uplašen, ali vaspitačica mu je pomogla da se malo privikne, a mama i tata su obećali da će uskoro doći po njega. Tako je i bilo.
3 na zalihama (can be backordered)
Dodatne informacije
Osećaj straha kod dece
Sva deca doživljavaju strah pa se to smatra normalnim u detetovom razvoju. Bez obzira na to da li se odrasloj osobi detetovi strahovi čine realni ili ne, za dete su oni realni i na odraslima je da pronađu način kako da se dete ponovno osjća sigurno i zaštićeno uz njih. Kako se detetova mašta isprepliće s realnošću, naročito je važno da roditelj (i/ili druga odrasla osoba koja odgaja dete) pomogne detetu da se nosi sa strahom, da ga smiri, da mu pruži podršku uz pomoć fizičkog kontakta i umirujućih reči.
Adaptacija ili prilagođavanje na vrtić – strah od odvajanja od roditelja
Polazak u vrtić ili jaslice velika je promena u detetovom životu. Neka deca priviknu se brzo i bez poteškoća, dok druga osećaju veliki strah i teskobu. Kada pružaju otpor vrtiću, deca zapravo nastoje da izbegnu situaciju koju doživljavaju kao pretnju svojoj sigurnosti. Ono čega se deca plaše kad su odvojeni od roditelja je gubitak sigurnosti. Stoga je na roditeljima da dete umire i uteše da smanje napetost, ali i da oni sami budu smireni i strpljivi dok dete ne shvati da polazak u vrtić ne ugrožava njihovu sigurnost.
