Piše: Nada Šarac, specijalni pedagog i član Saveta Centra za nestalu i zlostavljanu decu
Vaspitni nalog je posebna mera predviđena Zakonom o maloletnicima*, koja nema karakter krivične sankcije, a čija je svrha nepokretanje krivičnog postupka prema detetu** učiniocu krivičnog dela ili obustava postupka, sa ciljem da se vaspitnim nalogom utiče na pravilan razvoj deteta i jačanje njegove lične odgovornosti i prevenira dalje činjenje krivičnih dela.
Primena diverzionih mera prema deci u sukobu sa zakonom u Srbiji je uređena Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (u daljem tekstu „Zakon o maloletnicima“) kroz institut vaspitnih naloga. Svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema detetu ili da se pokrenuti postupak obustavi i da se utiče na pravilan razvoj deteta i jačanje njegove/njene lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činilo krivična dela. Primena diverzionih mera zahteva multisektorski pristup i tesnu saradnju pre svega sektora pravosuđa i socijalne zaštite ali i drugih sektora kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje, lokalna samouprava, civilno društvo i dr.
Uprkos intenzivnom reformskom procesu u ovoj oblasti usmerenom na promovisanje primene diverzionih mera i principa restorativne pravde, nakon skoro 20 godina od usvajanja Zakona o maloletnicima, vaspitni nalozi se i dalje ne primenjuju u dovoljnoj meri. Jedan od razloga koji stručnjaci ističu kao prepreku za pravilnu primenu vaspitnih naloga je nedostatak podzakonskog akta koji je trebalo da bude donet ubrzo nakon stupanja na snagu Zakona o maloletnicima, a koji bi detaljno uredio ovu oblast. Nedostatak podzakonskog akta je uticao na nastanak nejasnoća u vezi sa procedurama postupanja, razgraničenjem uloga javnog tužioca i sudije za maloletnike u fazi kada je postupak već pokrenut, ulogom organa starateljstva u predlaganju, a zatim i sprovođenju vaspitnog naloga i stvaranju potencijalnog konflikta interesa u vezi sa time, kao i odnosu organa starateljstva prema drugim akterima u sistemu socijalne zaštite, pre svega, prema pružaocima usluga u zajednici. Kao rezultat svega toga, došlo je do neujednačene prakse koja se tokom godinama razvijala u zavisnosti od afiniteta i proaktivnosti sudija, javnih tužilaca za maloletnike i stručnjaka centara za socijalni rad u pojedinim gradovima tako da je primena vaspitnih naloga u nekim sredinama postala rutinska praksa dok u drugim od usvajanja Zakona o maloletnicima nije primenjen skoro nijedan vaspitni nalog.
Drugi razlog nedovoljne primene vaspitnih naloga je nepostojanje razvijenih programa i usluga za decu u sukobu sa zakonom na nivou lokalne zajednice usled čega javni tužioci i sudije za maloletnike zapravo nemaju na raspolaganju odgovarajuću opcije za upućivanje deteta prema kome su se stekli zakonski uslovi za primenu vaspitnog naloga.
Ovoj situaciji je doprinelo neprecizno definisanje finansijske odgovornosti za primenu vaspitnih naloga i nedostatak čvrstog i održivog mehanizma finansiranja programa i usluga za rad sa decom u lokalnoj zajednici koji čine suštinu diverzionih mera. Svaka lokalna samouprava bi, u skladu sa procenjenim potrebama, trebalo da obezbeđuje dostupne programe i usluge usmerene na detetov pravilan razvoj, resocijalizaciju i reintegraciju. Prema trenutnom stanju, čak i tamo gde neki programi postoje, finansirani su kroz oročene projekte organizacija civilnog društva uglavnom bez perspektive održivosti. Drugim rečima, iako je jedan od glavnih ciljeva primene vaspitnih naloga upravo reintegracija dece u sukobu sa zakonom u lokalnu sredinu, sistem, osim postojanja načelnih smernica u Zakonu o maloletnicima, zapravo ne predviđa mere koje bi pomogle da dete bude bolje prihvaćeno u lokalnoj sredini niti olakšava način primene vaspitnih naloga.
Neke od ovih prepreka su bile prepoznate kroz reformske projekte usmerene na unapređenje pravosuđa po meri deteta koji su se sprovodili od 2011. godine do danas. Ministarstvo pravde je nekoliko puta tokom protekle decenije formiralo radne grupe sa zadatkom da se pripreme izmene i dopune Zakona o maloletnicima ili novi zakon koji bi uredio ovu oblast i omogućio prevazilaženje uočenih nedostatka u praktičnoj primeni Zakona o maloletnicima, ali je do danas, uprkos tome što je pripremljeno nekoliko nacrta zakonskih tekstova koji su bili praćeni održavanjem javnih rasprava, reforma zakonodavstva u ovoj oblasti ostala nedovršena.
SVRHA VASPITNIH NALOGA
Pronalaženje efikasnih odgovora na potrebe dece sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom predstavlja jedan od najvećih izazova savremenog pravosuđa koje pravi jasnu distinkciju kada je reč o postupcima koji se vode prema deci i prema odraslim osobama. U vezi sa tim postavlja se pitanje koji su to oblici ponašanja dece u sukobu sa zakonom kod kojih vaspitni nalozi mogu da budu adekvatna alternativa krivičnim sankcijama. Propisujući kao uslov za primenu ovih mera da je dete učinilo delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, zakonodavac ukazuje da kod primene ovih mera ima u vidu tzv. bagatelni i srednji kriminalitet. Za takvu vrstu krivičnih dela, pogotovo kod dece kod koje činjenje krivičnog dela predstavlja epizodu koja nije prerasla u model ponašanja, nije ni potrebno ni poželjno kao prvu meru primeniti krivičnu sankciju. Naprotiv, savremena naučna istraživanja ukazuju da to može biti kontraproduktivno, pa je u tom smislu poželjna postupnost koja podrazumeva da u slučaju lakših dela, pre svega kod dece koja prvi put dolaze u sukob sa zakonom, treba poći od primene parapenalnih mera, a na planu procedure, izbegavati postupak pred sudom.
Vaspitni nalozi su upravo takva alternativna mogućnost, da se za lakše prestupe izbegne sudski postupak i primena sankcija.
Najznačajnija novina pravosudnog sistema koji je prilagođen potrebama dece u sukobu sa zakonom jeste uvođenje alternativnih mera koje treba da vode skretanju krivičnog postupka na druge sisteme, pre svega sistem socijalne zaštite. Tako shvaćeno skretanje postupka označava različite načine, mere i postupke kako bi se deca sačuvala od štetnog dejstva sudskog postupka, odnosno krivičnih sankcija.
Ne bi trebalo zaboraviti da u stručnoj javnosti ne postoji saglasnost oko pravne prirode vaspitnih naloga, budući da ima autora koji smatraju da su vaspitni nalozi krivične sankcije koje se izriču prema deci učiniocima krivičnih dela. Osnovni argument za to je činjenica da ih izriču tužilaštvo i sud, a ne centar za socijalni rad („CSR“), čime bi izgubili karakter sankcija. Iako rasprava na ovu temu prevazi namenu ovog teksta, smatrali smo za potrebno da iznesemo i mišljenja oprečna onom za koje smo se mi opredelili – da vaspitni nalozi nisu krivične sankcije. Oni se izriču i primenjuju u skladu sa načelom oportuniteta krivičnog gonjenja, tj. uslovnog odlaganja krivičnog gonjenja prema detetu učiniocu krivičnog dela.
Osnovne razlike vaspitnih naloga u odnosu na sankcije za decu učinioce krivičnih dela izražene su u zakonskom određivanju organa nadležnih za primenu vaspitnih naloga, u uslovima propisanim za njihovu primenu i posebno, u sadržinskom određenju svrhe vaspitnih naloga i razlika koje na tom planu postoje u odnosu na krivične sankcije za decu u sukobu sa zakonom. Na osnovu tih razlika može se zaključiti da je uvođenjem vaspitnih naloga zakonodavac uveo mere alternativne klasičnim sankcijama za decu učinioce krivičnih dela i time afirmisao jedan važan segment povezan sa diverzionim modelom reagovanja na ponašanje dece koja dolaze u sukob sa zakonom.
Vaspitne naloge izriče javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike, ako su ispunjena dva kumulativna uslova:
1) objektivni uslov – da se radi o krivičnom delu za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina i
2) subjektivni uslov – koji se javlja u dva vida:
a) da je dete priznalo izvršenje krivičnog dela i
b) da postoji određeni odnos deteta prema krivičnom delu, ali i oštećenom licu.
Vaspitni nalozi se mogu izreći samo deci učiniocima krivičnih dela što znači da je njihova primena isključena prema mlađim punoletnim licima.
VRSTE VASPITNIH NALOGA
Zakon o maloletnicima*** propisuje sledeće vaspitne naloge :
- Poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela.
Specifična svrha ovog vaspitnog naloga je pružanje mogućnosti detetu učiniocu krivičnog dela i oštećenom da kroz proces posredovanja (medijacije) reše sukob i postignu izmirenje, kao i da se kroz nadoknadu štete radom ili na drugi odgovarajući način, postigne obeštećenje oštećenog za koje dete preuzima odgovornost. Veoma je važno da dete preuzme odgovornost za posledice svog dela i sagleda potrebe oštećene strane za priznavanjem povrede i uvažavanjem njenih osećanja u vezi povrede i za dobijanjem objašnjenja i izvinjenja. Izmerenje sa oštećenim se preporucuje kada su strane upućene i na kasniji kontakt ili saradnju (u školi, komšiluku, porodici i sl.) Ukoliko se dete učinilac krivičnog dela i oštećeni ne poznaju, a delo nije motivisano ličnim sukobom sa konkretnom oštećenom osobom i nema indikacija za izmirenje, ovaj nalog svakako treba dopuniti izvinjenjem deteta oštećenom.
Izmirenje sa oštećenim može se primeniti, pored uslova predviđenih Zakonom o maloletnicima kada:
a) oštećeni i dete učinilac krivičnog dela dobrovoljno i na ravnopravnoj osnovi prihvataju da se konkretni sukob reši posredovanjem/medijacijom,
b) ne postoji rizik za bezbednost oštećenog / deteta
c) postoji kapacitet obe strane za učestvovanje u pregovorima i zastupanje sopstvenih interesa,
d) nije prisutna velika razlika u moći između strana u postupku (disbalans u moći),
e) usluga medijacije je dostupna u konkretnoj lokalnoj zajednici ili bližoj okolini.
Naknada štete oštećenom ili otklanjanje štetnih posledica krivičnog dela radom deteta ili na drugi odgovarajući način može se primeniti, pored uslova predviđenih Zakonom, kada:
a) dete učinilac krivičnog dela izrazi spremnost i u mogućnosti je da nadoknadi štetu.
U odnosu na sadržaj rada deteta učinioca krivičnog dela, smernice za davanje mišljenja uključuju procenu da li je rad prilagođen ličnosti, uzrastu i mogućnostima deteta, kao i da li zadovoljava uslove vezane za bezbednost.
Prilikom izbora vrste rada mora se voditi računa da posao ne može biti usmeren na postizanje ekonomske koristi, ne sme ometati školovanje deteta, odnosno štetiti njegovom ugledu i dostojanstvu i da svrha rada, odnosno posla, koji dete treba da obavi mora biti usmerena prvenstveno na otklanjanje štetnih posledica krivičnog dela.
2. Redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao.
Specifična svrha vaspitnog naloga koji se odnosi na redovno pohađanje škole može biti: otklanjanje rizika napuštanja obrazovnog sistema, sticanje primerenog obrazovnog statusa, jačanje faktora zaštite opšteg funkcionisanja deteta i umanjenje mogućnosti činjenja novih krivičnih dela.
Svrha vaspitnog naloga koji se sastoji u redovnom odlaženju na posao je očuvanje statusa zaposlenog, jačanje lične odgovornosti deteta, njegove/njene bolje integracije u društvo i jačanje otpornosti na negativne uticaje i ponovno činjenje krivičnih dela.
Vaspitni nalog da redovno pohađa školu ili redovno odlazi na posao može se primeniti ako, pored uslova predviđenih Zakonom o maloletnicima:
a) dete ima status učenika u obrazovnom sistemu/ status zaposlenog lica (dete učinilac krivičnog dela je sklopilo ugovor o radu sa poslodavcem) ili ispunjava uslove za uključenje u obrazovni sistem/ radno angažovanje,
b) dete ispoljava problem zapuštanja i zanemarivanja školskih / radnih obaveza,
c) škole – obrazovne institucije su prostorno i funkcionalno dostupne detetu / radno mesto je dostupno.
3. Uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja.
Specifična svrha ovog vaspitnog naloga je podsticanje, kroz društveno koristan rad, pozitivnog psihosocijalnog razvoja deteta, usvajanja pozitivnih vrednosnih stavova, integracije u prosocijalne grupe i aktivnosti u zajednici, razvijanja odgovornosti za zajednicu i osetljivosti za potrebe drugih i jačanje otpornosti na negativne uticaje i vršenje krivičnih dela.
Ovaj vaspitni nalog može se primeniti, pored uslova predviđenih Zakonom o maloletnicima, ako:
a) aktivnosti vaspitnog naloga odgovaraju ličnosti deteta, njegovim/njenim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima i ličnoj potrebi da ispravi grešku i učini nešto dobro za druge,
b) aktivnosti u okviru vaspitnog naloga ne mogu ugroziti zdravlje deteta,
c) je obezbeđena dostupnost adekvatnih institucija i postoji sporazum/protokol sa odgovarajućim ustanovama čiji su kapaciteti prostorno i funkcionalno dostupni detetu.
4. Podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića i opojnih droga
Specifična svrha ovog vaspitnog naloga je prihvatanje ispitivanja i uključivanje na odgovarajući tretman, kao podrška detetu za prestanak upotrebe alkoholnih pića i psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i prihvatanje zdravih stilova života.
Vaspitni nalog – podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili psihoaktivnih kontrolisanih supstanci može se primeniti, pored uslova predviđenih Zakonom o maloletnicima, ako:
a) postoje indicije za zavisnost od upotrebe alkoholnih pića ili psihoaktivnih kontrolisanih supstanci na osnovu podataka dobijenih od deteta, roditelja ili na osnovu vrste i prirode krivičnog dela,
b) postoji motivacija za rešavanje problema upotrebe alkoholnih pića ili psihoaktivnih kontrolisanih supstanci ili zavisnosti,
c) je obezbeđena dostupnost adekvatnih zdravstvenih institucija (blizina, raspoloživost specijalizovanih kadrova, raspoloživost kapaciteta).
5. Uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu.
Specifična svrha ovog vaspitnog naloga je pružanje podrške jačanju ličnih kapaciteta deteta u razvoju prosocijalnog ponašanja i podrška njegovoj porodici u jačanju vaspitne funkcije i roditeljskih kompetencija. Takođe, ovim vaspitnim nalogom se postiže da dete sagleda posledice svog ponašanja, nauči nove konstruktivne modele rešavanja sukoba i preuzme odgovornost za svoj budući život i ponašanje.
Vaspitni nalog uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, savetovalištu ili drugoj ovlašćenoj organizaciji može se primeniti, pored uslova predviđenih Zakonom o maloletnicima, ako:
a) dete ima dovoljne kapacitete da aktivno učestvuje u tretmanu,
b) postoji motivacija deteta i porodice za promenu,
c) obezbeđena je dostupnost odgovarajućih zdravstvenih ustanova, savetovališta ili ovlašćenih organizacija.
Oba vaspitna naloga su tzv. medicinskog i/ili terapeutskog karaktera i primenjivaće se u slučajevima kada je potrebno lečenjem i drugim stručnim tretmanom pružiti pomoć detetu i na taj način otkloniti neki od uzroka koji su uticali na izvršenje krivičnog dela. Naloge medicinskog karaktera može da primeni samo sudija odnosno veće za maloletnike.
Važno je naglasiti da postoji mogućnost istovremene primene više vaspitnih naloga kada se proceni da je za ostvarivanje svrhe, poželjna njihova kombinacija.
* Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 85/2005).
** U tekstu se koristi termin „dete“, a ne „maloletnik“, što je u skladu sa Konvencijom o pravima deteta i Opštim komentarom Komiteta za prava deteta br. 24 iz 2019. godine koji nalaže upotrebu nestigmatizujućeg jezika. Konkretnije, za krivično odgovorno dete koje je navršilo 14, a nije navršilo 18 godina, koriste se termini: „dete u sukobu sa zakonom“ ili „dete učinilac krivičnog dela“, a za dete koje je ispod granice krivične odgovornosti koristi se termin: „dete sa problemima u ponašanju“.
*** Prema odredbi čl. 7. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 85/2005).
