Zamislite sledeću situaciju:
Vaspitačica iz vrtića vas zove da vam kaže kako se vaše dete potuklo sa drugarima jer su uzeli njegovu omiljenu igračku.
Ili:
Rekli ste detetu da složi igračke i pođe na spavanje, ali ono počinje da se ljuti i da razbacuje sve oko sebe. 

Šta raditi u takvim situacijama? Da li treba podviknuti na dete, kazniti ga, ignorisati ili možda nešto drugo?
O ovom problemu i o knjigama koje vam mogu biti dobar saveznik u rešavanju problematike izazovnih ponašanja kod dece razgovarali smo sa Milicom Kobilarov, master pedagogom Centra za nestalu i zlostavljanu decu. 

• U knjizi Paja ne želi da deli igračke, vidimo da Panda Paja ispoljava frustraciju kada se drugari igraju njegovim igračkama. Da li su deca koja se ponašaju poput Paje nevaljala, razmažena ili se možda nešto drugo nalazi u srži ovakvog ponašanja?

Ne! Deca koja ne žele da dele igračke, poput Paje, nisu nevaljala, već uče o svetu i svojoj ulozi u njemu. Oni prolaze kroz fazu gde osećaju potrebu za kontrolom i sigurnošću. Kod dece nevoljnost da dele često dolazi iz nesigurnosti, a ne iz razmaženosti. Ona uče kako da razumeju svet oko sebe, a deljenje može biti izazov jer ga doživljavaju kao gubitak nečega što im je važno. 

• Šta je to samoregulacija?

Samoregulacija je sposobnost kontrolisanja emocija, misli i ponašanja. Za decu je to proces učenja kako da prepoznaju svoja osećanja i reaguju na njih na zdrav način. U ovom procesu roditelji igraju ključnu ulogu – oni su prvi modeli, pružajući podršku kroz koregulaciju, gde dete uči da smiruje, prepoznaje i kontroliše svoje emocije.

• Kako roditelji mogu pomoći detetu da se nosi sa takvim ponašanjima? 

Roditelji mogu pomoći tako što će pre svega uvažiti dečije emocije („Vidim da si ljut, i to je u redu“) i ponuditi alternative, poput dogovora o deljenju igračaka ili zajedničke igre. Važno je da dete vidi da su njegove emocije prihvaćene i da postoji prostor za dogovor.

• Vidimo da u knjizi Paja kada je ljut uzima ljigavca i počinje da ga stiska da bi se umirio. Da li postoje još neke tehnike koje mogu pomoći deci u samoregulaciji?

Pored stiskanja ljigavca koje se spominje u knjizi, deca mogu probati duboko disanje, crtanje, senzorne igračke, ili neku fizičku aktivnost. Ovakve aktivnosti će im pomoći da se smire i regulišu svoje emocije.

• Roditelji u ovim knjigama reaguju prilično smireno i mirnim tonom razgovaraju sa Pajom kada se on naljuti. Da li je takvo ponašanje odraslih u redu i šta je to što roditelji nikako ne treba da čine?

Da, smiren ton je vrlo važan! Deca uče iz ponašanja roditelja. Da bi dete uspešno naučilo tehnike samoregulacije neophodno je da prvo iskusi koregulaciju sa osobama koje su mu bliske i važne i sa kojima ima kvalitetan i podržavajući odnos. Koregulacija podrazumeva dobru emocionalnu samoregulaciju odrasle osobe koja je u stanju da pomogne drugoj osobi prilikom regulacije. Ako roditelji ostanu smireni, pokazuju detetu kako se nositi s ljutnjom. Vikati, kažnjavati ili ignorisati dete samo pojačava stres.

• Kako ove knjige mogu pomoći roditeljima i deci u razumevanju emocija poput ljutnje, osećaja stida, krivice ili straha? 

Priče o pandi Paji pomažu deci i roditeljima da kroz likove prepoznaju i razumeju neprijatne emocije. Deca se identifikuju sa likovima, a roditelji dobijaju dragocene savete, modele i objašnjenja kako izaći na kraj sa izazovnim ponašanjem dece. 

Knjige poput priča o Paji su vrlo koristan alat za roditelje i decu jer otvaraju teme o emocijama na jednostavan, a moćan način. One omogućavaju deci da prepoznaju svoja osećanja, a roditeljima pružaju priliku da postanu njihovi vodiči kroz svet emocija i samoregulacije.

Obe knjige su sada na popustu i možete ih naručiti u našoj onlajn prodavnici. Požurite i iskoristite fantastičnu akciju pre isteka zaliha!