Početkom oktobra svi domaći mediji preneli su informaciju da će Fondacija Tijana Jurić u cilju poboljšanja bezbednosti dece, podneti inicijativu da registar pedofila koji Srbija ima poslednje tri godine, postane javan. To doslovce znači – dostupan svakom građaninu Srbije.

Ukoliko bi država prihvatila jednu takvu inicijativu, građani bi sami, putem računara, mogli da uđu u registar i provere svoje sumnje – da li je možda lice koje se nedavno doselilo imalo „neslavnu prošlost“, da li je „komšija o kojem godinama kruže priče“ zaista imao „greh u mladosti“… Ovakve informacije bile bi dragocene pre svega roditeljima koji bi na vreme mogli da izbegnu ne samo loše okruženje, već i direktnu opasnost za svoje dete. O neophodnosti ovog poteza, podnošenju inicijative i ostalim planovima mlade Fondacije iz Subotice, razgovaramo sa njenim osnivačem i Tijaninim ocem, Igorom Jurićem.

Nedavno ste prvi put u javnosti izneli innformaciju da ćete vrlo brzo podneti nekoliko inicijativa koje bi u ozbiljnoj meri promenile situaciju u državi, kada je u pitanju bezbednost dece. Jedna od njih jeste pooštravanje maksimalne kazne za najteža krivična dela nad maloletnicima. Šta konkretno zahtevate?

Igor Jurić: Posle ubistva trogodišnje devojčice Anđelije iz Vratarnice, i sama država se oglasila navodeći da će kazne za zločine nad decom povećati. Takve mere koje su najavljene, ne mogu pozitivno delovati na potencijalne počinioce. Konkretno, za najteže zločine u kojima su žrtve deca, država ne sme imati milosti i takvi monstrumi moraju to da znaju. Doživotna kazna je efikasna mera koja je neophodna našem društvu u situaciji kada imamo porast najtežih krivičnih dela u kojima su žrtve deca.

Kako će se ova inicijativa sprovoditi? Da li ćete tražiti podršku društva, pre svega roditelja?

Igor Jurić: Pripremu predloga izmene Krivičnog zakonika rade profesori i studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu, ali smo pritom da taj tim pojačamo i stručnim ljudima koji imaju bogato iskustvo u advokaturi, zbog čega smo se odlučili za jednu od najboljih advokatskih kancelarija u Beogradu. Predaćemo zahtev Vladi Republike Srbije i dati razuman rok da se takav jedan predlog od važnosti za svu decu, uvrsti u skupštinsku proceduru. Ukoliko do toga ne dođe, počećemo da prikupljamo potpise građana. Siguran sam da će nas u takvoj situaciji veliki broj roditelja i poštenih građana naše zemlje podržati.

Pored toga, bili ste prilično jasni kada je u pitanju dostupnost podataka o pravosnažno osuđenim pedofilima za celokupnu javnost. Smatrate da svaki građanin ima pravo da zna ko su ta lica?

Igor Jurić: Moram da istaknem da je Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, odnosno „Marijin zakon“, napisan odlično, međutim, kako su nam pravnici rekli, problem je što ima situacija da pojedine sudije nisu upoznate sa sadržajem tog zakona. O tome treba da se govori. Suđenja u slučajevima seksualnog nasilja nad decom treba da isprate mediji i javnost opsežnije nego do sada. Da ne pominjem činjenicu da u akciji „Armagedon“ imamo 156 uhapšenih, a u srpskom registru pedofila samo četiri pravosnažno osuđena pedofila. Znači, problem negde postoji. Želimo da se poštuje već napisan zakon, ali i da postojeći „unapredimo“ u skladu sa vremenom u kojem živimo. Registar mora biti javan, i tu dileme nema. Kada je Tijana nestala, saznao sam da u Bajmoku žive tri registrovana, evidentirana pedofila. Ni danas ne znam ko su ti ljudi. Možda se Tijana igrala sa njima, možda među njima ima nastavnika, trenera… Svako dete, svaki roditelj ima pravo da zna ko je potencijalna opasnost. Slobodan Jovanović koji je inicirao „Marijin zakon“, nije znao da upravo takav čovek, osuđeni pedofil, živi u malom mestu Ledinci pokraj Novog Sada. Da je znao, siguran sam da se ne bi desila tragedija, jer on to ne bi dozvolio. Zato ćemo se zalagati da registar sa imenom i prezimenom, slikom i adresom osuđenog lica vidimo svi. Da znamo ko su nam komšije. Javna osuda je za neke gora od pravne. Zamisliće se mnogi, verujte mi, pre nego što urade bilo šta nažao nekom detetu. I to nije sve – tražićemo da u registru budu i oni koji su živi a osuđeni kao pedofili, ne samo oni koji su upisani od 2013. godine, od kad registar postoji. Svi unazad osuđeni za seksualno zlostavljanje dece moraju biti na jednom mestu, od toga nećemo odustati.

Osim inicijativa, Fondacija Tijana Jurić započinje novu sezonu edukacija u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Čemu ćete učiti decu i mlade, a čemu roditelje i prosvetne radnike?

Igor Jurić: Želimo da okupimo najstručnije ljude koji mogu da pomognu deci i roditeljima. Imamo obećanje Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da će stručni ljudi iz Odeljenja za trgovinu ljudima edukovati naše trenere kako bismo radili još kvalitetnije. Prvenstveno mislim na bezbednost dece na ulici, opasnost od pedofila, trgovaca ljudima, ali ćemo podjednako jačati znanje i na polju bezbednosti na internetu. Uspostavili smo odlične odnose sa prestižnim evropskim organizacijama koje žele da pomognu. Mi tu pomoć nećemo odbiti, i znam da će iz dana u dan naše edukacije biti sve bolje i kvalitetnije.

Poseban akcenat stavili ste na decu koja nastavu pohađaju na mađarskom jeziku, i u tom pravcu ste čak prilagodili i edukaciju o bezbednoj upotrebi interneta „Tijana klik“, ali i novu predstavu „Krivac je tamo negde“. Kakvu budućnost predviđate ovim projektima?

Igor Jurić: Baza Fondacije je u Subotici. Ne želimo da bilo kog građanina zapostavimo, bez obzira na nacionalnost, i naša je obaveza bila da se pripremimo i obučimo ne bismo li edukovali i decu i roditelje koji slušaju nastavu na mađarskom i služe se tim jezikom. Edukativna predstava „Krivac je tamo negde“ je autorski projekat naše Fondacije na koji sam izuzetno ponosan, i nakon premijere osnovne verzije koju smo imali u maju, uskoro ćemo održati premijeru te iste predstave na mađarskom jeziku. Sa tim projektom ćemo u narednom periodu obići sve škole u kojima se govori mađarski jezik, a sa predstavom na srpskom ćemo izaći iz okvira Vojvodine. Tu je još i predstava „Nasilje nema opravdanja“, a želim da napomenem da smo sa TV Prva sklopili sporazum kroz koji će ekipa čuvene emisije „Dosije“ i njen voditelj Mašan Lekić, raditi za Fondaciju rekonstrukcije situacija o realnim opasnostima za mlade, koje ćemo takođe prikazivati u školama da bismo deci još realnije dočarali šta sve vreba na ulici i na internetu.

Kako biste ocenili efekat više od 60 edukacija, tribina i predstava koje je Fondacija u pretodne dve školske godine realizovala u školama širom Vojvodine, pa i Srbije?

Igor Jurić: Postali smo prepoznatljivi, ljudi nam se obraćaju, veruju, traže pomoć… Nakon tribina,
edukacija, radionica, ostajemo još sat-dva razgovarajući sa decom i roditeljima. Realno, većina mladih i
odraslih nije svesna opasnosti dok ne čuju primere koji su se desili, tu u komšiluku, u okruženju u kojem žive, školuju se. Drugo, ja sam otac devojčice koje više nema među nama. Sasvim dovoljan razlog da još bolje shvate da se nešto strašno desilo i da ne živimo u bezbednom svetu. Da, uradili smo veliku, ogromnu stvar. I zahvalan sam Tijani na tome. Kada se sve desilo, pitao sam se „zašto ona, tako dobro i predivno dete?“ Svakim danom sve više shvatam i siguran sam da je baš takvo dete moralo dati život da bi se druga deca sačuvala. Ponosan sam na nju.

Čini se da je dobar efekat u javnosti izazvala kampanja „Bezbednost dece je odgovornost svih nas“, da li će ona biti nastavljena i na koji način?

Igor Jurić: Uradili smo odličan spot koji se „vrti“ na mnogim televizijama, bilbord kampanje su primećene, ljudi su upamtili taj motiv porodice, zaštitnički simbol, odreagovali su, komentarišu, pitaju… To i jeste cilj – da se svi zamislimo i zapitamo „da li su nam deca bezbedna, šta rade na ulici i pred računarom“. Upravo ta reč „odgovornost“ nosi posebnu težinu. I ponosan sam jer je mnogi mediji sve češće koriste kada pišu o bezbednosti dece. Nastavićemo ovu kampanju, želimo da ona obiđe sve veće gradove u Srbiji i regionu. Kada kažem region, već smo obezbedili nekoliko gradova u Republici Srpskoj koji će biti partneri kampanje. Nakon toga sledi i Hrvatska, za šta smo već ušli u pregovore.

Da li mislite da se svest nacije polako menja i da ozbiljnije shvatamo težinu reči „bezbednost“ i „odgovornost“?

Igor Jurić: Još uvek reagujemo izuzetno burno, ogorčeno, onda kada se desi neki stravičan zločin poput onog nad malom Anđelijom i kada, recimo, 90% nacije zatraži smrtnu kaznu. A onda prođe neko vreme i više niko ne pita šta se danas dešava sa tim slučajem, dokle se stiglo ? Malo ljudi na to i pomisli jer se iz dana u dan „dešavaju“ nove Tijane, Milice, Marije, Ivane, Anđelije… U odgovornosti svih nas je da se ni jedno dete ne zaboravi, ni jedno ime, lice, ono što su ta deca za života bila… To je obaveza Fondacije, da podseća, da ne dozvoli da se zaboravi, da prati suđenja i opominje. I to je na jedan način preventiva, ta vrsta podsećanja i opomene da moramo bolje da čuvamo decu, da ih štitimo i zakonima i edukovanjem.

Na kraju, kako vidite Fondaciju pre godinu i po dana, a kako danas? Gde organizaciju vidite u budućnosti?

Igor Jurić: Mnogo toga smo prošli, shvatio sam da sam imao i mnogo grešaka… Bilo je tu i ljudi koji su prišli sa mnogo lošim namerama. Trebalo mi je vreme da to shvatim. Sada, uz porodicu imam i jedan fantastičan tim ljudi koji su ovde zato što veruju da se stvari u Srbiji mogu promeniti, zato što su sigurni da deca mogu da žive i bezbednije u našoj zemlji. I polako rastemo. Vrlo oprezno pozivam ljude tek kada sam siguran u iskrene namere i onda kada sam ubeđen da razmišljaju slično kao ja, da ovo nije nešto što se može raditi kao neko opterećenje. Sa mnom su ljudi koji ovim što rade pune svoje baterije, koji rade sa velikim entuzijazmom i bore se iz srca za naše najmlađe. A ja sam ponosan što sam na čelu takve ekipe ljudi, ljudi koji veruju meni, mojoj energiji. Kada sam pre skoro dve godine bio gost jedne od najeminentnijih organizacija, „Child Focus“ u Belgiji, rekao sam da će naša Fondacija jednog dana biti još bolja. I bez obzira što njihov rad država pomaže sa pet miliona evra godišnje, a pomoć naših državnih institucije je nula evra, ja imam onu drugu snagu, a to su ljudi. Srbija će biti ponosna što će imati organizaciju poput Fondacije Tijana Jurić. To je nešto što sa sigurnošću mogu obećati.