Piše: Marija Mišić
“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način”.
Zvuči poznato? O da, pred nama je jedna od najpoznatijih rečenica u književnosti, kojom Lav Nikolajevič Tolstoj počinje svoj roman Ana Karenjina.
Međutim, ova rečenica postavlja jedan filozofski ton jer kad malo bolje razmislimo, u romanu nema porodice koja je idealno srećna, već svako sa sobom nosi određene probleme i u tome se, kao što i pisac kaže, ogleda njihova jedinstvenost. Kako onda pronaći put do sreće i “harmonije” u porodici? Ovo može biti rešenje. Ali, nastavite da čitate.
Da li ste čuli za Vežbu porodičnih sistema? Evo o čemu se radi:
Ovu vežbu je demonstrirao jedan američki porodični terapeut i njena svrha je da pokaže šta stoji iza načina na koji parovi biraju jedni druge u sobi prepunoj ljudi. Okupljeni studenti (koji se ne poznaju) izvode ovu vežbu, tako što im se kaže da izaberu jednu osobu iz grupe koja ih podseća na nekoga iz njihove porodice i, najzanimljivije od svega, nije im dozvoljeno da razgovaraju i upoznaju se, već da samo posmatraju jedni druge.
Kada se upare, mogu početi sa razgovorom da vide mogu li da otkriju zašto su izabrali jedno drugo. Zatim, od svakog para se traži da izaberu drugi par, formirajući kvartet i neku vrstu modela porodice.
Interesantno je da su svi na neki način izabrali osobe čije su porodice funkcionisale na sličan način, tj. otkrili su da su sve četvoro iz porodica u kojima je bilo teškoća u iskazivanju pažnje; u kojima se uvek očekivalo da budu veseli i optimistični; ili da je za svakoga od njih karakteristično odsustvo oca u određenom periodu života itd.
Šta je sa osobama koje nisu imale svog para, već su ostali da “vise”?
Tu se desilo nešto neobično. Otkriveno je da su svi oni bili usvojeni, da su imali očuha ili maćehu ili da su podizani u domu za nezbrinutu decu. Neverovatno, zar ne? Postoji, dakle, pretpostavka da osobe u koje se zaljubljujemo, između ostalog, imaju i porodice slične našim.
Nekoliko je razloga zbog čega nas neke osobe privlače: socijalni faktor kao što je klasa, religija i novac; zatim, svesni individualni razlozi poput fizičkog izgleda ili zajedničkih interesovanje i nesvesna privlačnost koju zovemo “hemijom”. Jedan od faktora koji utiče na ovu treću, nesvesnu privlačnost, jeste faktor porodice – ljudi nesvesno biraju jedni druge zbog sličnosti u funkcionisanju njihovih porodica.
O ovoj pretpostavci, ali i o mnogim drugim temama kao što su faze razvoja u odrastanju, koliko i kako porodice utiču na naš karakter, mentalno zdravlje i način života, kako se ponašamo sa svojom decom, zbog čega je seks toliko važan itd. samo su neke od tema u knjizi Kako preživeti svoju porodicu.
Knjiga je koncipirana u formi dijaloga između psihoterapeuta Robina Skinera i njegovog bivšeg klijenta, britanskog komičara, Džona Kliza. Na veoma pristupačan način obrađuje suštinska pitanja međuljudskih odnosa. Iako je laka za čitanje i puna duhovitih opaski, ova knjiga se u stručnim krugovima smatra za jednu od najboljih na temu porodičnih odnosa i razvoja deteta.
Bilo da ste na pragu stupanja u brak ili da ste već dugo u bračnoj zajednici, da želite da popravite odnos sa decom, partnerom i drugima, knjiga Kako preživeti svoju porodicu će vam pomoći da bolje razumete i unapredite odnose sa drugima, kako u porodici, tako i van nje.
