Dete od petnaest godina. Ubijeno na svirep, brutalan način. Znam, obećao sam da vas nakon smrti Tijane Ognjanović neću više gnjaviti sa decom. Sa mrtvom decom pogotovo.
Znam da vam to kvari raspoloženje i da imate prečeg posla. Samo… Izgubili smo još jednu Tijanu. Devojčica oteta i ubijena. Koliko god zabijali glavu u pesak to je odvratna realnost u svetu u kojem živimo. Nečija ćerka, sestra, bratičina… Dete… Devojčica. Prvih nekoliko dana mnogi su se pravili da se ništa i desilo nije. Neki su se sprdali. Neki su pokušali da se proslave preko tela mrtve devojčice. Ubio ju je neko, ko ne zaslužuje više svetlost dana da vidi. Opet vas opterećujem je l‘? Znam još dosta nas koje je to opteretilo… Znam i one koje je to obeležilo za ceo život. Ne mogu da ne odreagujem na tragediju životinje, a kamoli deteta. Pogotovo kad je neko meni blizak, rodbinski vezan za to dete. Sad ste kao skapirali šta ja imam od toga i zašto sam već raskrvario prste kucajući apele da se usvoji Tijanin zakon. Dete je ubijeno…
Da li vas preseče u stomaku nešto, svaki put kad ovo pročitate? Mene od te noći seče svaka pomisao. Da li moram imati razlog da bi me ovakva tragedija potresla? Da li moram poznavati porodicu da bih bio spreman da pokrenem lavinu? Ako tako razmišljate većinski, onda nemojte da vas čudi što smo tu gde jesmo. Na korak od ambisa.
Razmišljao sam, smrt deteta nas je ponovo ujedinila. Ceo region je tragao… Ceo region se nadao… Pola kontinenta je plakalo. Smrt jedne devojčice nas je setila da smo ljudi, bez obzira na boju kože, veroispovest, jezik, nacionalnost…
Tu noć sam ponovo preplakao. Po reakcijama na društvenim mrežama, ceo region je preplakao. Svo ovo natezanje oko zakona, oko suđenja, svi maliciozni komentari u novinama i na društvenim mrežama… Ja to jako lično prihvatam. Za mene je to kao da neko ponovo ubija Tijanu. Svaki put kada uputim apel na Fejsbuku ili Tviteru i vidim da gomila ljudi nije odreagovala, za mene je to kao da ponovo ubijaju Tijanu. Potpuno svesni toga. Na akciju #Podrži je odgovorio ceo svet. Tako jedna velika tragedija je probudila nešto pozitivno. Uz pomoć ljudi koji su dali sve od sebe da se ovo pročuje što dalje… Ogromna količina pozitivne energije nastale iz jednog odvratnog čina.
Na žalost njene porodice, prijatelja i svih nas, moralo je doći do toga da jedno dete izgubi život, da bismo ustali u nameri da nateramo državu da zaštiti živote ostale dece. Znam da njena porodica nema ništa od toga, ali Tijanina smrt nije bila uzaludna. Izrodila je kakvu-takvu nadu u čovečanstvo. Dokaz da još uvek postoji Čovek među svim ovim ljudima. Zato sam ja i ne samo ja, toliko fanatičan u apelu da se usvoji Tijanin zakon… #Podrži ili produži… Samo ne smetaj.
Piše: Dušan Radivojević
autor fotografije: Zoran Stanisin
