Savremeni teorijski koncepti i obavezujući nacionalni i međunarodni dokumenti čine polaznu osnovu za definisanje osnovnih principa rada sa decom i mladima sa problemima u ponašanju. Osnovni principi čine polazne teorijsko metodološke smernice, koje u značajnoj meri određuju svrhu usluge  Dnevnog boravka, specifičnost primenjene metodologije rada, a samim tim i suštinu koncepta vaninstitucionalnog tretmana dece i mladih sa problemima u ponašanju.

Poštovanje prava deteta

Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju svoj rad u potpunosti  bazira na poštovanju osnovnih prava i interesa deteta, na način kako su ona definisana Konvencijom o pravima deteta UN. Konvencija sadži 54 člana, koji se odnose na četiri grupe prava koja se deci moraju omogućiti: prava na opstanak (obuhvataju pravo na život i pravo na zadovoljavanje osnovnih, egzistencijalnih potreba); prava na razvoj (uključuju sve preduslove koji su nužni za normalan i potpun razvoj svih potencijala deteta); zaštitna prava ( prava koja traže da deca budu zaštićena od svih oblika zloupotrebe, zanemarivanja i zlostavljanja) i participativna prava (daju deci mogućnost da budu aktivni učesnici u životu svoje zajednice).

Na ovim pravima počiva ne samo opšti koncept Dnevnog boravka, već i svi aspekti rada koji se tiču uslova, organizacije, primenjene metodologije, selekcije i obuke kadrova, saradnje sa lokalnom zajednicom i drugim pružaocima usluga od značaja za zaštitu prava svakog konkretnog deteta koje koristi uslugu Dnevnog boravka.

Bezuslovno prihvatanje deteta

Profesionalci u radu sa decom i mladima sa problemima ponašanja  prema njima grade odnos koji isključuje svaki vid osude. Dete se prihvata onakvo kakvo jeste, sa svim njegovim potrebama i potencijalima, ali i problemima i poremećajima koje ima. Poštovanje principa bezuslovnog prihvatanja,  stvara kod deteta osećanje poverenja i iskrene podrške koja su preduslov njegovog aktivnog učešća u tretmanu. Odnos bezuslovnog prihvatanja deteta podrazumeva odsustvo bilo kakve osude ili etiketiranja deteta kao lošeg ili poremećenog, što čini dobru polaznu osnovu za sticanje poverenja i razvoj saradničkog odnosa, kao neophodnog preduslova za zajednički rad na redefinisanju pogrešnih obrazaca ponašanja. Važno je naglasiti da odnos bezuslovnog prihvatanja nikako ne znači opravdavanje asocijalnog ponašanja, već pomoć i podršku deci i mladima da  stvore uvid u svoje pogrešne izbore i nefunkcionalno ponašanje i pronađu mogućnosti i načine za njihovo menjanje.

Fleksibilnost i individualizacija

Polazeći od principa individualizacije, po kome se svako dete posmatra kao jedinstvena i neponovljiva osoba, stručnjaci u Dnevnom boravku razvijaju raznovrsne pristupe i programe, koji se mogu prilagoditi potrebama i mogućnostima svakog pojedinačnog korisnika ove usluge. Samo pod uslovom fleksibilnog i individualizovanog tretmana mogu se očekivati pozitivne promene i prevazilaženje problema sa kojima se deca i mladi sreću. U cilju što doslednijeg poštovanja ovog principa društvena zajednica mora da razvije široku mrežu podrške u lokalnoj sredini, kako bi se što efikasnije zadovoljile različite potrebe dece, uslovljene njihovim razvojnim i ličnim potencijalima. 

Osnaživanje deteta i porodice

Polazna osnova rada Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju mora biti usmerena na osposobljavanje i osnaživanje deteta i porodice, njihovo motivisanje za promenu , jačanje njihovih potencijala i stvaranje uslova za veću dostupnost resursa .

Svaka osoba, čak i kada toga nije svesna, poseduje zdrave potencijale, bez obzira na probleme koje ima ili težinu situacije u kojoj se nalazi. Primaran zadatak je da se ti potencijali prepoznaju, aktiviraju i stave u službu daljeg razvoja. Bez obzira na efikasnost metoda i tehnika primenjenih u okviru tretmana u Dnevnom boravku, nikakav pomak se ne može očekivati ukoliko se dete ne motiviše da aktivira sopstvene potencijale  i u sebi prepozna snage ličnog rasta i razvoja.

Dnevni boravak ne treba da pruža trajnu, vremenski neograničenu pomoć i zaštitu deteta, već da pronađe način da dete motiviše, usmeri, podrži i pomogne mu da prevaziđe probleme koje ima i razvije kapacitete za samostalno funkcionisanje. Proces osnaživanja počinje već od prvog kontakta sa detetom i porodicom, kroz pružanje pomoći i podrške u razumevanju sopstevene situacije i problema, kao i prepoznavanju snaga da se oni prevaziđu. Nakon toga, neophodno je da se dete motiviše da aktivno učestvuje u postavljanju ciljeva koji se želi postići, a koji su u skladu sa njegovim potrebama i potencijalima i da preuzme odgovornost za ostvarivanje plana željenih promena .

Proces osnaživanja se paralelno odvija na dva nivoa: individualnom i socijalnom. Na individualnom planu ono je usmereno na prepoznavanje potencijala, podizanje samopouzdanja i preuzimanje odgovornosti za sopstveni život, a na socijalnom na veću dostupnost resursa lokalne zajednice i pojačanu brigu porodice ili lokalne zajednice za dete i njegov razvoj.

Participatorni pristup

Polazeći od stava da  je snaga promene u samom detetu, a ne u primeni tretmana, sve aktivnosti u okviru Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju porazumevaju njihovu aktivnu participaciju. U skladu s tim neophodno je uspostaviti i kontinuirano razvijati saradnički odnos sa detetom, koji podrazumeva njegovo učešće u izradi, evaluaciji i ponovnom pregledu planova i programa zajedničkog rada. Participatorni pristup podrazumeva podelu odgovornosti za ostvarivanje i održivost postavljenih ciljeva i trajnost ostvarenih pozitivnih promena. Veoma je važno da dete shvati i prihvati da nikakav napredak nije moguć bez njegovog punog učešća, motivisanosti da se ostvare planirani zadaci i obostranog poverenja. Trebalo bi naglasiti da se participatorni pristup nije osnov samo u radu Dnevnog boravka , već da se on mora promovisati i uspostaviti i kada je reč o drugim akterima u lokalnoj zajednici, koji su uključeni u mrežu podrške, kao što su CSR, škola, zdravstvene ustanove, sportska udruženja i dr.

 Holistički pristup

Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju  neguje holistički pristup  u svom radu. Holistički pristup podrazumeva multidimenzionalnost u tretmanu ključnih problema deteta, što zahteva ne samo timski rad u okviru Dnevnog boravka, već i širi multidisciplinarni pristup koji uključuje i stručnjake izvan njega. Kompleksnost dečjih potreba zahteva sveobuhvatni pristup njihovom zadovoljavanju, koji nije moguće ostvariti isključivo kroz tretman u okviru Dnevnog boravka, već i putem njihovog uključivanja u programe i usluge izvan njega. Trebalo bi naglasiti da se mreža podrške zasnovana na holističkom pristupu ne odnosi samo na profesionalce, već i na laike koji mogu odigrati ključnu ulogu u pružanju podrške detetu i osnaživanju njegovih potencijala.

Prirodnost uslova

Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju nastoji da uslove rada u okviru boravku u što većoj meri približi uslovima života u porodici ili lokalnoj zajednici. To podrazumeva prirodnost uslova, u tom smislu da se izbegne uprošćenost ambijenta, restriktivnost u postupanju, socijalna izolacija i stigmatizacija dece i mladih koji koriste ovu uslugu. Najbolji način za prevazilaženje izolovanosti  ove dece je tesna saradnja Dnevnog boravka sa lokalnom zajednicom, uključivanje dece u obrazovne i druge programe izvan boravka, kao i organizovanje aktivnosti u okviru boravka u kojima vršnjci iz lokalne zajednice učestvuju zajedno sa decom koja su na tretmanu.

Stručno zasnivanje procesa i metodologije rada

Da bi se obezbedio objektivan i standardizovan pristup u radu Dnevnog boravka za decu i mlade i izbegla mogućnost proizvoljnih, subjektivnih ili štetnih pristupa i intervencija, neophodno je da se rad zasniva na savremenim naučnim i stučnim pretpostavkama. Izbor procedura, strategija, metodskih postupaka i tehnika mora da proizilazi iz jasno definisane metodologije rada i utvrđenih protokola postupanja, koji su oslonjeni na savremena naučna dostignuća i opšteprihvaćene teorijske koncepte, kao i u praksi proverene strategije, tehnike i metode rada.

Jedan od preduslova za ispunjenost ovog principa u radu je svakako i odabir kadrova , njihova stručna kompetentnost i neophodnost njihovog stalnog stručnog usavršavanja i supervizirane prakse. Kontinuirano usvajanja novih znanja i razvoj i unapređenje veština neophodnih za rad sa decom sa problemima u ponašanju je put za podizanje nivoa kvaliteta ove usluge, a time i postizanje njenih najboljih efekata.

 Planiranje i transparentnost 

Planiranje rada Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju obavlja se, s jedne strane, na nivou dnevnog boravka kao celine i njegovih pojedinačnih programa i aktivnosti, a sa druge strane, na individualnom nivou, tj. na nivou rada sa svakim pojedinačnim korisnikom dnevnog boravka. Precizno planiranje podrazumeva definisanje ciljeva i zadataka koji se žele postići, strategija za njihovo ostvarivanje, preciznog  vremenskog okvira, kao i podelu uloga i odgovornosti u vezi sa realizacijom plana. Veoma je važno da se prilikom planiranja polazi od jasno definisanih kriterijuma procene napretka, jer su oni osnov za redefinisanje postavljenih ciljeva i evaluaciju postignutih rezultata. Trebalo bi naglasiti da planovi rada  Dnevnog boravka, kao i participacija korisnika i drugih aktera u njihovoj izradi rad DB-a  čine transparentnim, što je veoma važno za stvaranje odnosa poverenja među svim učesnicima koji čine mrežu podrške.

Usmerenost na ishode 

Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju sve svoje aktivnosti, kao i aktivnosti drugih aktera u procesu podrške detetu, treba da usmeri na konačan ishod, a to je osnaživanje deteta i njegovo osposobljavanje za samostalan produktivan život u zajednici. Dosledno poštovanje ovog principa u radu trebalo bi da spreči da bilo koje dete bude na tretmanu duže nego što je to potrebno, odnosno da korišćenje usluge Dnevnog boravka prestane u vreme kada je dete ostvarilo maksimalnu dobit od nje . To nikako ne znači da za to dete ne postoji više nikakva podrška od strane stručnih radnika Dnevnog boravka i da prestaje svaki kontakt sa njima, već naglašava neophodnost dobre procene kapaciteta deteta za osamostaljivanje i odabira pravog trenutka za to.

Kulturološka kompetentnost 

Dnevni boravak za decu i mlade razvija programe koji su kulturološki senzitivni, odnosno koji polaze od  prihvatanja kulturoloških i etničkih razlika, tolerantnosti i stava da te razlike predstavljaju kulturološko bogatstvo, a ne prepreku za rad. Da bi se to postiglo neophodno je upoznavanje i razumevanje načina na koji kulturne, etničke, manjinske ili marginalizovane grupe doživljavaju sebe i svoje okruženje. Integrišući ovaj princip u sve segmente svoga rada Dnevni boravak razvija visok nivo kulturološke kompetencije, koji onemogućava svaki pokušaj nametanja vrednosti i životnog stila jedne (dominantne) etničko-kulturološke grupacije drugoj.