Roman „Armagedon“ autora Vlade Arsića našao se u prodaji sredinom jula 2014. godine. Čitalačkoj publici bilo je u prvom momentu teško da se „licem u lice“ sretne sa jednom od najvećih pošasti savremenog društva – pedofilijom.
Roman u svom uvodnom delu opisuje slučaj nestanka osmogodišnje devojčice u mirnom vojvođanskom mestu, koja nakon višesatne potrage, biva pronađena mrtva, silovana i zadavljena. Dok je pisao ove redove kao uvod u opsežnu priču o žrtvama pedofilije i zamkama koje vrebaju decu iz realnog i virtuelnog sveta, Arsić nije mogao ni da nasluti da će se slična priča i desiti – u Bajmoku.
Danas, nakon svega, Arsić priča o ovoj retkoj koincidenciji.
– Roman „Armagedon“ izašao je iz štampe u trenutku kada je čitava Srbija tragala za nestalom devojčicom iz Subotice, Tijanom Jurić. Tek kada smo saznali za njen kobni udes, kada je već sve bilo gotovo, neko je primetio da je skoro istovetan slučaj već opisan u knjizi koja je pisana mesecima ranije. Naravno, niti je knjiga proročka niti sam ja kakav prorok, već jednostavno postoji obrazac ponašanja samih nasilnika koji će žrtvu pre lišiti života nego što će dozvoliti da ga sutra prepozna, prijavi i suoči s posledicama nedela. Nema tu ni sažaljenja, ni savesti, ponajmanje hrabrosti. Postoji samo suludi poriv da se ruši i ništi, da se zadovolji sopstvena strast i samo svoj nagon – kaže Arsić za portal tijana.rs.
Upravo zbog podudarnosti koje su se desile, ovaj roman ostaće poseban i samom autoru.
– Tijanu često pominjem. I svaki put, pred sobom, vidim taj užas u očima dece, svest da bi svako od njih, koliko sutra, moglo nešto slično da snađe. Deca se plaše i to je dobro. Ako ništa drugo, barem će biti opreznija i manje lakomislena. Problem je što se roditelji ne plaše ili, bolje rečeno, ne žele o tome da razmišljaju. Nedavno sam imao slučaj jednog roditelja koji je, uoči najavljene tribine u školi o bezbednosti dece na internetu, zabranio svom detetu da sluša takve stvari, još manje da pročita tako čudovišnu knjigu. Nije želeo da se psiha njegovog deteta opterećuje jezivim pričama, radije bi da ga čuva i drži pod staklenim zvonom. Dobro, možda je i tako bolje, samo ako je ikako moguće. Ipak, ma koliko se sklanjali i verovali da se to dešava samo drugima, moramo znati da đavo ne miruje. A ako već moramo da se suočimo sa zlom, ako se ono već pritajilo i čeka nas na putu odrastanja, možda je ipak bolje da ga upoznamo na stranicama neke knjige, na filmu ili kroz nečije iskustvo, nego lično, u nekoj suludoj stvarnosti. Jer tada je, po pravilu, već uveliko kasno – priča ovaj književnik.
Vlada Arsić nekoliko godina piše knjige i drži predavanja na temu bezbednosti i zaštite dece i omladine. Iako se ljudi ne osećaju ugodno dok slušaju potresne priče, znatan broj njih shvata da je suočavanje otvorenih očiju jedini način da dođemo do suštine i shvatanja sveta u kakvom živimo.
– Verujem da ću, ako nastavim u istom pravcu, putem između Scila i Haribda, između svega onoga što vreba decu na putu njihovog odrastanja do zrelog doba, karijeru završiti sa sabranim delima najgorih pošasti današnjice. A koliko toga ima, teško je i nabrojati. Od samog rođenja, od prvih grčeva i dečijih bolesti, pa sve do ozbiljnijih iskušenja, kao što su alkoholizam, kocka, narkomanija, sekte, pedofilija, trgovina ljudima, siledžijstvo i druga zlodela, sve vreme smo na istom putu, teškom, mukotrpnom i krajnje neizvesnom, sa samo jednom željom – da dete sačuvamo i zadržimo ga na pravom koloseku. Priznajem da se ovim temama nerado bavim. I ja bih, poput mnogih koji veruju da će zlo može izbeći zabijanjem glave u pesak, radije pisao o nečem drugom, veselijem, trivijalnijem i verovatno isplativijem. Ali, nije suština u tome. U vremenima opšteg zla, u doba kada nas mediji svakodnevno zasipaju najstrašnijim pričama o onom što bi nekog zadesilo (po pravilu, što je zločin veći i tiraži su bolji), svestan sam da neko mora da začeprka i po samom uzroku zla, da zagnjuri u najgori glib ljudske psihe i blagovremeno o tome obavesti javnost. Ako je javnost uopšte spremna da tako nešto čuje – zaključio je Arsić.
Bojana Latinović
Foto: blic.rs, b92/samizdat
