Disciplina bez straha

Volfgang Bergman objašnjava zašto je, kada je reč o vaspitanju, poseban odnos prema disciplini svrsishodniji od pedagogije poslušnosti svojstvene vremenu u kome živimo. Njegov metod vaspitanja koji je nazvao „svesna saosećajnost“ obuhvata i svakodnevne probleme i „velike konflikte“ kada dete ispoljava inat, ima teškoće u školi ili za vreme puberteta.

Takav pristup nam omogućava da ih zaista rešimo jer samo zdrav, pozitivan, emotivan odnos između roditelja i dece stvara poslušnu decu i onda kada ih niko ne posmatra ili kada roditelji nisu u njihovoj blizini. Bergmanov metod vaspitanja ne potčinjava i ne tlači dete već mu pomaže da postane pametno i radoznalo. Samo tako se kod deteta razvija pametno i samostalno Ja koje će ga pratiti celog života. Bergmanova najvažnija poruka jeste ljubav.

Ako deca ne dožive roditelje kao nekoga ko je nežan i saosećajan, nekoga ko je jak i pun razumevanja, onda iz neuzvraćene ljubavi i nezadovoljene čežnje nastaje duševna katastrofa i za decu i za roditelje.“

Pored sve nužnosti discipline i poslušnosti, važi sledeće: tamo gde postoji strah ne mogu se razvijati ni pamet ni stvaralaštvo. Volfgang Bergman se zalaže za disciplinu saosećajnosti koja se temelji na ljubavi, poverenju i prisnim odnosima između roditelja i dece. Metod vaspitanja ovog poznatog dečjeg i porodičnog psihoterapeuta, koga nazivaju i „dečjim advokatom“, zasniva se na uživanju u roditeljstvu i uviđanju dečje ranjivosti.

„Bergmanove teze zaslužuju da se njima detaljnije pozabavimo zato što se bezuslovno zalažu za dobrobit dece i zasnivaju na istinskoj brizi za budućnost porodice.“
Berliner Morgenpost