INTERVJU: Nj.E. DŽULIJA FINI, AMBASADORKA AUSTRALIJE U SRBIJI

Kada smo početkom marta upoznali Njenu ekselenciju gospođu Džuliju Fini, ambasadorku Australije u Srbiji, nismo mogli da pretpostavimo da će kratak susret prerasti u početak jedne uspešne saradnje.

Srdačno i sa puno razumevanja, ambasadorka Fini je već tada pokazala interesovanje za misiju Fondacije Tijana Jurić. Naredni susreti protekli su u razgovorima o zajedničkim akcijama koje bi dovele do suzbijanja nasilja i do bolje bezbednosti dece. Jedna od njih biće realizovana uskoro, 22. novembra, kada će ambasadorka Fini, na inicijativu naše Fondacije, posetiti jednu od osnovnih škola u Subotici.

U Srbiji ste dve i po godine, kako ste doživeli našu zemlju?

NJ.E. Džulija Fini: Smatram da je Srbija jako lepa zemlja, koja ima dosta da pruži. Puno sam putovala po Srbiji, od juga ka severu i od istoka ka zapadu. Na žalost, mnoge lepote su još nedovoljno istražene i nisu dovoljno predstavljene na turističkoj mapi Srbije. Imate mnogo neiskorišćenog potencijala.

Kako ocenjujete bezbednost dece u Srbiji? Da li mislite da bi se bezbednost mogla poboljšati nekim novim propisima i mehanizmima?

NJ.E. Džulija Fini: Znam da se Srbija trudi da poboljša mehanizme i da ulaže napore da razne institucije uključi u zajednički rad. Bez saradnje nekoliko ministarstava ili nekoliko ključnih institucija, ne možete očekivati rezultate. U Australiji, osim ministarstava, policije i ostalih institucija, postoje i posebne Komisije koje takođe finansira država, ali koje se na izvestan način bave kontrolom rada drugih institucija.

Koliki uticaj mogu imati preventivne aktivnosti na bezbednost dece na ulici, u školi, saobraćaju, na internetu?

NJ.E. Džulija Fini: Deca su globalno ranjiva. Da bismo ih zaštitili treba da imamo na raspolaganju odgovarajuće preventivne mere, ali podjednaku važnost u tome imaju i institucije. Australija se već četrdesetak godina bori protiv nasilja u porodici i protiv seksualnog zlostavljanja. Počeci datiraju iz 70-ih godina kada je sve krenulo kao pokret za jačanje prava žena, ali je ubrzo preraslo u kampanju za zaštitu i od svih drugih oblika nasilja. Uz to, seksualno obrazovanje je uvedeno u naše škole 80-ih godina. Iako je u početku bilo otpora, ono je danas sastavni deo našeg školskog programa. Australija ova pitanja razmatra sa izuzetnom pažnjom i ulaže velike svote novca. Ono što uvek ističem u ovakvim prilikama jeste neophodnost obrazovanja o ljudskim pravima, od najranijeg uzrasta. Mi u Australiji počinjemo da dobijamo prva znanja o ljudskim pravima već u obdaništu i tako stičemo spoznaju o onome što nije prihvatljivo. 

Kakva je kaznena politika u Australiji?

NJ.E. Džulija Fini: Zlostavljanje i zanemarivanje su bili među najvećim društvenim problemima u Australiji sve dok Vlada 2010. godine nije donela mere koje povećavaju kazne i uvode nova dela, kao što je, na primer, intervencija i pre nego što je dete zlostavljano. Za takva dela predviđene su kazne do 15 godina zatvora. Osim toga, 2013. godine osnovana je i Kraljevska komisija čiji je zadatak da istraži one slučajeve u kojima institucije nisu uspele da zaštite decu ili da na pravi način odgovori na slučajeve seksualnog zlostavljanja. Njihove ingerencije se protežu i na slučajeve koji su se baš davno desili.

Australija ima razvijene programe za zaštitu dece na internetu, da li se takva iskustva mogu primeniti i u Srbiji?

NJ.E. Džulija Fini: Obrazovni sistem u Australiji prednjači na svetskom nivou kad je reč o promovisanju bezbednosti na internetu i tome kako da naučimo našu decu da budu bezbedna i kako da budu odgovorni korisnici društvenih mreža. Mi smo i na tom planu ostvarili saradnju sa Srbijom. Australijski film Tagged, koji se bavi bezbednošću dece na internetu, promovisan je u Srbiji zahvaljujući Incest Trauma Centru, koji je širom Srbije organizovao tribine i razgovore sa učenicima na tu temu. Australijska institucija za komunikaciju i medije (ACMA) je pored filma obezbedila i priručnike za đake, roditelje i profesore. I sve je to sad prevedeno na srpski jezik, a može se besplatno skinuti  i sa interneta na engleskom jeziku. ACMA inače obezbeđuje besplatne priručnike o bezbednosti na internetu koji su namenjeni  kako deci i mladim ljudima, tako i roditeljima i profesorima. Ti materijali mogu biti uvršteni u školski program i mogu ga koristiti škole širom Australije. 

Od Vašeg dolaska u Srbiju, ambasada Australije uključivala se u više preventivnih programa protiv vršnjačkog i onlajn nasilja. Da li ćete i u budućnosti biti aktivni po tom pitanju?

NJ.E. Džulija Fini: Naravno, mi se trudimo da kroz naš program pomoći DAP odgovorimo na širok spektar zahteva koji nam nevladin sektor i predstavnici lokalnih zajednica  upućuju, ali je prevencija  nasilja svakako u vrhu naših  prioriteta.  Ambasada sarađuje sa zamenikom Ombudsmana na pitanjima zaštite dece. Zajedno smo promovisali knjigu australijskog pisca Andrew Matthewsa “Zaustavimo nasilje”, koju je izdala kuća Vulkan, kako bi se o pitanju nasilja nad decom što više govorilo i kako bi se deca upoznavala sa mogućim problemima, ali i načinima za njihovo rešavanje.

Pružili ste nesebičnu podršku radu Fondacije Tijana Jurić. Kako biste ocenili rad naše organizacije?

NJ.E. Džulija Fini: Mi smo se u ambasadi opredelili da vam pružimo podršku nakon što smo upoznali Tijaninog oca i uverili se u njegov integritet. Zadovoljstvo nam je da sarađujemo sa vama u promociji dečije bezbednosti, a program koji je australijska Federalna Policija već imala, a koji smo zajedno preveli na ovom projektu, pokazao se kao veoma efikasan. Glavni lik projekta koala Keni se veoma dopada deci.

Fondacija Tijana Jurić se zalaže i za bolje mehanizme u potrazi za nestalom decom, između ostalog i za pokretanje Nacionalnog registra nestalih lica. Australija već dugo ima takav registar, da li mislite da svaka zemlja treba da ima takvu javnu evidenciju?

NJ.E. Džulija Fini: Mislim da je pokretanje registra o nestalim licima veoma važno. Registar bi obuhvatao Informacije  o nestalim licima, fotografije i detaljan opis, one bi bile konstantno dostupne javnosti i u velikoj meri bi pomogle u pronalaženju nestalih.  Takođe, registar bi omogućio i bolju koordinaciju među relevantnim institucijama, koja je u ovom trenutku od presudnog značaja, istakla je na kraju razgovora Njena ekselencija Džulija Fini.

Bojana Latinović