Piše: Marija Mišić
Bila jednom jedna devojčica Alma, koja je živela sa mamom u malom gradiću po imenu Selva.
Alma je bila sasvim obična devojčica koja je volela da ide u školu, da se druži sa drugarima i da provodi vreme sa svojom porodicom. Jednoga dana u njen život su ušla čudovišta. Čak sedam njih! Alma je postala drugačija. Više nije bila vesela druželjubiva devojčica, već je svu svoju pažnju posvetila čudovištima.
Ako ste pomislili da je reč o bajci, moramo vas razuveriti. Čudovišta koja su ušetala u Almin život nimalo ne podsećaju na ona iz klasičnih bajki. Verovali ili ne, ova čudovišta su i te kako stvarna i posećuju veliki broj ljudi, pa čak i dece. O čemu se, zapravo, radi?
Alma je glavna junakinja romana “Alma i sedam čudovišta”. Iako sam naslov nosi fantastičnu konotaciju i donekle asocira na bajku “Snežana i sedam patuljaka”, reč je o metaforičnom romanu čija je glavna tema mentalno zdravlje deteta. Čak i ime “Alma” na španskom znači “duša”, te je samim tim glavna junakinja više od konkretne devojčice i reprezentuje ranjivi, najugroženiji deo ljudskog bića.
Na samom početku romana uviđamo situaciju u kojoj se devojčica nalazi – po svemu sudeći situacija ukazuje na depresiju, odnosno, kako se metaforički u romanu kaže, “Alma je po prvi put ostala u mraku, u mrklom mraku, nije shvatila zašto je odjednom nestalo svetla”. Ono što dodatno doprinosi metaforičkom smislu romana jeste i simbol svetla, koji kontrastira preovlađujućoj tami. Sama Alma je za većinu ljudi bila svetlost – topla i blistava – ali je ostala u mraku i tada se polako upoznaje sa čudovištima.
Svako od čudovišta koje se pojavljuje u Alminom životu poseduje određene osobine: prvo čudovište oslikava nervozu i strah (anksioznost), drugo lenjost i bezvoljnost, treće nesanicu, četvrto slabu pažnju i nemogućnost koncentracije, peto iskazuje pasivnost, odnosno traženje izgovora da se nešto ne uradi, šesto je tuga i očajanje, a sedmo agresija. Čudovišta nekad dolaze pojedinačno, a nekad se javljaju zajedno i ona žive ispod Alminog kreveta u mrklom mraku.
Autorke romana vrlo suptilno aludiraju na moć “čudovišta” i kažu da na svetu ima onoliko čudovišta koliko ima ljudi, ako ne i više, i ističu da i sam čitalac možda poznaje neko od tih čudovišta. Ovakva prilika za identifikacijom sa glavnom junakinjom ukazuje na to da i detetu može biti narušeno mentalno zdravlje, umesto onog vrlo poznatog etiketiranja: “razmaženo, neposlušno, nemirno, nevaspitano, asocijalno” i slično.
Baveći se veoma važnom temom – mentalno zdravlje deteta – autorke nude i rešenje za ovaj problem. Prvi korak je priznati da postoji protivnik: u ovoj metafori, po ugledu na neke bajke, radi se o imenovanju čudovišta i glasnom pričanju o njima. Drugo rešenje proizilazi iz prethodnog: spoljašnja podrška podrazumeva uključivanje bližnjih, u Alminom slučaju je to njena mama, i razbijanje osećaja beznadežne usamljenosti unutar sopstvenih problema. Izražavanje strahova, trauma i problema kroz reči, a zatim i kroz empatiju, omogućava nam da se bar malo približimo izlazu iz situacije. Otvaranjem i vraćanjem unutrašnje svetlosti, postajemo spremni da ponovo pronađemo snagu.
„Alma i sedam čudovišta“ je književno delo koje spaja fantaziju sa dubokom psihološkom analizom, stvarajući bogatu alegoriju o mentalnom zdravlju. Kroz maštovite i emotivne prikaze, roman uspeva da donese važne poruke o prepoznavanju, izražavanju i prevazilaženju mentalnih problema kod dece. Na taj način, vraća nas osnovnoj funkciji bajki kao edukativnih sredstava koja se bave kompleksnim ljudskim iskustvima.
Knjiga je značajna zbog svoje sposobnosti obrađivanja veoma ozbiljne teme na način koji je pristupačan i razumljiv mladim čitateljima, a opet nudi duboke uvide i strategije za suočavanje sa unutrašnjim problemima.
Iskoristite akciju i nabavite svoj primerak klikom na link!
Izvor: https://sinhro.rs/alma-i-sedam-cudovista-podsetnik-na-krhkost-decije-psihe/
