Kako bi stručnjaci imali visok nivo kompetentnosti da odgovore na kompleksne potrebe dece koja su došla u sukob sa zakonom potrebno je da imaju mogućnost kontinuiranog stručnog  usavršavanja koje bi im omogućilo unapređenje znanja, veština i stavova.

Stručnjaci koji rade sa decom u sukobu sa zakonom su ključni za kreiranje kvalitetnih, adekvatnih intervencija usmerenih na rešavanje problema koji su doveli do činjenja krivičnog dela i jačanje zaštitnih faktora koji su prisutni kod svakog deteta. Deca koja dolaze u sukob sa zakonom u velikom broju slučajeva su imala izražene probleme u ponašanju na mlađem uzrastu, kao krivično neodgovorna, ali su usled nedostatka( kvalitetnog) tretmana propuštene prilike i došlo je do nagomilavanja problema koji značajno otežavaju njihovu prosocijalnu orijentaciju. Kako bi stručnjaci imali visok nivo kompetentnosti da odgovore na kompleksne potrebe dece koja su došla u sukob sa zakonom potrebno je da imaju mogućnost kontinuiranog stručnog obrazovanja i usavršavanja koje bi im omogućilo unapređenje znanja, veština i stavova. 

U rad sa decom u sukobu sa zakonom je uključen čitav niz stručnjaka, i to: policajci, sudije, tužioci, sudijski i tužilački pomoćnici, stručnjaci centara za socijalni rad i drugi zaposleni u sistemu socijalne zaštite, advokati, stručnjaci nevladinih organizacija i pružalaca usluga, nastavnici i drugi zaposleni u sistemu obrazovanja, lekari, stručnjaci mentalnog zdravlja i drugi zaposleni u sistemu zdravstvene zaštite, kao i administrativno osoblje u svim ovim sektorima, ustanovama i službama. Svi ovi raznoliki stručnjaci imaju različito obrazovanje i kvalifikacije, a nisu prošli zajedničku obuku za rad sa decom u sukobu sa zakonom. Svaki sektor ima svoje prioritete i prakse postupanja kao i interne mehanizme kontrole i supervizije. Svaki stručnjak koji dolazi u kontakt sa detetom ima svoje jedinstveno mesto i ulogu i ključan značaj za dete i zbog toga je multidisciplinarni i multisektorski pristup esencijalan kako bi se osiguralo da ceo tim postupa u sinergiji i u skladu sa najboljim interesima deteta. 

Kompetencije se sastoje iz znanja, veština i stavova koje stručnjak  treba da ima da bi obavljao određeni posao na kvalitetan način. Definisanje kompetencija koje stručnjaci treba da imaju u radu sa decom u sukobu sa zakonom je važno kako bi se ustanovili standardi koje oni treba da ispune u radu sa ovom posebno osetljivom grupom dece, utvrdila metodologija i procedure za postupanje,   kreirali odgovarajući programi obuke za kontinuirano jačanje kapaciteta stručnjaka što sve zajedno ima za cilj da doprinese postupanju stručnjaka u skladu sa najboljim interesima deteta. 

Postoje izvesna znanja, veštine i stavovi koje svi stručnjaci koji su u kontaktu sa decom u sukobu sa zakonom treba da usvoje. Na primer, oni treba da budu upoznati sa konceptima najboljih interesa deteta i participacije deteta, da razumeju faze razvoja deteta i specifična ponašanja, kao i procese kognitivnog razvoja, posledice traumatičnih iskustava kojima je dete bilo izloženo i koje su možda uzrok vršenja krivičnih dela. Dalje, šta su zaštitni faktori i faktori rizika koji utiču na vršenje krivičnih dela i koje su to specifičnosti pojedinih posebno ranjivih grupa dece, kao što su deca sa teškoćama u razvoju, romska deca, deca iz ruralnih delova zemlje, deca bez roditeljskog staranja koja su odrasla u sistemu zaštite, devojčice i sl. Zatim, oni treba da znaju kako da u praksi primene principe i odredbe Konvencije o pravima deteta i da promovišu sve dimenzije razvoja deteta, uključujući fizički, mentalni, duhovni, moralni, psihološki i socijalni razvoj. Stavovi koje svi stručnjaci treba da imaju su: nepristrasnost, pokazivanje istinske brige za dete, vera u potencijal deteta za promenu, timski rad, sposobnost da uoče i otklone ili reaguju na uočene predrasude, proaktivnost i fleksibilnost.

U nastavku teksta je dat bliži opis pet kompetencija koje su zajedničke i koje bi trebalo da poseduju svi stručnjaci koji dolaze u kontakt sa decom u sukobu sa zakonom bez obzira na njihovu profesionalnu ulugu.

KOMPETENCIJA 1 – Stručnjaci primenjuju međunarodne i nacionalne propise i standarde za postupanje sa decom u sukobu sa zakonom 

• Znanja koja stručnjaci treba da imaju su sledeća:

1. a) upoznati su sa međunarodnim i nacionalnim pravnim i institucionalnim okvirom za promociju i zaštitu prava deteta;
2. b) upoznati su sa principima i standardima rada sa decom u sukobu sa zakonom i primenom diverzionih mera;
3. c) znaju na koji način vođenje sudskog postupka i lišenje slobode mogu uticati na dete i šta podrazumeva da je postupak prilagođen deci.

• Veštine koje stručnjaci treba da imaju su sledeće: 

1. a) primenjuju međunarodno i nacionalno pravo i standarde prilikom donošenja odluka i postupanja u okviru svoje nadležnosti, pri čemu su vođeni principima Konvencije o pravima deteta;
2. b) primenjuju i prilagođavaju procedure, mehanizme i protokole za postupanje sa decom i/ili upućivanje nadležnim službama;
3. c) koriste alatke za procenu individualnih potreba deteta i prikupljanje i praćenje podataka. 

• Stavovi koje stručnjaci treba da imaju su sledeći:

1. a) pragmatičnost;
2. b) praktičnost;
3. c) mogućnost analize i sinteze;
4. d) vođenje računa o detaljima.

KOMPETENCIJA 2 – Uspostavljaju prilagođenu i senzitivnu komunikacija sa detetom 

• Znanja koja stručnjaci treba da imaju su sledeća:

1. a) upoznati su sa principom participacije deteta u svim postupcima koji ih se tiču;
2. b) upoznati su sa efikasnim tehnikama komunikacije sa detetom (verbalna i neverbalna komunikacija);
3. c) upoznati su sa tehnikama aktivnog slušanja;
4. d) upoznati su sa raznim strategijama za komunikaciju sa decom u sukobu sa zakonom. 

• Veštine koje stručnjaci treba da imaju su sledeće: 

1. a) umeju da formiraju i održe odnos poverenja s detetom;
2. b) znaju kako da razgovaraju sa detetom na način koji je detetu razumljiv kada mu daju informacije u vezi njegovih/njenih prava i samog predmeta;
3. c) znaju da angažuju dete da aktivno učestvuje u kreiranju i praćenju plana intervencije;
4. d) znaju kako da primene tehnike aktivnog slušanja i komunikacije koje su u skladu sa detetovim slučajem, porodičnom situacijom, socio-kulturnim miljeom i stepenom razvoja.

Stavovi koje stručnjaci treba da imaju su sledeći: 

1. a) zainteresovanost za rad sa decom;
2. b) pokazivanje brižnog, senzitivnog i podržavajućeg stava prema svakom detetu;

KOMPETENCIJA 3 – Primenjuju zaštita prava deteta u cilju smanjenja rizika nanošenja štete detetu 

• Znanja koja stručnjaci treba da imaju su sledeća:

1. a) razumeju odgovornosti i uloge različitih institucija i službi koje mogu biti uključene u rad sa detetom, procedure i protokole za prijavu nasilja ili diskriminacije i za upućivanje deteta na odgovorajuće mere podrške;
2. b) upoznati su sa znacima i efektima nasilja i diskriminacije dece po bilo kom osnovu i načinima na koje se može prevenirati ili ublažiti naneta šteta;
3. c) upoznati su sa principima inkluzije i uvažavanja različitosti; 
4. d) znaju da kod deteta prepoznaju znakove neprijatnosti, straha, stresa, traume, nasilja, suicidalnosti, zavisnosti od štetnih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, alkohola i sl.

• Veštine koje stručnjaci treba da imaju su sledeće: 

1. a) primenjuju politike i procedure bezbednosti i sigurnosti deteta;
2. b) znaju kako da podele informacije o detetu na adekvatan način pri čemu se obezbeđuje zaštita privatnosti;
3. c) primenjuju metode mirnog razrešenja konflikta i medijacije;
4. d) ukoliko je dete bilo žrtva primenjuju mere podrške kako ne bi došlo do reviktimizacije;
5. e) primenjuju principe inkluzije i različitosti.

• Stavovi koje stručnjaci treba da imaju su sledeći:

1. a) objektivnost;
2. b) otvorenost i tolerancija;
3. c) dostupnost detetu.

KOMPETENCIJA 4 – Promovišu reintegraciju i rehabilitaciju dece kako ne bi ponovo činila krivična dela 

• Znanja koja stručnjaci treba da imaju su sledeća:

1. a) poznaju načine uključivanja deteta, porodice i lokalne zajednice u kreiranje individualnog plana od momenta prvog kontakta deteta sa sistemom; 
2. b) poznaju mere koje im stoje na raspolaganju u zajednici za reintagraciju i rehabilitaciju deteta i koje sve institucije ili akteri mogu biti uključeni u ovaj proces.

• Veštine koje stručnjaci treba da imaju su sledeće: 

1. a) uključuju komponentu reintegracije i rehabilitacije u individualnu procenu i pravljenje individualnog plana;
2. b) tokom sprovođenja intervencije primenjuju mere kojima se jača odnos deteta sa porodicom i zajednicom;
3. c) uključuju spoljašnje aktere i partnere koji su važni za postupak rehabilitacije i reintegracije u što ranijoj fazi.

• Stavovi koje stručnjaci treba da imaju su sledeći: 

1. a) proaktivnost i kreativnost;
2. b) fleksibilnost.

KOMPETENCIJA  5 – Sarađuju sa svim akterima uključenim u rad sa detetom u sukobu sa zakonom 

• Znanja koja stručnjaci treba da imaju su sledeća: 

1. a) poznaju sferu nadležnosti i domašaja delovanja svakog aktera u okviru sistema koji može doći u kontakt sa decom u sukobu sa zakonom; 
2. b) upoznati su sa domašajima multidisciplinarnog pristupa, saradnje, operativnih procedura, protokola i mehanizama za upućivanje, komunikacije informacija i koordinacije.

• Veštine koje stručnjaci treba da imaju su sledeće:

1. a) upućuju specifične slučajeve kvalifikovanim kolegama i prepoznaju limite svoje uloge i kompetencija;
2. b) efektivno komuniciraju sa svim formalnim i neformalnim akterima; 
3. c) sarađuju sa akterima iz drugih sektora i rade u timu kako bi se postigao zajednički cilj;
4. d) sarađuju i komuniciraju sa porodicom i zajednicom deteta.

• Stavovi koje stručnjaci treba da imaju su sledeći: 

1. a) spremnost za rad u multidisciplinarnom timu i deljenje informacija;
2. b) pokazivanje poštovanja prema svakom profesionalcu;
3. c) pokazivanje interesa za obnavljanje znanja i učenje novih veština;