Kritičko mišljenje, kao razmišljanje koje uključuje sintezu, poređenje i procenu različitih stavova, zahteva od osoba da se angažuju i promišljaju o znanju kroz širok i različit spektar misaonih zadataka. Naime, usled hiperprodukcije informacija i sveprisutnih predrasuda, stereotipa i naivnih verovanja, potrebno je da razvijemo različite (intelektualne) veštine radi postizanja različitih kompetencija, ali i potpunijeg života u celosti. Analiza protivrečnosti, argumentovanje za i protiv, obrada informacija, predviđanje, odnosno anticipiranje posledica, testiranje mogućih rešenja i sl., samo su neke od aktivnosti i tehnika koje su često zanemarene u obrazovnom sistemu, a predstavljaju glavne postulate kritičkog mišljenja. Između ostalog, i pseudonaučne tvrdnje koje se namerno ili iz neznanja predstavljaju kao naučne, ali ne poštuju pravila naučnog metoda, najčešće se ne mogu testirati ili se vrlo lako mogu opovrgnuti.
Kada govorimo o kontekstu dece, ona su tokom jednog dana bombardovana najrazličitijim porukama, informacijama, fotografijama, videima i sl., bilo da su u školi, na društvenim mrežama ili razgovaraju sa svojim prijateljima. Imajući to u vidu, ona bi trebalo da procene ono što čuju i vide kako bi formirali svoja mišljenja i uverenja. Bez obzira na to šta dete planira da radi u kasnijem periodu, ono će morati da zna kako kritički da razmišlja, rešava probleme i donosi odluke. Naime, veština kritičkog mišljenja je sposobnost da se zamišljaju, analiziraju i procenjuju informacije kako bi se utvrdio njihov integritet i validnost, na primer šta je činjenično, a šta nije. Postoji mnogo načina na koje veštine kritičkog mišljenja mogu koristiti vašem detetu: od sposobnosti da reše složene probleme u školi, do izgradnje odnosa i suočavanja sa pritiscima vršnjaka, kako u fizičkom okruženju, tako i onlajn. Dakle, veštine kritičkog mišljenja osposobljavaju vaše dete da se nosi sa životnim izazovima i preprekama.
Takođe, razvijanje veština kritičkog mišljenja ključno je za digitalnu pismenost i bezbedno kretanje internetom. Ove veštine, koje se mogu razvijati od ranog uzrasta, nisu primenljive samo u stvarnom svetu, već su ključne za očuvanje bezbednosti dece i mladih na mreži. Mnoga deca su uverena da znaju kako da budu bezbedna na mreži, međutim, postoji nekoliko razloga zbog kojih su deca često u većoj opasnosti jer ona možda ne razmišljaju uvek o posledicama svojih postupaka, što ih može dovesti do toga da dele previše informacija o sebi.
Kada deca razvijaju veštine kritičkog mišljenja, uče i da procenjuju kada nepoznati zahtev za prijateljstvo treba da se ignoriše, kada se neko neprikladno ponaša u digitalnom okruženju, kada nalog treba da se blokira ili kada treba da napuste onlajn ćaskanje i/ili potraže podršku i pomoć odraslih. Oni takođe uče da dovode u pitanje dezinformacije i „lažne vesti“, da traže pouzdane izvore informacija, prepoznaju lažne onlajn identitete i slučajeve kada su uznemiravani/zlostavljani.
Često roditelji ne znaju na koji način mogu da pomognu izgradnju ovih veština, ali ona se najčešće dešava kroz svakodnevne interakcije. Dok razgovarate sa svojom decom postavljate im otvorena pitanja i dozvoljavajte svom detetu da eksperimentiše i rešava probleme. Učenje dece kritičko da razmišljaju važan je deo roditeljstva. Štaviše, kada učimo decu da kritički misle, takođe ih učimo da budu nezavisni, što je jedan od najvažnijih zadataka nas roditelja.
Neki od metoda koje mogu vama kao roditeljima da budu od koristi u izgradnji veština kritičkog mišljenja jesu sledeći:
- Obezbediti priliku za igranje – gradnja kockica, igranje uloga, društvene igre i sl.;
- Pauzirajte i čekajte, ponudite detetu vreme da razmisli – nemojte odmah da intervenišete. Sačekajte i gledajte pre nego što uskočite da rešite problem;
- Postavljajte otvorena pitanja npr. „Kakve ideje imaš?, Šta misliš da se ovde dešava?“ „To je zanimljivo, reci mi zašto misliš tako?“
- Pomozite deci da razviju hipoteze npr. „Ako ovo uradimo šta misliš da će se desiti?“;
- Podstaknite dete da razmišlja na nove i drugačije načine;
- Budite dobar uzor/model – ponekad je najbolji način da svoju decu naučite važnoj životnoj veštini da je modelirate u svom životu. Na kraju krajeva, deca imaju tendenciju da kopiraju ponašanje koje vide kod svojih roditelja. Budite sigurni da modelirate kritičko razmišljanje u svom životu istražujući stvari koje zvuče neistinito i izazovne izjave koje izgledaju neetično ili nepravedno.
Naravno, postoje situacije gde vi kao roditelj morate da se uključite, ali i tada je korisno da modelirate svoje kritičko razmišljanje, verbalizujte ono što se dešava u vašem umu, deca uče posmatrajući na koji način razmišljate.
Možda najvažnija stvar koju treba zapamtiti je da podsticanje dece da budu kritički promišljena zahteva više vremena i sporije je nego jednostavno im reći šta da misle. Jednako važi i za pomaganje malom detetu da nauči da hoda -u ranim fazama je uvek brže nositi dete. Međutim, uz strpljive i podržavajuće roditelje, deca nauče da hodaju i, ubrzo, nauče da hodaju brzo (ili čak brže) od svojih roditelja. Isto važi i za kritičko razmišljanje: strpljenje i blaga upornost u ranim fazama, dovode do velikih rezultata.
Reference za dalja čitanja:
Paul, R., & L. Elder (2006). Critical Thinking: Learn the Tools the Best Thinkers Use. Upper Saddle River, NJ: Pearson/Prentice Hall.
Fisher, A. (2011). Critical Thinking: An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press.
Byron, T. (2008). Safer Children in a Digital World: The Report of the Byron Review. DCSF Publications.
