Lista 20 veličanstvenih „Blica“ je brevijar onih najboljih među nama i na ovoj listi redosled nije bitan, jer se ljudskost ne rangira. Ovo su ljudi koje na ove stupce nisu doveli ni snaga novca, ni moć politike, ni slava estrade. 

Njih je ovde dovelo ono najljudskije u njima i podvizi vredni divljenja i poštovanja. Dakle, veličanstveni u svakom pogledu.

Milorad Jurković

Stolar Mile, majstor iz Beočina, za pola godine je napravio i poklonio više od 260 stolica za hranjenje beba svakoj porodici koja mu se obratila. Jedini uslov je da se stolice, kada ih dete preraste, dalje poklanjaju. Miletu pomažu i članovi njegove porodice, ali i mnogi drugi. Oseća se, kaže, kao grudvica koja je pokrenula lavinu. Budući da koristi daske koje su ostatak, mnogi mu daju materijal, obezbeđuju gorivo ili prevoz kako bi stolice došle do bukvalno svih krajeva Srbije.

Mile je muzičar i ima još jednu akciju – sa svojim bendom besplatno svira porodicama koje ih pozovu slaveći rođenje deteta.

– Ljude stalno neko laže, obećavaju im akcije, niže cene, gratise, a kad odu u market, tamo je potpuno druga priča. Samo sam hteo da im pokažem da će, ako zatraže, stolicu i dobiti – kaže ovaj čovek dobrog srca.

Jovana Radenković

Petnaestogodišnjakinja iz Lađevaca kod Kraljeva morala je nakon smrti oca da donese tešku odluku i preuzme brigu o ogromnom poljoprivrednom imanju i farmi sa 27 krava koje dnevno daju 300 litara mleka. Jovanin deda Veljko je već u godinama, a majka brine o još petoro dece, od kojih najmlađi Marko još nije navršio godinu. Jovani pomažu i dve sestre, ali ona je ta koja je preuzela najveći teret. Ustaje mnogo pre svojih vršnjaka, poslove u štali mora da završi najkasnije do šest sati da bi se na vreme spremila za školu i stigla na autobus. Uz to, Jovana je odlična učenica.

– Nije teško, jer ja volim ovo da radim. Oni su hteli da prodamo krave. Da ih ostane samo nekoliko. Ja sam onda rekla da mi to možemo. Da mi to hoćemo. Znači da onaj ko ima volju i hoće, taj sve i može – kaže Jovana

Redžep Arifi

Policajac iz Preševa koji je raznežio svet. Novinarka Bi-Bi-Sija Menvin Rana uhvatila je kamerom u prihvatnom centru u Miratovcu momenat u kojem se srpski policajac igra sa sirijskim dečakom. Fotografija je podeljena na Tviteru i ubrzo je postala viralna. Arifi nije bio svestan da slike gleda ceo svet dok nije otišao u stanicu. Kada je saznao, samo je rekao da je to ljudski čin i obaveza svakog čoveka.

– Održavao sam red na mestu gde izbeglice ulaze u autobuse. Umorni ljudi, ko zna koliko su do tada pešačili i šta su prošli. Vidim, dete plače, a majka iznemogla, nema snage da ga smiri. Kažem: „Daj meni dete da ga podržim“ i podignem ga. Ono je brzo prestalo da plače, počelo da mi dira značku i da se smeje – prisetio se Arifi momenta u kome je nastala fotografija.

Borislava Perić Ranković

Reprezentativka Srbije proglašena je za najbolju stonoteniserku sveta u kategoriji sportista sa invaliditetom. Borislava je u kolicima zbog povrede na radu 1994. Treninge je počela 2003. Posle osam meseci izlazi na prvi međunarodni turnir. Ove godine je u konkurenciji sportista sa invaliditetom osvojila zlatnu medalju u pojedinačnoj konkurenciji na Evropskom prvenstvu u Danskoj, srebrnu u ekipnoj konkurenciji, a osvojila je i tri zlatne medalje na takmičenjima za Svetski kup.

– To je još samo jedan dokaz da sve ono što sam do sada uradila nije ostalo nezapaženo, ali za mene predstavlja krunu svega – priča Borislava. Njene kolege iz paraolimpisjkog tima smatraju nagradu podstrekom za sve sportiste s invaliditetom.

Nikola Vlajković

Jedanaestogodišnjak iz Gračca kod Vrnjačke Banje, posle stravične nesreće, iz zapaljenog automobila izvukao je jednogodišnju sestricu Lenu. Drama se odigrala u blizini grčkog odmarališta Paralija, odakle se porodica vraćala s letovanja. U porodični automobil je udario džip. Vatra je zahvatila automobil, a Nikolini roditelji su povređeni.

– Nisam razmišljao o sebi, sestra je pozadi bila vezana na sedištu, nije imao ko da je spase. Odvezao sam je i izvukao kroz prozor. Ubrzo su se iz automobila u plamenu izvukli otac i majka, nekoliko desetina sekundi pre nego što je eksplodirala boca za plin – priseća se ovaj učenik šestog razreda. Gorica Vlajković, Nikolina majka, kaže da je tek naknadno postala svesna šta se dogodilo i šta je uradio njen mali heroj.

Igor Jurić

Foto: RAS / RAS Srbija

Nakon svirepog ubistva njegove ćerke Tijane, Igor Jurić je nastavio da neguje uspomenu na nju aktivno se zalažući da se promene propisi kako bi policija odmah počela istragu za nestalom osobom, ako postoje osnovane sumnje da je ta osoba žrtva krivičnog dela. Zahvaljujući njegovoj upornosti i zalaganju, Skupština je usvojila Tijanin zakon. Takođe, podržao je usvajanje Aleksinog zakona za bolju zaštitu od vršnjačkog nasilja i ostalih propisa koji se tiču zaštite dece.

– Nakon tragedije smisao sam uvideo u potrebi da aktivno doprinesem da društvo i zajednica postanu bolje i bezbednije mesto za život – napisao je Jurić. Ustanovio je Tijaninu humanitarnu fondaciju i pokrenuo sajt u sećanje na okrutno ubijenu ćerku. – Svaka pompa bi našoj Tijani smetala, ali način na koji je sada prisutna nam daje snagu da promenimo sve što usporava pomoć deci koja su u nevolji – kaže Igor Jurić.

Ostatak teksta pročitajte na blic.rs