Sa pojavom interneta, a pre svega sa razvojem društvenih mreža, pojavio se i pojam vršnjačkog elektronskog nasilja (cyberbullying). Najčešće je prisutno kod mladih između 10 i 19 godina, a donja granica u godinama se sve više spušta.

Nebezbedno korišćenje digitalne tehnologije donosi sa sobom određene rizike, pogotovo kada su u pitanju deca i mladi. Digitalno nasilje je relativno nov termin i njegova pojava, kod nas i u svetu, zaokuplja sve veću pažnju naučne i stručne javnosti.

Pod elektronskim nasiljem podrazumevamo sve slučajeve u kojima neko koristi elektronske urađaje – mobilni telefon, tablet, računar, kameru i internet da bi nekoga namerno uplašio, uvredio, ponizio ili ga na neki drugi način povredio. Najčešće podrazumeva tekstualne ili video poruke, fotografije i pozive kojima se druga osoba uznemirava, uhodi, vređa, provocira i zastrašuje.

Istraživanja pokazuju da je digitalno nasilje doživelo 66% srednjoškolaca. Više od 30% srednjoškolaca je čulo ili videlo da njihovi vršnjaci trpe digitalno nasilje, a zabrinjavajuć podatak je da je čak 84% srednjoškolaca je sebe izložilo nekom od rizika na internetu kao što je komunikacija sa nepoznatim osobama, prihvatanje zahteva za prijateljstvo od nepoznatih osoba, davanje ličnih podataka nepoznatim osobama, a velik broj njih pristao je da se susretne sa osobama koje su upoznali preko interneta.

Digitalno nasilje može se ispoljiti na različite načine:

• Postavljanje uznemiravajućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video snimaka ili slanje materijala putem aplikacija, sms poruka ili mejla
• Snimanje i distribucija slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja
• Uznemiravanje telefonskim pozivima
• Korišćenje tuđeg identiteta
• Kreiranje profila na društvenim mrežama na korišćenjem tuđeg imena
• Nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija
• Objavljivanje lažnih optužbi i glasina o drugoj osobi
• Promena ili krađa lozinki
• Slanje virusa
• Ostavljanje neprimerenih komentara ispod tuđih fotografija
• Podsticanje mržnje i pozivanje na nasilje
• Postavljanje sadržaja koji kontinuirano vređaju ličnost žrtve
• Neovlašćeno slanje fotografija žrtve i manipulacija tim fotografijama ili nekim drugim privatnim sadržajima o žrtvi
• Otvorena ili prikrivena pretnja žrtvi
• Podsticanje na upotrebu govora mržnje i nasilja
• Iskorišćavanje žrtve u seksualnoj konotaciji
• Insinuiranje ili otvorena povreda seksualnosti žrtve.
• Pedofilija
• Zloupotreba ličnih podataka i fotografija

Ukoliko ste žrtva digitalnog nasilja, ili znate nekoga ko trpi ovu vrstu zlostavljanja, potrebno je da odmah prijavite zlostavljača. Svaki trag o komunikaciji treba sačuvati, skrinšotovati ili fotografisati. Takođe, treba sačuvati i link profila, koji ostaje nepromenjen bez obzira koliko puta osoba promeni ime profila.

Žrtvama svake vrste nasilja treba pružiti podršku, a razgovoru o njihovom iskustvu pristupati bez osude. U mnogo slučajeva se dešava da žrtva oseća krivicu zbog onoga što joj se dogodilo, i brine da je mogla da postupi drugačije kako bi sprečila nezgodu. U slučaju osećaja srama, krivice i mržnje prema sebi treba omogućiti žrtvi da razovara sa stučnim licem koje će žrtvi pružiti alate i naučiti je mehanizmima za prevazilaženje traume.

Aleksandar Karov