Kada su upitani zašto tuku svoju decu, mnogi roditelji su odgovorili: “pa i ja sam dobijao batine kad sam bio mali, pa sam sad živ i zdrav.“ Upravo ta izjava potvrđuje teoriju da deca usvajaju modele ponašanja od svojih roditelja i kada odrastu postaju poput njih. Biti roditelj podrazumeva usmeravanje, podsticanje i zajedničko učenje, a ne bol, strah i kontrolu.

Reč disciplina potiče od latinske reči „discere“ što znači „učiti“. Dakle, decu treba disciplinovati znanjem. Kada nauče zašto nešto ne sme da se radi, biće bolji ljudi nego ako zbog grešaka budu dobijali batine.

Istina je da deca ne uče kada dobiju batine i budu ostavljena da sama plaču u sobi. Deca tada zapravo propuštaju celu lekciju. Razgovor o tome zašto je to što je uradilo problematično, opasno ili neprimereno i šta mogu da urade ubuduće da kako ne bi došlo do negodovanja roditelja je pravi način da doprete do deteta i podstaknete ga da se popravi.

Bitna je perspektiva! Ni odrasli ne uče kada dobiju batine. Ako bi bračni drugovi jedni druge udarali kada bi bili nezadovoljni u braku, to bi se okarakterisalo zlostavljanjem. Isto tako posmatrajte i situaciju kada se deca disciplinuju batinama. Deca su mali ljudi i sve što može da shvati odrastao čovek, može i malo dete ako mu se objasni u skladu sa njegovim uzrastom.

U mnogim zemljama, udaranje deteta je ilegalno. Iz mnogih, tužnih primera zaključeno je da neki roditelji nemaju meru, već udaraju tako da obeleže dete za ceo život. Zbog toga su batine zabranjene zakonom i svaki roditelj za kojeg se sumnja da šteti svom detetu može biti priveden.

Zašto su batine loše? Američka akademija za pedijatriju (American Academy of Pediatrics) je 2018. godine objavila dokument na temu telesnog kažnjavanja gde je objašnjeno zašto su pedijatri protiv ovakvog vida disciplinovanja dece. Između ostalog, u tekstu je naglašeno da fizičko kažnjavanje ima veoma štetan uticaj na dečiji razvoj. Dolazi do pogoršavanja mentalnog zdravlja, pogotovo se povećava mogućnost razvijanja depresije i paničnog poremećaja, kognitivnih problema nastalih od toksičnog stresa, kao i problema straha od vezivanja i prepuštanja nekome u emocionalnom smislu.

Verovati nekom i voleti ga iako te udara i kaže “batine služe da bi bio bolji“ i da te uprkos tome voli, stvara pogrešnu sliku ljubavi u detetovoj glavi. Kasnije u životu, dete će podsvesno ili demonstrirati ljubav na pogrešan način, ili će tražiti partnera koji će biti grub i nasilan. Deca kopiraju modele ponašanja i reagovanja roditelja, i vrlo često se dešava da agresivna deca dolaze iz porodica gde su roditelji agresivni. Bitna razlika je da roditelj agresijom, batinama i besom demonstrira moć, a dete na isti način demonstrira bespomoćnost.

Ako su nas roditelji tukli, velika je verovatnoća da ćemo mi smatrati da je uredu da i mi udaramo svoju decu. Tako se stvara začarani krug u kojem uvek postoji neko dete koje strahuje i pati. Umesto batina, potrebno je da pribegavamo manje agresivim metodama vaspitanja i da se potrudimo da izbegnemo ponavljanje grešaka sopstvenih roditelja, sada kada znamo koliko je to štetno. Onda možemo da kažemo da smo od deteta stvorili stabilnu ličnost koja će u budućnosti biti u stanju da na isti način odgaja svoje potomke.

Timea Kukla