Postoje deca koja svet doživljavaju intenzivnije i dublje. Koja posmatraju, promišljaju i pokušavaju da razumeju. Ipak, da ne znači da je tvoje dete rođeno sa greškom samo zato što ne funkcioniše kao većina. Neka deca ne ulaze lako u grupne igre, ne vole da budu u centru pažnje i ne zovu odmah nove drugare kući. Roditeljska briga da dete pati jer je usamljeno lako može da preraste u nežni pritisak: „Idi da se igraš“, „Zašto ne zoveš nekoga?“, „’Ajde, svi to rade.“  Međutim, dešava se da se deca baš tada još više zatvore svoj svet.