Sve je više dece koja svakodnevno koriste tehnologiju. Mnoga čak i odrastaju koristeći je od prvog dana kada su stekli sposobnost da drže telefon u rukama. Šta deca rade dok su na internetu? Imamo li uvid u to?

Postavljanje slika, igranje igrica i dopisivanje može imati i negativnu stranu. Da li uopšte treba spominjati pedofile, hakere, krađu podataka i identiteta i ucenjivanje fotografijama? Zbog ovoga moderan roditelj ima još jedan zadatak više kada se radi o vaspitanju i zaštiti deteta, a to je kontrola onoga šta dete radi kada koristi telefon, tablet ili kompjuter.

1. Deca nisu svesna opasnosti.

,,Besplatne igrice!’’ ,,Klikni i osvoji!’’ ,,Pobedili ste na nagradnoj igri!’’ ,,Izvučeni ste i osvojili ste 1000 dolara’’ Kao odrasli ljudi, svesni smo da ništa od ovoga nije moguće i da je svaki klik na neku od ovakvih objava mamac za krađu podataka. Ali da li to znaju naša deca? Da li oni imaju tu sposobnost rasuđivanja? Upozorite dete da ne veruje nikome na mreži ukoliko ga lično ne poznaje.

2. Upoznajte se sa ponašanjem svog deteta na mreži.

Može se dogoditi da je vaše dete – dete za primer, a da se na mreži ne ponaša tako. Uvredljivi komentari, ucenjivanja, zavere protiv vršnjaka češće su nego što želimo da verujemo. Proverite da li je vaše dete žrtva, zlostavljač ili nemi posmatrač internet zlostavljanja. Naučite dete da vam prijavi sve što je uznemiravajućeg karaktera. Veoma je bitno da zna od čega treba da se zaštiti i da vas vidi kao osobu kojoj može da se poveri.

3. Čuvajte svoje dete od predatora.

Pametni telefoni su često podešeni da dele lokaciju vlasnika bez njegovog pitanja. Ovo znači da predator može znati gde se vaše dete nalazi istog trenutka kada ono nešto postavi na profil društvene mreže. Prikupljanjem podataka lako se može fomirati raspored kretanja deteta i njegovih aktivnosti, a ako tome dodamo da predator zna i sa kime se dete druži i šta sa društvom radi – imamo savršenu žrtvu. Podesite podešavanja telefona tako da deca nikada ne dele svoju lokaciju. Takođe, podesite aplikacije da poruke i zahteve za prijateljstvo mogu da im šalju samo osobe koje ih poznaju.

4. Proverite pozive i poruke koje vaša deca primaju.

Pravo na privatnost treba potpuno isključiti kada se radi o maloletnoj deci koja mogu u nekoliko klikova da unište život sebi i svojim roditeljima. Sklapanje prijateljstva internetu se dešava mnogo brže nego uživo. Razmena brojeva i nadimaka na društvenim mrežama je sasvim normalna stvar. Potrebno je da budete upoznati sa ljudima sa kojima vaše dete svakodnevno komunicira. Da li su to drugari iz razreda? Da li je to drugarica koja živi sa vama u zgradi? Ili je to sredovečni muškarac koji skuplja podatke o naivnom detetu kom planira da naudi, predstavljajući se kao trinaestogodišnjak?

5. Razgovarajte sa svojom decom o fotografisanju bez odeće.

Trenutno najpopularniji vid internet zlostavljanja predstavljaju nage fotografije. Kako uopšte dođe do toga? Predator se upozna sa detetom, postane ,,njegov prijatelj’’, redovno komentariše i lajkuje a, onda kada je dete potpuno opušteno u razgovoru sa njim na lep način zamoli za slike gde je dete nago. Većina odraslih bi odmah blokirala ovakvu osobu, ali ne i deca. Predator ih najčešće kontroliše lažnim pretnjama koje u detetu stvaraju grižu savesti, krivicu i strah od osude. Na ovaj način internet sandučići se pune fotografijama maloletnika bez znanja roditelja. Nažalost, roditelji saznaju šta se desilo onda kada je već prekasno. Zbog ovoga je potrebno da konstantno kontrolišete sa kime se vaše dete druži kada je na mreži i da ga usput ohrabrujete da sa vama sve deli, bez da vi pitate. Uzajamno poverenje je korak ka sigurnijem boravku na interentu.

Timea Kukla