Lični stav

Piše: Vlada Arsić

Bezbednost naše dece nije političko pitanje. Ponajmanje poligon za ukrštanje stranačkih kopalja, podizanje rejtinga ili sticanje političkih poena. Briga o deci je pitanje odgovornosti svakog pojedinca u našem društvu, svake ustanove, organizacije, partije ili stranke, nezavisno od ideoloških uverenja. Ili bi barem tako trebalo da bude.

Naša inicijativa kojom se traži da se pooštri kaznena politika i najsvirepiji zločinci doživotno odstrane iz društva, a koju je svojim potpisima podržalo blizu 160 hiljada građana naše zemlje, već godinu i po dana rasplamsava polemike i strasti. Čuli smo oprečna mišljenja, od onih koji su nas bezrezervno podržali, pa sve do onih koji su nam prebacivali da smo laici, pravni analfabeti, da se ne razumemo u svrhu krivičnih sankcija, i najzad, a bilo je i takvih mišljenja, da smo skloni revanšizmu i ne shvatamo da bilo koja kazna, čak i ona izrečena za najmonstruoznije zločine, mora da bude humana. A doživotna robija bez prava na uslovni otpust, po njima, to svakako nije.

• 

  Prikupljanje potpisa građana

Pritom, mahalo se i sa raznim objašnjenjima, statistikama i grafikonima, potezala su se i tuđa iskustva, a sve sa ciljem da se pokaže i dokaže da nijedna kazna, čak i ona najteža, neće doprineti smanjenju krivičnih dela, odnosno neće zaustaviti nasilnike u zverskom zadovoljavanju najnižih strasti. Rečju, kao država i društvo potpuno smo nemoćni da sprečimo pomahnitali um kada odluči da nasrne na bilo čije dete.

Neka je i tako, ali u tome nije suština. Naša inicijativa nije imala za cilj da zalazi u pravna, psihološka i ina pitanja, već prvenstveno da se onom ko je već počinio najteže delo, ubio dete, trudnu ženu ili bilo koje ranjivo biće, nemoćno da se samo zaštiti, zauvek onemogući da to ponovi. Pogotovo kad znamo da je najveći broj povratnika zabeležen upravo među silovateljima, te da ih u ponavljanju zločina ne može zaustaviti ni starosna dob ni godine provedene na robiji. Uzgred, kad već pominjemo humanost, mogli biste da nas, ovako neuke, uputite i objasnite kakav to odnos zaslužuje „čovek“ koji je u stanju da najpre siluje trogodišnje dete, a potom mu kamenom razmrska lobanju? Ili onaj ko je tri puta iskoristio uslovni otpust iz zatvora da bi ponovo silovao i ubijao?

• 

  Žrtve svirepih ubica: Tijana Jurić, Ivana Podraščić, Anđelina Stefanović

Tokom proteklih petnaest meseci imali smo prilike da čujemo različita mišljenja. Izjašnjavali su se stručnjaci raznih fela, od novinara i pravnika, do psihologa i stranačkih lidera. Najzad, svoj sud dao je i sȃm narod. Jedini koji su sve vreme mudro ćutali i odbijali da se mešaju u svoj posao bili su oni koji su uistinu, po Ustavu i zakonu, dužni i pozvani da po ovom pitanju raspravljaju – poslanici Narodne Skupštine.

U tom pravnom vakumu, dok su poslanici glumili zumbule i koristili rupu u zakonu (Ustav ih obavezuje da razmotre svaku inicijativu koju pokrene 30.000 građana, ali ne predviđa i rok u kome bi trebalo da se to stavi na dnevni red), nepodeljena podrška nam je stizala samo od opozicionih stranaka, na čemu smo im (bili) beskrajno zahvalni. A onda se to promenilo.

Odluka jednog čoveka (u okviru ili izvan ustavnih ovlašćenja, svejedno) da sve to preseče i izađe u susret našoj inicijativi dočekana je na nož upravo od onih koji su nam doskora pružali podršku. Navodno, javnom zahvalnicom smo mu podigli rejting i omogućili sakupljanje „jeftinih“ političkih poena. Moguće je. Međutim, ono što nas je uistinu zateklo i razočaralo je licemerje, spremnost naših društvenih poslenika da sve politizuju i (zlo)upotrebe u svrhu stranačkih interesa. Očigledno da po ko zna koji put moramo da podsetimo da naša Fondacija nije deo političke sfere i da se od samog osnivanja bori za univerzalne ljudske vrednosti i prava dece, te se trudimo da ih zaštitimo i od svih vrsti pošasti, uključujući i pokušaj politizacije, ma sa čije strane da dolazi.

Kao građani ove zemlje možda ćemo i tolerisati razna predizborna obećanja, neispunjena očekivanja, bajkovite priče i obmane, ali kao Fondacija ćemo uvek biti na strani budućnosti, na strani naše dece. To je jedino što vam ne možemo oprostiti.