Vest da će Ninoslav Jovanović (32), frizer iz sela Malče kod Niša koji je 2005. godine oteo i seksualno zlostavljao dve devojčice, uskoro izaći na slobodu, zabrinula je žitelje Niša i okoline. Reklo bi se, bez razloga, jer sam podatak da će Jovanović izaći dve godine ranije (osuđen na tada maksimalnih 15 godina), očito govori o tome da je neko procenio da se u međuvremenu pokajao, shvatio težinu počinjenog dela i da nema bojazni da bi ubuduće mogao da ponovi nešto slično. Samo, da li je baš tako?!
Ono što brine roditelje u Brzom Brodu i okolnim selima nije samo rečenica koju je „niški berberin“ izgovorio prilikom hapšenja („vratiću se i tek tada ćete videti šta ću da uradim“), već i podatak da je oba zločina počinio u trenutku kada je još bio na uslovnoj slobodi (prethodno je, zbog niza prevara i silovanja jedne žene i deteta, već proveo 11,5 godina u zatvoru). S toga i ne čudi što mnogi u njemu vide tempiranu bombu koja bi, u dodiru sa slobodom, lako mogla da zavije u crno još neku porodicu.
Da nije reč o paranoji ili bezrazložnom strahu potvrđuje i hronologija monstruoznih događaja, svih onih godina zveri, u kojima su počinioci po pravilu bili i povratnici. Podsetimo se, recimo, Gorana Ilića koji je u selu Parcani, 2001. godine, ubio petnaestogodišnju devojčicu Dušicu Ilić tako što joj je presreo na putu do kuće i uvukao u šiblje. Devojčica se branila, pa ju je ubio udarajući kamenom u glavu. Silovao je mrtvu. A samo nekoliko meseci ranije, nakon amnestije, pušten je sa robije na kojoj je bio zbog dva okrutna ubistva.
Još gore je prošla trinaestogodišnja devojčica iz Batajnice, Tamara Ivanović, koja je zaklana kada je prišla čoveku koji je ležao na zemlji, u želji da mu pomogne. Ubica, Dragan Nikolić Čombe (51) izbo ju je nožem 19 puta u srce i leđa, samo da bi se dokopao mobilnog telefona koji je sutradan, na pančevačkoj pijaci, prodao za hiljadu dinara. Prethodno je, u Opovu, silovao i dvanaestogodišnju devojčicu.
Pedesetdvogodišnji Mladen Ogulinac iz Ledinaca izveo je u pidžamici, iz njene kuće, osmogodišnju Mariju Jovanović, silovao je, a zatim zadavio tako što je u njeno telašce ugurao čitav jorganski čaršav. I on je prethodno robijao zbog silovanja.
I dosije ubice Ivane Podraščić (14), Darka Kostića, prepun je monstruoznih zločina. Između ostalog, silovao je i staricu u sedmoj deceniji života, tako što ju je najpre zlostavljao, a nakon obljube i urinirao po njoj.
A šta tek reći za dvadesetosmogodišnju zver iz Vratarnice kod Zaječara, Vladicu Rajkovića koji je ubijao i pre nego što se dokopao trogodišnje Anđeline Stefanović, koju je silovao, a zatim joj kamenom zdrobio glavu i pocepao utrobu.
Nažalost, ovo je samo deo spiska zastrašujućih priča na kojem bi mogli da pozavide i najveći majstori horora. I premda je većina počinioca osuđena na maksimalne kazne zatvora koje su važile u tom trenutku, očito da su mnogi od njih dočekali da izađu na slobodu. Da izađu i ponovo ubiju.
I dok stručna javnost i dalje polemiše o tome koja bi kazna bila primerena za ovakve zločine, jedna se nameće kao najprirodnija i jedina moguća – doživotni zatvor bez mogućnosti pomilovanja! Možda će pravnici, psiholozi, pobornici ljudskih prava i drugi stručnjaci u tome pronaći i određene manjkavosti, ali jedno je izvesno: onaj ko je jednom ubio dete ili počinio drugi stravični zločin, nikada više neće biti u prilici da to ponovi. Sve drugo je teoretisanje, eksperimentisanje i igranje. Igranje sa životima onih koji još nisu ni stigli da požive.
Autor: Vlada Arsić
