Uskoro će dve godine od Tijanine smrti i od momenta kada je moj život dobio potpuno novi tok i smisao.

Nekada je pored porodice moj život bio fudbal, a ove godine nisam pogledao Ligu šampiona. Imali smo lep život. Sve smo planirali: kako ćemo decu školovati i kako će fakultet završiti u Belgiji. Supruga Mirjana je imala „žutu svesku“, kako smo je Tijana, Saška i ja zvali, gde su bili svi računi, troškovi, planovi, novac koji smo zaradili, računica koliko se moglo potrošiti i koliko ćemo uštedeti… Bacila je svesku neposredno posle sahrane jer su sa Tijanom svi planovi pali u vodu, propali… A živeli smo za Tijanu i Sašku.

Tijanu su svi voleli, i nije ni najmanje čudo što je postala simbol jedne borbe, dečje nevinosti, što jedan zakon nosi njeno ime. Ono što sebi nikada neću oprostiti i zbog čega plačem dan-danas isto kao i onog dana kada sam saznao da je mrtva jeste njena moć, dobrota i snaga da nas zaštiti. U najtežim trenucima mog života, onim pre njene smrti, kada je imala svega desetak godina, znala je da oseti da mi je teško, da me zagrli onako najjače što može i da kaže: „Samo, tata, budi tu uz mene, nikad me ne napuštaj i biće sve u redu…“

A ja nisam bio tu kad sam joj najviše trebao. Proganjaće me to verovatno dok sam živ. Jedina mi je uteha što smo svi mi prolazni, a ona je besmrtna. Moje je sada samo da radim za dobrobit druge dece i ponašam se na način da kada dođe vreme za to, dobijem tu privilegiju da budem što bliže njoj. Tik uz nju je nemoguće, jer je ona bila bezgrešna. Ali bar blizu nje…

Zato smatram da je moja obaveza da budem na raspolaganju drugoj deci i drugim roditeljima. I zato sve teže podnosim gubitak svakog deteta jer u svakom vidim Tijanu. Tako je i sa malom Anđom. Od momenta kada smo saznali za tužnu sudbinu naše Tijane, pokušao sam ostati čovek. Da niko ne izvuče iz mene nešto što nisam. Nisam tražio glavu monstruma, pokušao sam da zaštitim njegovu porodicu, stotine ljudi su mi pisale želeći da osvetim Tijanu, da ubijem čoveka koji je to uradio. Neki su mi čak otvoreno nudili uslugu za tako nešto. Svima sam strpljivo objašnjavao da mi to sebi ne smemo dozvoliti, neka slučaj dobije sudski epilog i neka dobije kaznu koju propisuje pravna država. I nisam želeo da se mešam oko izmene zakona jer nisam želeo da se ljudi pitaju „a šta opet ovaj hoće“.

Ali ovo što se desilo u Zaječaru, stotine poruka roditelja koje dobijam pogotovo su me uverile da se nešto mora menjati. I promeniće se. Obećavam.

Fondacija Tijana Jurić osnovana je sa ciljem da poboljša uslove za bezbednost dece, na ulici, internetu. Želimo da kroz edukacije upozorimo decu i roditelje na kojim mestima preti opasnost, da ih upozorimo da nisu sigurni čak i kada se osećaju najsigurnije. Baš kao što je i Tijana bila. Na tim edukacijama deca pomno slušaju, zato što sam ja „Tijanin tata“. I želim to da iskoristim, tragediju koja se desila, na najbolji mogući način. Do sada je to imalo efekta, ali smo malo škola obišli, mnogo manje od toga koliko želimo. Sve smo uradili u prethodnih godinu dana da sredstvima donatora i ljudi dobre volje uradimo nešto za svu decu u Srbiji.

Nadam se da će jednog dana i država razumeti naše napore da sva deca dobiju edukaciju, čak i ona u najudaljenijem mestu u našoj zemlji.

Urađeno je mnogo, ali nedovoljno. I to je pokazuje slučaj koji se desio u blizini Zaječara. Krivi su zakoni, i te kako. Ivanu Podraščić je ubio Darko Kostić, čovek koji je pre toga ubio staricu, a onda izašao iz zatvora i počinio još teži zločin. Jeftino gubimo naše jedino blago ove zemlje, decu. Otvoreno kažem, sad je dosta…

Zakoni se u našoj zemlji mogu i moraju menjati, a to je pokazao i „Tijanin zakon“. Ima ljudi u zemlji koji razumeju, koji žele da zaštite decu, koji će pomoći da se zakoni pooštre. Od kako sam se u svemu ovome našao, slušao sam o mnogim teškim slučajevima, zverstvima koja su se desila u našoj zemlji, ne u Americi, ni na drugom kraju Evrope. O tome se malo zna i piše.  I borićemo se, jer ima mnogo ljudi u ovoj zemlji koji brinu i zabrinuti su ne samo za svoju, već i za tuđu decu. Tražiću i dobiću njihovu pomoć. Već u narednim danima načinićemo prve korake i podneti zahteve za ono što želimo da promenimo. Tim Fondacije Tijana Jurić u saradnji sa pravnicima učiniće sve da živimo u boljoj i bezbednijoj zemlji, onakvoj kakva je trebala odavno da bude.

Igor Jurić

Foto: Igor Pavićević/Nedeljnik