Važno je da u ovoj situaciji razgovaramo sa svojom decom o tome šta se dogodilo.

Pitajte svoju decu šta znaju o događaju koji se desio, kako se osećaju povodom toga, i objasnite im da je potpuno normalno da osećaju strah i anksioznost.

Kako bi deca razumela situaciju objasnite im događaj jednostavno, što jasnije i bez detalja koje ne mogu da razumeju.

1. Vi kao odrasla osoba započnite razgovor. Iako su u okruženju naišli na informacije i čuli šta se desilo, važno je iskomunicirati sa detetom na pravi način šta se tačno desilo.

2. Pitajte svoje dete šta zna o tome šta se desilo i koje emocije oseća povodom tog događaja.

3. Pokažite i kažite svom detetu da je potpuno u redu i normalno da budu uplašeni. Takođe je važno da sa svojim detetom podelite i svoja osećanja, svoju tugu i zabrinutost kako bi se dete osećalo bezbedno da iskaže svoje emocije.

4. Osigurajte svom detetu bezbedno okruženje, kako verbalnim tako i neverbalnom govorom. Recite svom detetu da su odrasli zaduženi za bezbednost i da su oni tu da bi deca bila beznadna.

5. Recite svom detetu da se ovakve tragedije dešavaju veoma retko, kao poplave, zemljotresi i ostale nepogode.

6. Obratite pažnju na moguće znakove traumatizacije kod vašeg deteta: ritam spavanja, promene, apetita, dinamike školskih obaveza, stepen uznemirenosti, intezivan strah i sl.

Porodica, prijatelji, nastavnici uče decu kako da se nose sa frustracijom, odbacivanjem, strahovima itd. Adolescentima je za podršku u razvoju značajna podrška odraslih koji su pedagoški kompetentni i koji će svojoj deci obezbediti bezbedno okruženje kako bi oni mogli da razviju zdravu sliku o sebi, uz razvoj emocionalne pismenosti, samopouzdanja i samopoštovanja. Na taj način učimo decu i mlade da se nose sa svakodnevnim situacijama, frustracijom kao i da na zdrav način izraze svoju ljutnju, tugu i/ili da otvoreno govore o situacijama zbog kojih se dete oseća loše.

Master psiholog, Ružica Radović