(Tijani s ljubavlju)
Milan Savanović
Bajmok, 01. oktobar, 2014. godine
Tijanine ruke, ispružene nebu
Kao da žele, nekome da kažu
Sanjala je svet, kao dete koje voli
Bila je srećna i znala ko se za nju moli
Otvorio se put, na koji nije htela
Spojili se dan i noć, u njenu samoću
Želela da vreme, srećnima stoji
U svetu gde sad njena nema, poruka postoji
Njen život je deo, poruke za ljude
Budite uvek blizu, uz one što pate
Bože okuj u sreću, one koji se vole
Primi ih na nebo, ako ih ne vole ovde dole
Refren: Tijana … Tijana … Tijana … Tijana …
Navikla je tako, oko sebe da voli
Gledala je polja, živela u njima
Naučila u sreći, kao dete da mašta
Ali nije naučila, za svoj bol da prašta
Njena će sreća, nekom biti večna bol
Volet će je i na nebu, kao što se sreća voli
Borila se sa dečijom, snagom svom
Ali bilo je to malo, a njeno telo, slabo kad moli
Refren: Tijana … Tijana … Tijana … Tijana …
