Na stotine istraživanja je pokazalo da kazna nije najbolji način za postizanje pozitivnih rezultata u ponašanju kod dece. Umesto toga, ona boli, čini da se drugi osećaju loše i koristi strah kao pokretačku motivaciju.

Zašto onda toliki broj roditelja koristi kazne i nasilne metode?

Iz jednostavnog razloga. Veruju da su te metode uspešne, kao i da ”rade nešto” i da ne puštaju svoju decu ”da se izvuku” sa nestašlukom. Kažnjavanjem se oslobađaju besa i frustracije.

Drugi  koriste kaznu zato što su uslovljeni iskustvima iz prošlosti i nemaju ni znanja, ni veštine da koriste druge metode. Ubeđeni su kako deca moraju da pate kako bi nešto naučila. Oni veruju da su udaranje po guzi, zabrana izlazaka ili oduzimanje privilegija najbolji načini da deca nešto nauče.

Mnogi roditelji koriste kaznu i zato što im daje osećaj da sve drže pod kontrolom-naročito zato što zaustavlja problem na neko vreme. Ne žele da budu popustljivi i zato misle da je jedina preostala mogućnost kazna.

Kada deca misle da se ljutite na njih, često se ponašaju još gore. Da bi disciplina dovela do uspeha mora biti racionalna i pokazivati ljubav, treba da bude blaga i odlučna u isto vreme.

Dobro je kada kažete svom detetu da ste ljuti zbog određenog ponašanja, dok je besno vikanje i kažnjavanje kontaproduktivno.

Cilj je da kaznu zamenite prilikama za učenje. Razmislite o sledećim primerima:

Dete prospe sok: Roditelji koji primenjuju kažnjavanje počinju da viču, udare dete ili mu ljutito oduzimaju sok.

Probajte ovo: Uzmite jednu krpu a drugu dajte detetu uz reči: ”Hajde da zajedno počistimo.”

Dete se igra previše grubo sa psom: Roditelji koji primenjuju kažnjavanje grde dete, viču na njega, drže predavanje, prete mu.

Probajte ovo: Razdvojite ih i kažite: ”Vas dvoje možete da se igrate kada budete nežniji.”

Dete zaboravi da obavi neki kućni posao:  Roditelji koji primenjuju kažnjavanje mu uskraćuju neku privilegiju, a posao i dalje ostaje neurađen.

Probajte ovo: Pogledate dete u oči i kažite: ”Vreme je da obaviš svoje zaduženje. ” Ako dete kaže: ”Kasnije ću”, vi biste mogli reći: ”Volela bih da održiš obećanje. Sada je vreme da obaviš to što te čeka”.

Dete koje je tek prohodalo vas udari: Roditelji koji primenjuju kažnjavanje ga odmah udare, viču ili mu prete.

Probajte ovo: Uzmite ručicu svog deteta i nežno ga mazite, govoreći mu: ”Mazi, mazi, mazi. Budi nežan.”

Dete se grubo igra sa igračkom: Roditelji koji primenjuju kažnjavanje ga emotivno ucenjuju i uz približno slične reči izgovaraju: ”Prava si beba. Tako si sebičan. Baš si nespretan”, nadajući se da će uvrede naterati dete da se bolje ponaša.

Probajte ovo: Uzmite mu igračku, sklonite na sigurno mesto i poručite: ”Kaži mi kada budeš spreman smireno da se igraš.” Ako dete kaže: ”Spreman sam” i nastavi grubo da se igra, sklonite igračku i kažite: ”Obavestiću te kada budem spremna da te pustim da pokušaš ponovo.”

Primetite da primeri ‘boljeg reagovanja roditelja’ ne zanemaruju problem. Umesto toga fokusiraju se na to da aktivno pomažete svom detetu da nauči kako se ponaša u skladu sa situacijom i ohrabruju vas da za to vreme ostanete pribrani, prijateljski raspoloženi, da ukazujete poštovanje i prema detetu i prema sebi.

Džejn Nelsen, Lin Lot i Stiven H. Glen ”Pozitivna disciplina od A do Š”