Dragi Igore,
Veoma sam počastvovan ako mogu da dam svoj skromni doprinos, premda mi je delikatno da pišem čoveku koji je doživeo toliki bol.
Poistovećujući se sa svima koji pate i stradaju, Vi ste se, tokom poslednjih godinu dana, pretvorili u borca za dobro drugih. Sastradavanje sa nevinom žrtvom Vaše ćerke, kao i sa bolom cele porodice, ujedinilo je mnoge humane ljude da se osmele u svojim željama za bolju stvarnost. Ona će biti nemoguća bez zajedničke borbe na suzbijanju zla i podržavanju dobra. Ljudi koji pate su u nekakvom nevidljivom duhovnom jedinstvu i mislim da ih Bog posebno sluša i uvažava. O ovome nema potrebe da govorim Vama, koji ste doživeli zlo u ogoljenom vidu. Verovatno se Vaš bol za ćerkom ne može umanjiti niti zalečivati. On će postojati do Vašeg susreta sa njom. Ne mogu zamisliti kakva će to radost da bude, Vaša, a i mnogih. Kako našu sadašnju muku treba ispuniti smislom, ja ću Vam ukratko, u koncentrisanom obliku, izložiti neke stvari u koje duboko verujem.
Iako smo često zbunjeni zbog onoga što nam se dešava, treba imati u vidu da je tok našeg života usmeren ka nečemu jasno određenom. Dok živimo ovaj naš život, dok prolazi vreme, ustvari polako prolazi obličje ovoga sveta (1. Kor 7, 31). Približava se Drugi dolazak Spasitelja. Svakim novim trenutkom smo sve bliži događaju koji, duboko u svojim srcima, mnogi iščekuju. Hristos će doći iznenada (2. Petr 3, 10). Njegovom pobedom nad silama zla otpočeće večno Carstvo Božije. Kada On dođe, tako u slavi (Mt 24, 30), mrtvi će vaskrsnuti (1. Sol 4, 16), tj. ponovo oživeti (Jn 5, 25), kako nagoveštava viđenje proroka Jezekilja (Jez 37, 1–7). Dolazak Hristov i oživljavanje mrtvih oglasiće glas trube arhangela (1. Sol 4, 16). Vaskrsnuće lep i kompletan čovek – duhovni i telesni, a vaskrsla tela neće biti podložna prirodnim potrebama (vidi: 1. Kor 15, 48–49; Otk 21, 4) već će biti netruležna i besmrtna. Pravednici će primiti od Slave Hristove i u svojim telima zasijaće kao sunce (Mt 13, 43) i prebivaće u slavi (vidi: Fil 3, 21; Mt 13, 43).
Čitav svet biće obnovljen. On će imati nova nebesa i novu zemlju (2. Petr 3, 13). Hristos će doći svečano okružen angelima i svetima da sudi pravedno (vidi: Mt 25, 31; 26, 27; Rim 2, 5). Sud vaseljeni (Dela 17, 31) će biti javan. Raskriće se sve što je bilo tajno, i to u svetlosti, pred Licem Božjim, pred svima, pred celokupnim kosmosom. Razdvajanjem koje će izvršiti Bog pokazaće se istinska razlika između „blagoslovenih“ i „prokletih“. Gospod će kada sedne „na presto slave svoje“ (Mt 25, 31) sabrati pred sobom sve narode i razlučiti ih jedne od drugih, desno i levo, „kao pastir što razlučuje ovce od jaradi“ (Mt 25, 32). Tada će reći Car, tj. Gospod, onima što mu stoje sa desne strane: „Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta“ (Mt 25, 34) a onima s leve strane: „Idite od mene, prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim“ (Mt 25, 41). I nepokajani grešnici će otići u muku večnu, a pravednici u život večni (Mt 25, 46). Svi ljudi će dobiti platu za sva svoja dobra ili loša dela (2. Kor 5, 10; Rim 2, 6), reči (Mt 12, 36–37), pomisli i želje (1. Kor 4, 5).
Manastir Studenica, izvor: Wikipedia
Kada ovo znamo, treba da budemo mirniji i spokojniji, a sa druge strane – i odvažniji. Bol do daljnjeg mora da ostane. Ko pati zbog onog koga voli, mora da pati. Ali to je samo privremeno. Treba još nešto znati o Carstvu Božijem – u njega (vidi: Lk 13, 28–29) neće ući ništa nečisto (Otk 21, 27). Tamo nema nikakvoga zla, jer će Bog stanovati sa svetima, „i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima“ (Otk 21, 3). Smrti tamo „neće biti više, ni žalosti ni jauka, ni bola“ (Otk 21, 4). Neće pretiti nikakva opasnost od bilo koga jer će tu biti sakupljeno sve ono što je dobro, čisto i sveto. S druge strane, sve što je zlo i nečisto, što se kao takvo nakupilo za svo vreme svetske istorije, odavde će biti izdvojeno te ta nečistota neće dodirnuti blažene. Takođe, „noći onde neće biti“ (Otk 21, 25), jer je hram Nebeskog Grada, i večna svetlost njegova, Gospod Bog Svedržitelj i Jagnje (vidi: Otk 21, 22–23), tj. Hristos. „I narodi će hoditi u svetlosti njegovoj, i carevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega“ (Otk 21, 24), tj. svi koji u svojim ličnostima imaju i čuvaju vrline i dobre želje doneće njihovu „slavu i čast“ tamo. Pobožni Hrišćani traže prijem u Nebeski Jerusalim (vidi: Jevr 12, 22–23) zajedno sa svetima. Bog obećava da će uslišiti ove molbe rečima: „Ja ću žednome na dar dati sa izvora vode života“ (Otk 21, 6). Posledica ovakvog stremljenja uma i srca, te u skladu sa tim i našeg ponašanja, jeste i biće Carstvo Božije, koje već sada počinje a ne završava se nikada, jer Drugim slavnim dolaskom Hrista Sudije uspostaviće se Carstvo kome neće biti kraja. U Carstvu Nebeskom (Mt 6, 3; 8,11) pravedni će obitavati u stanju pokoja (Jevr 4, 9–10) i blaženstva (Mt 5, 3–12). Ljudi čisti srcem će Boga videti (Mt 5, 8). Neće više biti plača i grcanja. On se o ovome stara: „I Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih“ (Otk 21, 4).
Dragi Igore, slobodno tražite od Boga Vašu Tijanu. Daće Vam On Vaše dete, ali, molim Vas čekajte i imajte poverenje u Njega. Ako su sveti mučenici, koji vapiju za ubrzanjem ostvarenja pravde Božije, prihvatili da čekaju (vidi: Otk 6, 9–11) moramo čekati i mi. Zna Bog zašto Vam se sve to desilo kako Vam se desilo. Očigledno za dobro mnogih. A vapaj i dobre želje mnogih urodiće plodom. Svaka Vam čast što istrajavate na njihovom ujedinjenju. U sve što sam Vam rekao duboko verujem.
Arhimandrit Tihon Rakićević
Manastir Studenica
uoči Uspenja Presvete Bogorodice 2015. godine