Kada odlučite da se razvedete, veoma je važno da objasnite situaciju vašoj deci. Iako nije uvek moguće, obično je najbolje da kao roditelji odluku o razvodu ili rastajanju ispričate zajedno sa partnerom. Ako porodica ima više dece, savet je da sva deca budu prisutna zbog osećaja da mogu pružiti podršku jedni drugima. Najbitnija stvar je da svoju decu uverite da ih i dalje volite i da razvod nije njihova krivica.

Prva pitanja će biti vezana za razlog rastavljanja, poput „zašto se ne volite više?’’ i slično. Nije dobra ideja da opterećujete decu detaljima razvoda, ali je dobro da naglasite da se više ne slažete i da ste pokušali sve da biste prevazišli određene razlike, ali da se odnos ipak promenio, kao i da je ovo najbolja odluka za celu porodicu.

Pored neprestanog uveravanja dece da ih oboje volite kao roditelji, neophodno je da im jasno stavite do znanja da je vaša odluka konačna (ukoliko zaista jeste), i da ne ostavljajte nikakvu lažnu nadu da ćete možda opet nekada svi biti zajedno.

Kako razvod može da pogodi decu?

Iako razvod različito utiče na svako dete, postoje neke uobičajene reakcije u detinjstvu na ovaj stresni porodični događaji kao što su:

• dezorganizacija – deca mogu imati više poteškoća da slede smernice, da se drže određenih zadatka, da konstruktivno rešavaju probleme ili da koristite dobro rasuđivanje;
•  regresija – deca mogu „napraviti korak unazad “u svom nivou zrelosti. Mlađa deca mogu da se vrate na nivo piškenja u krevetu ili da pričaju “bebeći”, a mogu i biti više “lepljivi”, da se ne odvajaju od jednog roditelja (nekad i oba);
• tantrumi – deca mogu biti prkosna do ispoljavanja ekstremnog ponašanja;
•  fizički simptomi – mogu se žaliti na simptome poput glavobilje, stomačnih bolova ili grčeva u mišićima.
•  Takođe, mogu se ispoljiti promene u navikama ishrane, spavanja ili vršenja nužde.

Da biste im pomogli sa ovim simptomima potrebno je razumevanje i strpljenje. Ukoliko je neki od ovih simptoma duže vreme prisutan, obavezno je javiti se pedijatru.

Kako da pomognete svojoj deci u toku razvoda?

Predškolci

Predškolci su egocentrični, što znači da verovatno veruju u to da je  razvod njihova krivica. Kao i mlađa deca i predškolci su osetljivi na neprijateljstvo i stres oko sebe, te su skloni naglim ispadima besa kada se osete nesigurnim. Takođe, primećena je i regresija u ponašanju, bebeći govor, insistiranje na maženju i slično. Pomoć ovom uzrastu možete pružiti tako što ćete otvoreno da komunicirate sa decom o njihovim osećanjima.

Školarci

Kod dece ovog uzrasta postoje strahovi da ćete ih vi ili vaš bivši partner napustiti, i takođe, mogu verovati da su oni uzrok razvoda, dok školska postignuća deteta u toku ili odmah nakon razvoda mogu da padnu. Da biste pomogli detetu u ovom periodu povedite računa da deca održavaju redovne kontakte sa roditeljem koje nema starateljstvo. Nikada ih nemojte pritiskati da odaberu stranu, moraju znati da ste im oboje podjednako na raspolaganju, i da ih volite. Po potrebi, potražite pomoć psihologa.

Predtinejdžersko doba i tinejdžeri

Adolescenti se posebno oslanjaju na sigurnost i stabilnost u svom domu u periodu kada se razvija njihova nezavisnost i osećaj odgovornosti. Oni mogu da se povuku i osame u odnosu na prijatelje i porodicu, i sve to može biti signal da imaju poteškoća sa suočavanjem sa razvodom roditelja. Obavezno razgovarajte o razvodu sa njima. Oni nisu mali i verovatno su i ranije posumnjali da problem u porodici postoji, a možda su i nešto pogrešno protumačili što kod njih prouzrokuje stres i skrivene anksioznosti. Adolescenti su skloni rizičnom ponašanju (kao što su upotreba alkohola i droge) u toku razvoda, i zato je opreznost roditelja neophodna.

Izvor: Helping Children Cope With Divorce or Separation